https://sputnikportal.rs/20260213/u-susret-danu-drzavnosti-srbije-otvorena-izlozba-o-istoriji-srpskog-zakonodavstva-foto--1195833479.html
У сусрет Дану државности Србије отворена изложба о историји српског законодавства /фото/
У сусрет Дану државности Србије отворена изложба о историји српског законодавства /фото/
Sputnik Србија
Изложба „Српско законодавство од Савиног Законоправила до Сретењског устава - говори и инспирација“ отворена је у Галеријском простору Народне библиотеке... 13.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-13T14:35+0100
2026-02-13T14:35+0100
2026-02-13T14:35+0100
култура
култура
култура – вести
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/0d/1195833002_0:33:1280:753_1920x0_80_0_0_1676f2ba49ef9672cdc6ecffaea4414e.jpg
Начелник Археографског одељења НБС и аутор изложбе Владан Тријић изјавио је да поставка сагледава континуитет српског законодавства, враћајући се дубоко у средњи век.“Овде у Народној библиотеци Србије смо припремили једну изложбу поводом Дана државности и поводом доношења Сретењског устава, али смо погледали мало даље у прошлост, односно погледали смо уназад на историју законодавства у Србији у средњем веку и у позном средњем веку”, рекао је Тријић.Према његовим речима, посетиоцима је представљено неколико најдрагоценијих рукописа из збирке Археографског одељења.Он је појаснио да је “крмчија” руски израз који се одомаћио за Законоправило, јер се оно проширило и широко користило и у руској средњовековној и позносредњовековној држави.На изложби је представљен и потпуни препис Синтагме Матије Властара, монаха и каноничара из Солуна, који је око 1335. године саставио тај законодавни зборник.“Преведен је зато што је краљ, а касније цар Душан, имао далекосежне планове, односно проглашење Србије за царство је био процес који је трајао неко дуже време, тако да то није била изненадна одлука”, рекао је Тријић.Како је објаснио, законодавство је имало кључну улогу у процесу уздизања Србије на ранг царства, по узору на византијски модел.“Такав је владар хтео да буде и Душан, који је преузео највишу титулу цара. Тако да је у склопу тога његова настојања на унапређењу законодавства средњовековне Србије била изузетно важна”, истакао је Тријић.Врхунцем те делатности оценио је доношење Душановог законика 1349. године, са допунама пет година касније.“У НБС чувамо два таква зборника. Један је Призренски препис Душановог законика из 16. века, за који се верује да садржи најбољи, најквалитетнији текст, најближи оригиналу. И још један препис из 18. века, настао у Карловцима, који сведочи о томе како је Законик током векова живео, примењивао се у локалним односима међу Србима, али исто тако негован као нека врста успомене на средњовековну српску државу и извор наде да ће се та државност једног дана поново васпоставити”, рекао је Тријић.Говорећи о изложеним предметима, навео је да су они раније представљани јавности, али не у овом концепту.“Сви до једног су раније излагани, али не на овај начин и не у овој групи. Овај одабир је био врло специфичан због Дана државности и доношења Сретењског устава”, рекао је Тријић.Додао је да је, у контексту обележавања празника, изложен и препис Службе Сретењу Господњем у једном од најдрагоценијих рукописа, минеју из 13. и 14. века.Изложба ће, како је најављено, бити отворена до 28. фебруара, Дана Народне библиотеке Србије.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, друштво
култура, култура – вести, друштво
У сусрет Дану државности Србије отворена изложба о историји српског законодавства /фото/
Изложба „Српско законодавство од Савиног Законоправила до Сретењског устава - говори и инспирација“ отворена је у Галеријском простору Народне библиотеке Србије у част Дана државности, који се обележава 15. фебруара.
Начелник Археографског одељења НБС и аутор изложбе Владан Тријић изјавио је да поставка сагледава континуитет српског законодавства, враћајући се дубоко у средњи век.
“Овде у Народној библиотеци Србије смо припремили једну изложбу поводом Дана државности и поводом доношења Сретењског устава, али смо погледали мало даље у прошлост, односно погледали смо уназад на историју законодавства у Србији у средњем веку и у позном средњем веку”, рекао је Тријић.
Према његовим речима, посетиоцима је представљено неколико најдрагоценијих рукописа из збирке Археографског одељења.
“Хтели смо да представимо неке најважније законодавне акте средњовековне српске државе. Тако да се ту у нашој збирци срећом налази један од 11 сачуваних преписа Номоканона или Законоправила Светога Саве, вероватно најважнијег правног акта уопште међу средњовековним Словенима. Тај препис се иначе зове у литератури Београдска крмчија”, навео је Тријић.
Он је појаснио да је “крмчија” руски израз који се одомаћио за Законоправило, јер се оно проширило и широко користило и у руској средњовековној и позносредњовековној држави.
На изложби је представљен и потпуни препис Синтагме Матије Властара, монаха и каноничара из Солуна, који је око 1335. године саставио тај законодавни зборник.
“Преведен је зато што је краљ, а касније цар Душан, имао далекосежне планове, односно проглашење Србије за царство је био процес који је трајао неко дуже време, тако да то није била изненадна одлука”, рекао је Тријић.
Како је објаснио, законодавство је имало кључну улогу у процесу уздизања Србије на ранг царства, по узору на византијски модел.
“Такав је владар хтео да буде и Душан, који је преузео највишу титулу цара. Тако да је у склопу тога његова настојања на унапређењу законодавства средњовековне Србије била изузетно важна”, истакао је Тријић.
Врхунцем те делатности оценио је доношење Душановог законика 1349. године, са допунама пет година касније.
“У НБС чувамо два таква зборника. Један је Призренски препис Душановог законика из 16. века, за који се верује да садржи најбољи, најквалитетнији текст, најближи оригиналу. И још један препис из 18. века, настао у Карловцима, који сведочи о томе како је Законик током векова живео, примењивао се у локалним односима међу Србима, али исто тако негован као нека врста успомене на средњовековну српску државу и извор наде да ће се та државност једног дана поново васпоставити”, рекао је Тријић.
Говорећи о изложеним предметима, навео је да су они раније представљани јавности, али не у овом концепту.
“Сви до једног су раније излагани, али не на овај начин и не у овој групи. Овај одабир је био врло специфичан због Дана државности и доношења Сретењског устава”, рекао је Тријић.
Додао је да је, у контексту обележавања празника, изложен и препис Службе Сретењу Господњем у једном од најдрагоценијих рукописа, минеју из 13. и 14. века.
Изложба ће, како је најављено, бити отворена до 28. фебруара, Дана Народне библиотеке Србије.
