https://sputnikportal.rs/20260215/u-srbiji-i-republici-srpskoj-se-obelezava-sretenje---dan-drzavnosti-1195884511.html
У Србији и Републици Српској се обележава Сретење - Дан државности
У Србији и Републици Српској се обележава Сретење - Дан државности
Sputnik Србија
У Србији и Републици Српској се данас, 15. фебруара, обележава Сретење - Дан државности, а слави се у знак сећања на почетак Првог српског устанка 1804, чиме... 15.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-15T07:27+0100
2026-02-15T07:27+0100
2026-02-15T07:27+0100
србија
србија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/0e/1134354407_0:141:2723:1673_1920x0_80_0_0_ea0df02e3cbea9493e28366e92c57b8c.jpg
На Сретење 1804. године, група истакнутијих Срба, народних првака, њих приближно 300, већином из тог дела Шумадије, а делом и из других делова тадашњег Београдског пашалука, односно формално Смедеревског, изабрала је Ђорђа Петровића познатог као Карађорђе за вожда.Иако он није био први предложени, коначно је усаглашено да је Карађорђе ваљан избор. Био је то одлучан и предузимљив човек, добростојећи трговац који је имао војничко искуство. Претходно је усаглашено да вожд народа не може бити ни неко од кнезова, попут Теодосија Марићевића који је предлаган, а још мање хајдук попут Станоја Главаша, ма колико иначе били уважавани.Избор вожда, предводника народа, био је неопходан пошто је одлучено да се подигне буна против дахија, четворице самовољних господара у пашалуку у то време. Њихов положај заправо није био легалан ни са становишта власти на Босфору, односно невољно је толерисан.Ондашњи султан Селим III тежио је реформи управе, и настојао је да обезбеди сигурност у пограничном Београдском пашалуку, али је био приморан да попусти пред самовољом дахија због међународних прилика, понашања револуционарне Француске.Терор Дахија и побуна СрбаДахије су Београдом овладале лета 1801. да би децембра те године уклониле Мустафа пашу, који је у сећању Срба остао као пример ако не правдољубивости онда коректног понашања према Србима. Терор дахија довео је до широког незадовољства, како Срба, тако и разумнијих Турака, лојалних легалним властима.Пошто су се дахије дочепале писма које је ваљевски кнез Алекса Ненадовић упутио аустријском заповеднику у Земуну мајору Митезеру, започела је Сеча кнезова, систематско убијање, уклањање виђенијих и предузимљивијих међу Србима, посебно из Посавине и уопште пограничног појаса. Дахије су несумњиво веровале да ће уклањањем најугледнијих обезглавити Србе, и сваки отпор.Буна коју је повео Карађорђе била је пре свега отпор самовољи дахија, а никако бунт против Султана, односно легалних власти у Стамболу, а тек доцније пошто је устанак добио шири замах, буна је прерасла у општи устанак против турске власти.Први српски устанак и рађанње нововековне СрбијеКарађорђева буна, данас знана као Први српски устанак, који је размерама и снагом изненадио и турске власти и оновремену Европу, испоставиће се као рађање нововековне Србије.Изградња националне државе Срба, која је започела Карађорђевом буном, а настављена Другим устанком под Милошем Обреновићем, и заокружена легализацијом аутономног статуса Србије тридесетих, оставила је такав утисак на савременике да је Леополд Ранке, велики немачки историчар и млађи савременик, тај период назвао Српска револуција.Она је, показало се, у то време била узор не само потлаченим хришћанима, као Грцима, него и појединим народима Европе. У новије време се чак истиче да је Српска револуција, посебно вешто дипломатско маневрисање Милоша Обрановића, послужила као узор и Теодору Херцлу, односно његовим раним замислима стварања самосталне државе јеврејског народа.Избор Карађорђа за вожда Првог српског устанка, у Орашцу фебруара 1804. поред другог, био је плод чињенице је поседовао ратно искуство.Војевао је у аустријским фрајкорима 1788/1791 до Свиштовског мира. Те аустријске формације углавном су, према Турској, попуњавали Срби. Претпостављени су им најчешће били граничарски официри. Упамћени су њихови заповедници, као пуковник Михаило Михаљевић или капетан Коча Анђелковић, о ком су испеване песме.Слом дахијаБуна се, захваљујући одлучности Карађорђа, брзо ширила. Подигавши се на оружје, у чему је Карађорђе имао много муке, српски устаници ослободили су већи део пашалука, почев од Колубаре, преко Шумадије, потом источних крајева, Поморавља, Подриња, одакле се буна надаље ширила према југу.Дахије су, нашавши се у безизлазној позицији, а такође без подршке легалних турских власти, покушале бег низ Дунав. Посекао их је војвода Миленко Стојковић, јула 1804, на дунавском острву Ада Кале, у Ђердапу, које су тада настањивали Турци. Одстрањивање дахија уживало је подршку легитимних власти на Босфору.Пошто се буна распламсала, а Бећир паша из Босне није успео да примири Србе, Султан на устанике шаље Хафиз пашу. Управо у тој фази устанак прераста у општи бунт против Турака, односно Османске власти. Претходно, устаници су се борили против узурпатора, од пораза Хафиз паше на Иванковцу, постаје несумњиво да су Срби у устанку против турске власти уопште.После Боја на Иванковцу, недалеко од Ћуприје, августа 1805, следе победе Срба на Мишару, августа 1806, и на Делиграду, септембра.Уследиће преговори, током лета и јесени те године, знани као Ичков мир, којима је требало да се постигне обострано прихватљиво мировно решење. Пошто је, међутим, у међувремену Русија заратила с Турском, Срби су позвани да наставе борбе. Целокупан Београдски пашалук ослобођен је током 1807. године.Везивање за Русију одредиће и коначни исход Првог српског устанка. Пошто су Русија и Османска Турска потписали мир у Букурешту 1812. Русија се, суочена са Наполеоновом инвазијом, окренула рату против Француза, препустивши Србе.Турска је Карађорђев устанак угушила 1813. године. Те јесени, уследио је егозодус устаничких првака и самог Карађорђа, као и великог дела народа, преко Саве и Дунава у Аустрију. У Србији, односно Београдском пашалуку заведен је страховит терор, чак и гори од оног под дахијама.Други српски устанак и Сретењски уставДогодиће се потом неуспела Хаџи Проданова буна 1814, такође угушена у крви, а затим Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову. Књаз Милош Обреновић који га је предводио, показаће се не само као вешт ратник него и мудар преговарач. Управо он је, поступно, издејствовао повлачење Турака, осим из утврђених градова, поделу земље сељацима и даље тихо осамостаљење.Ослобађање Срба, током Српске револуције почев од Карађорђеве буне 1804. било је плод јединственог напора највећег дела народа, уз огромне жртве, што је уз све мене и ломове, крунисано поступним стварањем, обновом, самосталне Србије. Притом, осим извесне помоћи Русије, што је у једној фази скупо плаћено, Карађорђеви устаници помоћ су имали искључиво од сународника, Срба са простора Аустрије, углавном потоње Војводине, одакле су пристизали наоружање и муниција, први школовани официри, а онда и учени људи попут Доситеја Обрадовића, Ивана Југовића, Михаила Филиповића, писари, наставници Велике школе. Изузетну улогу, свестраном подршком осамостаљењу Срба, имао је тада карловачки митрополит Стефан Стратимировић.Такође на Сретење 1835. године, донет је и први, краткотрајни устав Кнежевине Србије. Његов творац Димитрије Давидовић, претходно је у Бечу, где је студирао медицину, основао 1813. "Новине сербске". Уређивао их је и водио заједно а Димитријем Фрушићем, такође студентом. Обојица су били родом из Срема.Лист је угашен фебруара 1822, услед финансијских недаћа. Давидовић је потом прешао у Србију књаза Милоша где наставља да објављује новине, али обавља и бројне друге званичне функције, по вољи књаза Милоша, да би такође уобличио и устав који ће постати познат као Сретењски.Давидовићу су приликом обликовања Сретењског устава узори били одговајући правни споменици Француске, односно Белгије, тада убедљиво најслободоумнији на свету.Отуда, иако је усвојен, Давидовићев устав био је, формално, на снази свега 55 дана. Околне силе одмах су се супротставиле таквом уставном устројству. Већина земаља ондашње Европе није ни имала уставе, па ни Аустрија и Русија.Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, а као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.Република Српска и Србија утврдиле су заједничко обележавање Сретења као Дана државности Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, донесеној на Свесрпском сабору у Београду у јуну 2024. године.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – политика
У Србији и Републици Српској се обележава Сретење - Дан државности
У Србији и Републици Српској се данас, 15. фебруара, обележава Сретење - Дан државности, а слави се у знак сећања на почетак Првог српског устанка 1804, чиме је започела обнова српске државности, као и у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године донет први устав Кнежевине Србије.
На Сретење 1804. године, група истакнутијих Срба, народних првака, њих приближно 300, већином из тог дела Шумадије, а делом и из других делова тадашњег Београдског пашалука, односно формално Смедеревског, изабрала је Ђорђа Петровића познатог као Карађорђе за вожда.
Иако он није био први предложени, коначно је усаглашено да је Карађорђе ваљан избор. Био је то одлучан и предузимљив човек, добростојећи трговац који је имао војничко искуство. Претходно је усаглашено да вожд народа не може бити ни неко од кнезова, попут Теодосија Марићевића који је предлаган, а још мање хајдук попут Станоја Главаша, ма колико иначе били уважавани.
Избор вожда, предводника народа, био је неопходан пошто је одлучено да се подигне буна против дахија, четворице самовољних господара у пашалуку у то време. Њихов положај заправо није био легалан ни са становишта власти на Босфору, односно невољно је толерисан.
Ондашњи султан Селим III тежио је реформи управе, и настојао је да обезбеди сигурност у пограничном Београдском пашалуку, али је био приморан да попусти пред самовољом дахија због међународних прилика, понашања револуционарне Француске.
Терор Дахија и побуна Срба
Дахије су Београдом овладале лета 1801. да би децембра те године уклониле Мустафа пашу, који је у сећању Срба остао као пример ако не правдољубивости онда коректног понашања према Србима. Терор дахија довео је до широког незадовољства, како Срба, тако и разумнијих Турака, лојалних легалним властима.
Пошто су се дахије дочепале писма које је ваљевски кнез Алекса Ненадовић упутио аустријском заповеднику у Земуну мајору Митезеру, започела је Сеча кнезова, систематско убијање, уклањање виђенијих и предузимљивијих међу Србима, посебно из Посавине и уопште пограничног појаса. Дахије су несумњиво веровале да ће уклањањем најугледнијих обезглавити Србе, и сваки отпор.
Буна коју је повео Карађорђе била је пре свега отпор самовољи дахија, а никако бунт против Султана, односно легалних власти у Стамболу, а тек доцније пошто је устанак добио шири замах, буна је прерасла у општи устанак против турске власти.
Први српски устанак и рађанње нововековне Србије
Карађорђева буна, данас знана као Први српски устанак, који је размерама и снагом изненадио и турске власти и оновремену Европу, испоставиће се као рађање нововековне Србије.
Изградња националне државе Срба, која је започела Карађорђевом буном, а настављена Другим устанком под Милошем Обреновићем, и заокружена легализацијом аутономног статуса Србије тридесетих, оставила је такав утисак на савременике да је Леополд Ранке, велики немачки историчар и млађи савременик, тај период назвао Српска револуција.
Она је, показало се, у то време била узор не само потлаченим хришћанима, као Грцима, него и појединим народима Европе. У новије време се чак истиче да је Српска револуција, посебно вешто дипломатско маневрисање Милоша Обрановића, послужила као узор и Теодору Херцлу, односно његовим раним замислима стварања самосталне државе јеврејског народа.
Избор Карађорђа за вожда Првог српског устанка, у Орашцу фебруара 1804. поред другог, био је плод чињенице је поседовао ратно искуство.
Војевао је у аустријским фрајкорима 1788/1791 до Свиштовског мира. Те аустријске формације углавном су, према Турској, попуњавали Срби. Претпостављени су им најчешће били граничарски официри. Упамћени су њихови заповедници, као пуковник Михаило Михаљевић или капетан Коча Анђелковић, о ком су испеване песме.
Буна се, захваљујући одлучности Карађорђа, брзо ширила. Подигавши се на оружје, у чему је Карађорђе имао много муке, српски устаници ослободили су већи део пашалука, почев од Колубаре, преко Шумадије, потом источних крајева, Поморавља, Подриња, одакле се буна надаље ширила према југу.
Дахије су, нашавши се у безизлазној позицији, а такође без подршке легалних турских власти, покушале бег низ Дунав. Посекао их је војвода Миленко Стојковић, јула 1804, на дунавском острву Ада Кале, у Ђердапу, које су тада настањивали Турци. Одстрањивање дахија уживало је подршку легитимних власти на Босфору.
Пошто се буна распламсала, а Бећир паша из Босне није успео да примири Србе, Султан на устанике шаље Хафиз пашу. Управо у тој фази устанак прераста у општи бунт против Турака, односно Османске власти. Претходно, устаници су се борили против узурпатора, од пораза Хафиз паше на Иванковцу, постаје несумњиво да су Срби у устанку против турске власти уопште.
После Боја на Иванковцу, недалеко од Ћуприје, августа 1805, следе победе Срба на Мишару, августа 1806, и на Делиграду, септембра.
Уследиће преговори, током лета и јесени те године, знани као Ичков мир, којима је требало да се постигне обострано прихватљиво мировно решење. Пошто је, међутим, у међувремену Русија заратила с Турском, Срби су позвани да наставе борбе. Целокупан Београдски пашалук ослобођен је током 1807. године.
Везивање за Русију одредиће и коначни исход Првог српског устанка. Пошто су Русија и Османска Турска потписали мир у Букурешту 1812. Русија се, суочена са Наполеоновом инвазијом, окренула рату против Француза, препустивши Србе.
Турска је Карађорђев устанак угушила 1813. године. Те јесени, уследио је егозодус устаничких првака и самог Карађорђа, као и великог дела народа, преко Саве и Дунава у Аустрију. У Србији, односно Београдском пашалуку заведен је страховит терор, чак и гори од оног под дахијама.
Други српски устанак и Сретењски устав
Догодиће се потом неуспела Хаџи Проданова буна 1814, такође угушена у крви, а затим Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову. Књаз Милош Обреновић који га је предводио, показаће се не само као вешт ратник него и мудар преговарач. Управо он је, поступно, издејствовао повлачење Турака, осим из утврђених градова, поделу земље сељацима и даље тихо осамостаљење.
Ослобађање Срба, током Српске револуције почев од Карађорђеве буне 1804. било је плод јединственог напора највећег дела народа, уз огромне жртве, што је уз све мене и ломове, крунисано поступним стварањем, обновом, самосталне Србије. Притом, осим извесне помоћи Русије, што је у једној фази скупо плаћено, Карађорђеви устаници помоћ су имали искључиво од сународника, Срба са простора Аустрије, углавном потоње Војводине, одакле су пристизали наоружање и муниција, први школовани официри, а онда и учени људи попут Доситеја Обрадовића, Ивана Југовића, Михаила Филиповића, писари, наставници Велике школе. Изузетну улогу, свестраном подршком осамостаљењу Срба, имао је тада карловачки митрополит Стефан Стратимировић.
Такође на Сретење 1835. године, донет је и први, краткотрајни устав Кнежевине Србије. Његов творац Димитрије Давидовић, претходно је у Бечу, где је студирао медицину, основао 1813. "Новине сербске". Уређивао их је и водио заједно а Димитријем Фрушићем, такође студентом. Обојица су били родом из Срема.
Лист је угашен фебруара 1822, услед финансијских недаћа. Давидовић је потом прешао у Србију књаза Милоша где наставља да објављује новине, али обавља и бројне друге званичне функције, по вољи књаза Милоша, да би такође уобличио и устав који ће постати познат као Сретењски.
Давидовићу су приликом обликовања Сретењског устава узори били одговајући правни споменици Француске, односно Белгије, тада убедљиво најслободоумнији на свету.
Отуда, иако је усвојен, Давидовићев устав био је, формално, на снази свега 55 дана. Околне силе одмах су се супротставиле таквом уставном устројству. Већина земаља ондашње Европе није ни имала уставе, па ни Аустрија и Русија.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, а као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.
Република Српска и Србија утврдиле су заједничко обележавање Сретења као Дана државности Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, донесеној на Свесрпском сабору у Београду у јуну 2024. године.
