Драгуљи старог српског писаног наслеђа угледали светлост дана
Драгуљи старог српског писаног наслеђа угледали светлост дана
Sputnik Србија
Поводом Дана државности и доношења Сретењског устава из богате ризнице Археографског одељења Народне библиотеке Србије пред посетиоце су изнети "драгуљи"... 15.02.2026, Sputnik Србија
Поводом Дана државности и доношења Сретењског устава из богате ризнице Археографског одељења Народне библиотеке Србије пред посетиоце су изнети "драгуљи" старог српског писаног наслеђа
Поводом Дана државности и доношења Сретењског устава, запослени у Народној библиотеци Србије приредили су изложбу на којој је изложен препис Службе Сретењу Господњем у једном од најдрагоценијих рукописа, минеју из 13. и 14. века.
Српски православни календар (минеј) назив је добио по писару Братку (али га је исписивало још неколико писара у различитим временским периодима.) Први записи на рукопису датирају још из времена Св. Саве, а последњи из времена кнежевања Стефана Лазаревића.
Братков минеј је припадао старом фонду рукописа Народне библиотеке, а као и већина рукописних књига из архиве НБС, нестао је за време Првог светског рата и доспео у Савезну Републику Немачку одакле је откупљен 1969. Од тада се чува у архиви нове Народне библиотеке Србије на Врачару.
У оквиру изложбе, јавности је представљен један од најзначајнијих сачуваних преписа Законоправила (Номоканона) Светог Саве-Београдска крмчија. Рукопис представља редакцију зборника црквених и грађанских закона којима је Свети Сава почетком 13. века уредио живот Српске православне цркве и средњовековне српске државе
До данас је сачувано једанаест преписа српске редакције Законоправила, а Београдска крмчија је један од њих. Може се рећи да је Крмчија почетак српског законодавства.
Из богатог фонда Народне библиотеке изнесен је још један од законадавних рукописа- Синтагма Матије Властара. Овај зборник грађанских и цивилних прописа саставио је солунски монах Матија Властар 1335. године. Синтагма је у оригиналу била написана на грчком језику, док је на српскословенски преведена средином 14. века.
Овај зборник је имао велики утицај на српско средњовековно право, јер је преведен на српскословенски језик и коришћен као извор грађанских и црквених прописа.
Увидевши значај које је законадовство имало у процесу уздизања Србије на ранг царста, цар Душан је доношењем Душановог законика 1349. настојао да унапреди законодавство средњовековне Србије. Законик цара Стефана Душана донет је на Спасовдан, 21. маја 1349. године на државном сабору у Скопљу, Душановој престоници
У Народној библиотеци Србије чувају се два таква зборника. Један од њих је Призренски рукопис Душановог законика из 16. века, који се сматра најугледнијим и најпотпунијим преписом међу сачуваним примерцима Законика, чији је текст по структури и језичком изразу најближи првобитној, несачуваној верзији.
Чувала га је свештеничка породица Поповић из села Дворана код Призрена да би га 1879. поклонили Народној библиотеци. Током окупације Србије 1915. године, рукопис је изгубљен и био је сматран несталим све до 1933. када се појавио на књижарском тржишту у књижари Густава Фока у Лајпцигу.
Након много перипетија, рукопис је званично враћен у Краљевину Југославију 8. фебруара 1934. године. До краја Другог светског рата налазио се у Музеју кнеза Павла, а у фонду Народне библиотеке Србије налази се од 6. априла 1973. године.
Други зборник који се чува у НБС је Карловачки рукопис Јустинијанова закона и Душанова законика. Карловачки рукопис је важан препис из 18. века који обједињује преводе византијског права (Јустинијанов закон) и српског средњовековног права (Душанов законик)
Одредбе Душановог законика односе се на читав спектар правних питања почев од оних о црквеном животу, преко обавеза властеле и сељака, прописа о судијама, кривичним делима и казнама. Данас је познато да постоји 24 преписа Душановог законика
Овај препис сведочи о континуитету српске правне традиције и повезивању са византијским правом. Душанов законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековну Србију успоставио као правну државу.
Одабиром предмета који чине поставку сагледава се континуитет српског законодавства од Савиног Законоправила и средњег века до Устава Кнежевине Србије - Сретењског устава
Сретењски устав, први је устав Кнежевине Србије, донет у Крагујевцу 1835. године. Саставио га је политичар и дипломата Димитрије Давидовић. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Данас се оригинал Сретењског устава, који повезао и укоричио Глигорије Возаровић, чува у Архиву Србије.
Према речима начелника Археографског одељења и аутора изложбе Владана Тријића, упркос пустошењу књижевног фонда у Првом светском рату и страдању Библиотеке у нацистичком бомбардовању Београда, НБС располаже врло респектабилном рукописном збирком од 322 рукописне књиге међу којима се налазе и преписи дела Светога Саве.
Изложба "Српско законодавство од Савиног Законоправила до Сретенског устава – извори и инспирација" биће отворена до 28. фебруара, Дана Народне библиотеке Србије
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Старо српско писано наслеђе -Братков минеј из 13. века, један је од "драгуља" из богате ризнице Археографског одељења НБС. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/0d/1195838012_0:0:3058:2047_600x0_80_0_1_7d5ef1a21ee48365213ebb8bfabe13b0.jpg "Старо српско писано наслеђе -Братков минеј из 13. века, један је од "драгуља" из богате ризнице Археографског одељења НБС.")
