Српски народ је жељан мира: Свечана церемонија у Орашцу поводом Дана државности /видео, фото/
12:12 15.02.2026 (Освежено: 15:56 15.02.2026)
© Tanjug / Vlada Republike Srbije/ Slobodan Miljević
Пратите нас
У Орашцу је данас одржана државна церемонија поводом Дана државности Србије.
Свечаност је почела служењем помена код споменика вожду Карађорђу у Орашцу, где је пре 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак.
Церемонију је предводио премијер Србије Ђуро Мацут који је положио венце на споменик заједно са председником Владе Републике Српске Савом Минићем.
Мацут: Само заједно и кроз дијалог можемо очувати мир којег је српски народ жељан
Премијер Србије Ђуро Мацут поручио је да Сретење представља буђење националног духа и јединства Срба и поручио да љубав према отаџбини мора надмашити све разлике које постоје, да само заједно, кроз дијалог се може очувати и развити држава, као и да је мир, којег је српски народ жељан, основ свега.
Мацут је, обраћајући се на државној церемонији, казао да то место на којем је вожд Карађорђе започео Први српски устанак 1804. године, симболизује јединство.
"Сећамо се тренутака када је српски народ, кроз векове, показао историјску храброст и када је под вођством вожда Карађорђа кренуо путем очувања и ослобођења наше земље", указао је Мацут.
Истакао је да нас историја учи да ко не познаје и не цени своје корене, тешко може да разуме свој пут.
"Наша срца данас куцају заједно са свим Србима где год они били, на свим местима где се чује наш језик, чува наша традиција и сећање на наше претке", нагласио је премијер Србије.
Према његовим речима, када је у време Милоша Обреновића, донет Сретењски устав, већ је било јасно да наша државност никад није била подразумевана, већ изборена. Мацут наводи да је тиме остављен завет целом српском народу да чува отаџбину коју су јој оставили преци.
Премијер је навео да се Сретењем није десило само буђење националног духа и јединства, већ да су захваљујући једном од најслободоумнијих устава - Сретењским уставом донетим 1835. године, постављени темељи модерне државе и функционисања државних органа.
"Зато данас, заједно са нашом браћом из Републике Српске и нашим народом где год он живео, обележавамо национални празник на који смо поносни и који ћемо увек чувати, као што чувамо своје огњиште", казао је Мацут.
Споменик Карађорђу у Орашцу
© Tanjug / Vlada Republike Srbije/ Slobodan Miljević
Поручио је да је Србија данас јака држава која иде напред и развија се.
"Наша економија расте, а захваљујући свим спроведеним реформама, грађани имају више прилика за посао и образовање. Пензије и плате су највише у историји. Захваљујући томе, очекују нас још боља времена", нагласио је Мацут.
Према његовим речима, снага Србије огледа се у људима који вредно раде, локалним заједницама које напредују и младима који својом енергијом и знањем граде будућност. О томе, како каже, најбоље говоре остварени резултати.
"Посебно желим да се обратим младима. Ви сте носиоци будућности, стуб наше отаџбине и снага која ће увек држати Србију усправном и неће дозволити да јој било ко одузме слободу и понос. Разлике међу нама постоје и то је природно, али љубав према отаџбини мора надмашити све разлике", указао је премијер.
Само када заједно, кроз дијалог, поштовање и заједничке вредности, градимо мостове разумевања, како је истакао Мацут, можемо очувати и развијати своју државу.
Премијер је нагласио да је мир основ свега и оценио да је наш народ жељан мира, упутивши позив свим грађанима да, из љубави према Србији, увек буду сложни, храбри и поносни.
"Такође, велико хвала свим глумцима и војном оркестру који традиционално за овај дан припреме садржајан програм који нас подсети на важност сталног учења о нашој историји! Ви сте чувари српског наслеђа и наше традиције. Хвала вам на томе! Нека наша Србија буде светионик за све генерације, а заједништво са свим Србима широм света наша снага. Живела Србија! Живела Република Српска", поручио је Мацут.
Минић: Ми смо један народ, то нам не могу одузети
Председник Владе Републике Српске Саво Минић поручио је да је српски народ са обе стране Дрине исти, да има исту културу, језик, веру и историју што му нико никада не може одузети и указао да само заједно и јединствени могу гајити и баштинити дух славних предака.
"Док се зло вампири у окружењу, морамо бити свесни да само заједно, само јединствени морамо гајити наш дух, поштовати традицију, веру, културу и никада не заборавити било ког јунака из било ког доба, него сходно томе гледати у будућност и градити је на начин какав заслужује наш народ", рекао је Минић.
Како је навео, данас је потребно сетити се духа српског ратника 1804. године када је почео Први српски устанак у Орашцу.
"Требало би да се сетимо да те давне године овде у Орашцу није било никаквог савезника, није било никакве помоћи, није било оружја и да су Срби дигли главу не да некоме науде, него главу која гледа у слободу, главу која жели једнакост и главу која неће да буде потлачена", рекао је Минић.
У тишини шумадијских шума уз звона српских светиња, како је рекао Минић, родила се озбиљна одлука да српски народ жели уређену заједницу.
Минић додаје да је та одлука преточена након 30 година у устав - Сретењски донет 1835. године.
"Ми смо један народ, имамо исту културу, имамо исти језик, имамо исту веру, имамо исту историју и то је оно што нам нико никада не може одузети. И оно на шта сам посебно поносан је чињеница да кад нам је било најтеже, када су били најизазовнији тренуци, када смо били у најгорим могућим околностима, доносили смо две одлуке које су најбитније. Једна од њих је да смо заједно, а друга да желимо слободу", навео је председник Владе Републике Српске.
Обележавање Сретења у Орашцу
© Tanjug / VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIĆ
Како је додао, то је звезда водиља која ће одредити и покољења која буду долазила и на која се мора пренети та традиција.
"Сваки наш грађанин, сваки човек који живи у Републици Српској и Србији, мора да зна да идеја која се односила на слободу, на једнакост, на равноправност је била идеја коју је једино могао да оствари српски ратник и тај његов дух. Многи су говорили, гледајући у разне војске света, да виде много војника, али мало ратника. А овде, баш у овом Орашцу, било је мало војника, али пуно ратника", рекао је Минић.
У оквиру церемоније која је почела поменом за пале устанике који је служио архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Јован, интонирана је химна "Боже правде", а одржава се и пригодан културно-уметнички програм.
Церемонији у Орашцу присутвовали су министри у Влади Србије, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, политички представници српског народа у Црној Гори и Северној Македонији, амбасадори и војни аташеи страних држава у Србији, као и велики број грађана.
Брнабић: Испред сваког од нас један циљ и завет, то је Србија
У Старој скупштини у Крагујевцу данас је одржана свечана академија поводом доношења првог устава Кнежевине Србије у том граду, а председница Народне скупштине Ана Брнабић поручила је у беседи да је испред свакога од нас увек један циљ, један завет и једна дужност, а то је Србија.
Брнабић је истакла да је држава више и од очевине и од дедовине и да никако не сме да је раскући и остави другима.
"Она нам је преча од разлика, од власти и од сваког појединачног интереса. Ту смо да она буде све боља и све јача, ту смо да је учинимо поносном и да поново пошаљемо ту најважнију поруку у вечност и у нашу историју – 'пазимо, књаже, шта радимо' и пазићемо заувек, јер знамо какву сте нам светињу и ти и сви велики други родољуби оставили", рекла је Брнабић.
Академији су присуствовали и председница Покрајинске владе Маја Гојковић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, као и министри у Влади Републике Српске Жељко Будимир, Радан Остојић, Горан Селак, Петар Ђокић и Сенка Јујић и политички представници српског народа у Северној Македонији и Црној Гори.
У Србији и Републици Српској се 15. фебруара обележава Сретење - Дан државности, а слави се у знак сећања на почетак Првог српског устанка 1804, чиме је започела обнова српске државности, као и у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године донет први устав Кнежевине Србије.
Заједничко обележавање Сретења у Србији и Републици Српској утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду 2024. године.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, а као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.
Ове године због обележавања Дан државности, који се у Србији иначе празнује 15. и 16. фебруара, биће нерадна два дана, с обзиром на то да је Сретење пало у недељу.
Погледајте и:
