https://sputnikportal.rs/20260215/prelomni-trenutak-srbi-i-hrvati-vracaju-uzurpatora-smita-na--fabricka-podesavanja-1195898853.html
Преломни тренутак: Срби и Хрвати враћају узурпатора Шмита на – „фабричка подешавања“
Преломни тренутак: Срби и Хрвати враћају узурпатора Шмита на – „фабричка подешавања“
Sputnik Србија
Преломни тренутак: Срби и Хрвати враћају узурпатора Шмита на – „фабричка подешавања“
2026-02-15T22:29+0100
2026-02-15T22:29+0100
2026-02-15T22:29+0100
регион
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
кристијан шмит
срби
хрват
устав бих
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/09/1129676701_0:0:2945:1657_1920x0_80_0_0_a881cde7cea0dfc8ee9ae9145a5d207c.jpg
Односно, намера је да се БиХ успостави као уставна, законска и иституционално уређена држава, објашњава Шолаја.Развлашћивање узурпатора Шмита„Оно што је Уставноправна комисија предложила Представничком дому је нешто што је у суштини нормално, а то је да само парламент може да доноси законе, а не некакав појединац, без обзира на његову позицију па и на нека дата овлашћења. По Уставу БиХ, само је парламент законодавац. Према томе, то на неки начин може да се зове развлашћивањем, али пре бих рекао да је Кристијан Шмит узрпирао демократска права која се тичу људских слобода и демократије тако што је својом вољом мењао кривични закон што ниједан високи представник пре њега није радио. Дакле, отишао је у суштини предалеко.“Међутим, поставља се и друго питање које можда није наведено, а то је чињеница да Уставни суд БиХ никад није расправљао о одлукама које су доносили високи представници јер му је дискретно скренута пажња да се с тим не бави, него их је прихватао здраво за готово, додаје Шолаја.Враћање Шмита на „фабричка подешавања“Одлука Уставноправне комисије се поклапа са Додиковом најавом да ће Република Српска законски вратити овлашћења која су јој високи представници укидали, сматра Шолаја и напомиње да Милорад Додик није рекао ништа нелогично, нити је Уставноправна комисија урадила нешто нелогично.„Све је, у ствари, у складу са принципима, са законом, са Уставом и то је све оно што би требало бити. Према томе, чињеница да се можда Америка путем свог амбасадора, а да ли је то радио по инструкцијама или неким својим личним политикама, превише мешала и управо због тога је дошло и до наметања те одредбе у кривичном законику БиХ и каснијих суђења Додику. Дакле, Америка се превише мешала раније а сада је то једноставно, што би се рекло, враћање на почетни ниво, на ствари како би оне требало да изгледају у свакој демократској и на закону и Уставу заснованој држави. Према томе, ту ништа нема нелогично.“Република Српска прихвата да функционише по изворном Дејтону као што је било првих година после потписивања споразума, да би касније дошла искривљавања која су суштински изменила и уставне прилике, и уставност у БиХ и питање законитости, додаје Шолаја.Сарадња Срба и Хрвата у одбрани ДејтонаСарадња српских и хрватских посланика у Уставноправној комисији, према Шолаји је значајна пошто и једни и други имају интерес да се ствари врате на онај ниво који је договорен 1995. године у Дејтону.„Не мислим да је то сада неки посебан однос или посебан пакт о којем се говори. Овде је проблем што Бошњаци инсистирају на задржавању сваког могућег институционалног облика међународног присутства због тога што рачунају да ће тим остварти своје циљеве које би их водили ка централизацији БиХ и даљој унитаризацији. Дакле, у том је проблем. Није проблем у томе што Срби и Хрвати сарађују, јер једним и другим одговарају управо оне основне ствари како су замишљене приликом настанка овакве БиХ. Морамо знати да се можда мало и превише посматра БиХ као целина јер је чињеница да у Члану један Устава БиХ пише да је то потпуно нови политички систем и апсолутно различит и од онога који је био и пре 1995. и пре 1990. године“.Међутим, неко је желео да задржи потпуну контролу и управљање над БиХ и отуда и долази сарадња Срба и Хрвата који желе више да нагласе своју националну и народну сувереност, и националну конститутивност, закључио је Шолаја.Измене Кривичног закона БиХ наметнуте од Кристијана Шмита који је мимо процедура именовања узурпирао позицију високог представника у БиХ, нису уставне, закључила је гласовима српских и хрватских посланика Уставноправна комисија Представничког дома БиХ.Комисија је одлучивала по захтеву крњег Уставног суда БиХ, пред којим је апелација посланика Народне скупштине Републике Српске о оцени уставности наметнутих измена Кривичног закона. Комисија је јасно поручила да Шмит нема уставну надлежност да доноси или намеће законе.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260210/novi-veliki-korak-republike-srpske-sad-sve-da-se-vrati-u--prirodno-stanje-1195714342.html
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/09/1129676701_214:0:2945:2048_1920x0_80_0_0_e3a839d4691def336000fe52578bbffe.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
срби, хрвати, узурпатор, кристијан шмит, бих, комисија, srbi, hrvati, uzurpator, kristijan šmit, bih, komisija
срби, хрвати, узурпатор, кристијан шмит, бих, комисија, srbi, hrvati, uzurpator, kristijan šmit, bih, komisija
Преломни тренутак: Срби и Хрвати враћају узурпатора Шмита на – „фабричка подешавања“
Закључак Уставноправне комисије Представничког дома БиХ по којима су измене Кривичног закона БиХ ког је наметнуо Кристијан Шмит неуставне не представљају толико Шмитово развлашћивање него враћање политике у БиХ на правни ниво, каже за Спутњик професор Факултета политичких наука у Бањалуци др Милош Шолаја.
Односно, намера је да се БиХ успостави као уставна, законска и иституционално уређена држава, објашњава Шолаја.
Развлашћивање узурпатора Шмита
„Оно што је Уставноправна комисија предложила Представничком дому је нешто што је у суштини нормално, а то је да само парламент може да доноси законе, а не некакав појединац, без обзира на његову позицију па и на нека дата овлашћења. По Уставу БиХ, само је парламент законодавац. Према томе, то на неки начин може да се зове развлашћивањем, али пре бих рекао да је Кристијан Шмит узрпирао демократска права која се тичу људских слобода и демократије тако што је својом вољом мењао кривични закон што ниједан високи представник пре њега није радио. Дакле, отишао је у суштини предалеко.“
Међутим, поставља се и друго питање које можда није наведено, а то је чињеница да Уставни суд БиХ никад није расправљао о одлукама које су доносили високи представници јер му је дискретно скренута пажња да се с тим не бави, него их је прихватао здраво за готово, додаје Шолаја.
Враћање Шмита на „фабричка подешавања“
Одлука Уставноправне комисије се поклапа са Додиковом најавом да ће
Република Српска законски вратити овлашћења која су јој високи представници укидали, сматра Шолаја и напомиње да
Милорад Додик није рекао ништа нелогично, нити је Уставноправна комисија урадила нешто нелогично.
„Све је, у ствари, у складу са принципима, са законом, са Уставом и то је све оно што би требало бити. Према томе, чињеница да се можда Америка путем свог амбасадора, а да ли је то радио по инструкцијама или неким својим личним политикама, превише мешала и управо због тога је дошло и до наметања те одредбе у кривичном законику БиХ и каснијих суђења Додику. Дакле, Америка се превише мешала раније а сада је то једноставно, што би се рекло, враћање на почетни ниво, на ствари како би оне требало да изгледају у свакој демократској и на закону и Уставу заснованој држави. Према томе, ту ништа нема нелогично.“
Република Српска прихвата да функционише по изворном Дејтону као што је било првих година после потписивања споразума, да би касније дошла искривљавања која су суштински изменила и уставне прилике, и уставност у БиХ и питање законитости, додаје Шолаја.
Ово је само био један корак даље у одласку и од уставног плана и темеља, и закона и свега. Мислим на то што је Кристијан Шмит урадио при чему је и он сам нелегитиман пре свега, а и нелегалан јер нема сагласност две велике силе које се заиста питају о БиХ.
Сарадња Срба и Хрвата у одбрани Дејтона
Сарадња српских и хрватских посланика у Уставноправној комисији, према Шолаји је значајна пошто и једни и други имају интерес да се ствари врате на онај ниво који је договорен 1995. године у Дејтону.
„Не мислим да је то сада неки посебан однос или посебан пакт о којем се говори. Овде је проблем што Бошњаци инсистирају на задржавању сваког могућег институционалног облика међународног присутства због тога што рачунају да ће тим остварти своје циљеве које би их водили ка централизацији БиХ и даљој унитаризацији. Дакле, у том је проблем. Није проблем у томе што Срби и Хрвати сарађују, јер једним и другим одговарају управо оне основне ствари како су замишљене приликом настанка овакве БиХ. Морамо знати да се можда мало и превише посматра БиХ као целина јер је чињеница да у Члану један Устава БиХ пише да је то потпуно нови политички систем и апсолутно различит и од онога који је био и пре 1995. и пре 1990. године“.
Међутим, неко је желео да задржи потпуну контролу и управљање над БиХ и отуда и долази сарадња Срба и Хрвата који желе више да нагласе своју националну и народну сувереност, и националну конститутивност, закључио је Шолаја.
Измене Кривичног закона БиХ наметнуте од Кристијана Шмита који је мимо процедура именовања узурпирао позицију високог представника у БиХ, нису уставне,
закључила је гласовима српских и хрватских посланика Уставноправна комисија Представничког дома БиХ.
Комисија је одлучивала по захтеву крњег Уставног суда БиХ, пред којим је апелација посланика Народне скупштине Републике Српске о оцени уставности наметнутих измена Кривичног закона. Комисија је јасно поручила да Шмит нема уставну надлежност да доноси или намеће законе.