https://sputnikportal.rs/20260216/astronomi-prvi-put-posmatrali-neverovatnu-transformaciju-zvezde-u-crnu-rupu-video-1195918873.html
Астрономи први пут посматрали невероватну трансформацију звезде у црну рупу /видео/
Астрономи први пут посматрали невероватну трансформацију звезде у црну рупу /видео/
Sputnik Србија
Астрономи су посматрали како звезда на самрти није успела да експлодира као супернова, већ се уместо тога урушила у црну рупу. Овај изузетан призор представља... 16.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-16T19:16+0100
2026-02-16T19:16+0100
2026-02-16T19:16+0100
наука и технологија
наука
наука и технологија
свемир
астрономија
звезде
црна рупа
галаксија андромеда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/12/1171251302_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_2226d79011f04fd676a8d26b94e8e879.jpg
Комбинујући недавна посматрања звезде са више од деценије архивских података, астрономи су потврдили и усавршили теоријске моделе о томе како се такве масивне звезде претварају у црне рупе. Тим астронома је открио да звезда на крају свог живота није експлодирала као супернова; уместо тога, језгро звезде се урушило у црну рупу, полако избацујући своје турбулентне спољашње слојеве током тог процеса, преноси ЕурекАлерт.Редак увид у мистериозно порекло црних рупаРезултати, објављени у журналу Сајенс, већ изазивају узбуђење као редак увид у мистериозно порекло црних рупа. Ово откриће ће помоћи да се објасни зашто се неке масивне звезде претварају у црне рупе када умру, док друге то не чине.„Ово је само почетак приче“, каже Кишалај Де, сарадник истраживач на Флатирон институту Фондације Симонс и водећи аутор нове студије.Светлост са прашњавих остатака који окружују новорођену црну рупу, додао је он, „биће видљива деценијама на нивоу осетљивости телескопа као што је Џејмс Веб, јер ће наставити да бледи веома полако. И ово би на крају могло постати мерило за разумевање како звездане црне рупе настају у универзуму.Сада угашена звезда, названа М31-2014-ДС1, налази се на око 2,5 милиона светлосних година од Земље у суседној галаксији Андромеда. Де и његови сарадници анализирали су мерења звезде са пројекта Ниовајз агенције НАСА и других земаљских и свемирских телескопа у периоду од 2005. до 2023. године. Открили су да је инфрацрвена светлост звезде М31-2014-ДС1 почела да се појачава 2014. године. Затим се 2016. звезда нагло пригушила, спустивши се далеко испод свог првобитног сјаја за једва годину дана.Ни трага од некада најсјајније звезде у галаксији АндромедаПосматрања у 2022. и 2023. години показала су да је звезда практично нестала у видљивој и блиској инфрацрвеној светлости, постајући десет хиљада пута слабија на овим таласним дужинама. Њени остаци су сада детектабилни само у средњој инфрацрвеној светлости, где сијају тек десетином ранијег интензитета.Поредећи ова посматрања са теоријским предвиђањима, истраживачи су закључили да драматично блеђење звезде на тако мали делић њене првобитне укупне светлости пружа снажан доказ да се њено језгро урушило и постало црна рупа.Звезде у својим језгрима претварају водоник у хелијум, а тај процес ствара спољашњи притисак који уравнотежује непрестано унутрашње привлачење гравитације. Када масивна звезда, отприлике 10 или више пута тежа од нашег Сунца, почне да остаје без горива, равнотежа између унутрашњих и спољашњих сила се нарушава. Гравитација почиње да урушава звезду, а њено језгро прво подлеже притиску, формирајући густу неутронску звезду у центру.Ово је тек почетакЧесто емисија неутрина у овом процесу ствара моћан ударни талас који је довољно експлозиван да разнесе већи део језгра и спољашњих слојева у супернови. Међутим, ако ударни талас покретан неутринима не успе да потисне звездани материјал напоље, теорија већ дуго сугерише да би се већина звезданог материјала уместо тога срушила назад у неутронску звезду, формирајући црну рупу.„Већ скоро 50 година знамо да црне рупе постоје. Ипак, тек смо на самом почетку разумевања тога које се звезде претварају у црне рупе и како то чине“, рекао је Де.Посматрања и анализа звезде М31-2014-ДС1 омогућили су тиму да реинтерпретира посматрања сличне звезде, НГЦ 6946-БХ1. То је довело до важног продора у разумевању онога што се догодило са спољашњим слојевима који су обавијали звезду након што није постала супернова и урушила се у црну рупу. Елемент који је превиђен? Конвекција.Конвекција је нуспроизвод огромних температурних разлика унутар звезде. Материјал близу центра звезде је екстремно врео, док су спољашњи региони много хладнији. Ова разлика узрокује кретање гасова унутар звезде из топлијих у хладније регионе.Шта када се језгро звезде урушиКада се језгро звезде уруши, гас у њеним спољашњим слојевима се и даље брзо креће услед ове конвекције. Теоријски модели које су развили астрономи на Флатирон институту показали су да то спречава већину спољашњих слојева да падну директно унутра; уместо тога, најдубљи слојеви орбитирају око црне рупе и подстичу избацивање најудаљенијих слојева конвективног региона.Избачени материјал се хлади како се удаљава од вреле материје око црне рупе. Овај охлађени материјал лако формира прашину док се атоми и молекули спајају. Прашина заклања врели гас који кружи око црне рупе, загревајући се и стварајући уочљиво појачање сјаја на инфрацрвеним таласним дужинама. Овај дуготрајни црвени сјај видљив је деценијама након што сама звезда нестане.Коауторка и истраживачица на Флатирону, Андреа Антони, претходно је развила теоријска предвиђања за ове моделе конвекције. Са упечатљивим доказима из посматрања М31-2014-ДС1, она каже:Слично води која се врти око одвода у кади уместо да тече право наниже, гас у покрету око ове новонастале црне рупе наставља своју хаотичну орбиту чак и док се полако увлачи унутра. На тај начин, заустављено упадање узроковано конвекцијом спречава целу звезду да се уруши директно у новорођену црну рупу. Уместо тога, истраживачи сугеришу да чак и након што језгро брзо имплодира, део одлазећег материјала полако пада назад током много деценија.Истраживачи процењују да само око један одсто гаса првобитног звезданог омотача падне у црну рупу, напајајући светлост која данас из ње исијава.Анализирајући посматрања М31-2014-ДС1, Де и његов тим су такође поново проценили сличну звезду, НГЦ 6946-БХ1, категорисану пре 10 година. У новом раду они износе упечатљиве доказе који објашњавају зашто је ова звезда пратила сличан образац. М31-2014-ДС1 се првобитно издвајала као „чудак“, додаје Де, али се сада чини да је она само један члан класе објеката - укључујући и НГЦ 6946-БХ1.„Само уз ове појединачне драгуље открића почињемо да склапамо овакву слику“, објаснио је Де.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, наука и технологија, свемир, астрономија, звезде, црна рупа, галаксија андромеда
наука, наука и технологија, свемир, астрономија, звезде, црна рупа, галаксија андромеда
Астрономи први пут посматрали невероватну трансформацију звезде у црну рупу /видео/
Астрономи су посматрали како звезда на самрти није успела да експлодира као супернова, већ се уместо тога урушила у црну рупу. Овај изузетан призор представља најпотпунији посматрачки запис трансформације звезде у црну рупу икада направљен, што је астрономима омогућило да конструишу свеобухватну физичку слику тог процеса.
Комбинујући недавна посматрања звезде са више од деценије архивских података, астрономи су потврдили и усавршили теоријске моделе о томе како се такве масивне звезде претварају у црне рупе. Тим астронома је открио да звезда на крају свог живота није експлодирала као супернова; уместо тога, језгро звезде се урушило у црну рупу, полако избацујући своје турбулентне спољашње слојеве током тог процеса,
преноси ЕурекАлерт.
Редак увид у мистериозно порекло црних рупа
Резултати, објављени у
журналу Сајенс, већ изазивају узбуђење као редак увид у мистериозно порекло црних рупа. Ово откриће ће помоћи да се објасни зашто се неке масивне звезде претварају у црне рупе када умру, док друге то не чине.
„Ово је само почетак приче“, каже Кишалај Де, сарадник истраживач на Флатирон институту Фондације Симонс и водећи аутор нове студије.
Светлост са прашњавих остатака који окружују новорођену црну рупу, додао је он, „биће видљива деценијама на нивоу осетљивости телескопа као што је Џејмс Веб, јер ће наставити да бледи веома полако. И ово би на крају могло постати мерило за разумевање како звездане црне рупе настају у универзуму.
Сада угашена звезда, названа М31-2014-ДС1, налази се на око 2,5 милиона светлосних година од Земље у суседној галаксији Андромеда. Де и његови сарадници анализирали су мерења звезде са пројекта Ниовајз агенције НАСА и других земаљских и свемирских телескопа у периоду од 2005. до 2023. године. Открили су да је инфрацрвена светлост звезде М31-2014-ДС1 почела да се појачава 2014. године. Затим се 2016. звезда нагло пригушила, спустивши се далеко испод свог првобитног сјаја за једва годину дана.
Ни трага од некада најсјајније звезде у галаксији Андромеда
Посматрања у 2022. и 2023. години показала су да је звезда практично нестала у видљивој и блиској инфрацрвеној светлости, постајући десет хиљада пута слабија на овим таласним дужинама. Њени остаци су сада детектабилни само у средњој инфрацрвеној светлости, где сијају тек десетином ранијег интензитета.
„Ова звезда је некада била једна од најсјајнијих звезда у галаксији Андромеда, а сада јој нема ни трага. Замислите да звезда Бетелгез одједном нестане. Сви би полудели! Иста ствар се дешавала са овом звездом у галаксији Андромеда“, рекао је Де.
Поредећи ова посматрања са теоријским предвиђањима, истраживачи су закључили да драматично блеђење звезде на тако мали делић њене првобитне укупне светлости пружа снажан доказ да се њено језгро урушило и постало црна рупа.
Звезде у својим језгрима претварају водоник у хелијум, а тај процес ствара спољашњи притисак који уравнотежује непрестано унутрашње привлачење гравитације. Када масивна звезда, отприлике 10 или више пута тежа од нашег Сунца, почне да остаје без горива, равнотежа између унутрашњих и спољашњих сила се нарушава. Гравитација почиње да урушава звезду, а њено језгро прво подлеже притиску, формирајући густу неутронску звезду у центру.
Често емисија неутрина у овом процесу ствара моћан ударни талас који је довољно експлозиван да разнесе већи део језгра и спољашњих слојева у супернови. Међутим, ако ударни талас покретан неутринима не успе да потисне звездани материјал напоље, теорија већ дуго сугерише да би се већина звезданог материјала уместо тога срушила назад у неутронску звезду, формирајући црну рупу.
„Већ скоро 50 година знамо да црне рупе постоје. Ипак, тек смо на самом почетку разумевања тога које се звезде претварају у црне рупе и како то чине“, рекао је Де.
Посматрања и анализа звезде М31-2014-ДС1 омогућили су тиму да реинтерпретира посматрања сличне звезде, НГЦ 6946-БХ1. То је довело до важног продора у разумевању онога што се догодило са спољашњим слојевима који су обавијали звезду након што није постала супернова и урушила се у црну рупу. Елемент који је превиђен? Конвекција.
Конвекција је нуспроизвод огромних температурних разлика унутар звезде. Материјал близу центра звезде је екстремно врео, док су спољашњи региони много хладнији. Ова разлика узрокује кретање гасова унутар звезде из топлијих у хладније регионе.
Шта када се језгро звезде уруши
Када се језгро звезде уруши, гас у њеним спољашњим слојевима се и даље брзо креће услед ове конвекције. Теоријски модели које су развили астрономи на Флатирон институту показали су да то спречава већину спољашњих слојева да падну директно унутра; уместо тога, најдубљи слојеви орбитирају око црне рупе и подстичу избацивање најудаљенијих слојева конвективног региона.
Избачени материјал се хлади како се удаљава од вреле материје око црне рупе. Овај охлађени материјал лако формира прашину док се атоми и молекули спајају. Прашина заклања врели гас који кружи око црне рупе, загревајући се и стварајући уочљиво појачање сјаја на инфрацрвеним таласним дужинама. Овај дуготрајни црвени сјај видљив је деценијама након што сама звезда нестане.
Коауторка и истраживачица на Флатирону, Андреа Антони, претходно је развила теоријска предвиђања за ове моделе конвекције. Са упечатљивим доказима из посматрања М31-2014-ДС1, она каже:
„Стопа акреције, брзина падања материјала унутра, много је спорија него да је звезда директно имплодирала. Овај конвективни материјал има угаони момент, па кружи око црне рупе. Уместо да му месеци или година буду потребни да упадне, то траје деценијама. Због свега тога, он постаје светлији извор него што би иначе био, а ми примећујемо дуго кашњење у гашењу првобитне звезде“.
Слично води која се врти око одвода у кади уместо да тече право наниже, гас у покрету око ове новонастале црне рупе наставља своју хаотичну орбиту чак и док се полако увлачи унутра. На тај начин, заустављено упадање узроковано конвекцијом спречава целу звезду да се уруши директно у новорођену црну рупу. Уместо тога, истраживачи сугеришу да чак и након што језгро брзо имплодира, део одлазећег материјала полако пада назад током много деценија.
Истраживачи процењују да само око један одсто гаса првобитног звезданог омотача падне у црну рупу, напајајући светлост која данас из ње исијава.
Анализирајући посматрања М31-2014-ДС1, Де и његов тим су такође поново проценили сличну звезду, НГЦ 6946-БХ1, категорисану пре 10 година. У новом раду они износе упечатљиве доказе који објашњавају зашто је ова звезда пратила сличан образац. М31-2014-ДС1 се првобитно издвајала као „чудак“, додаје Де, али се сада чини да је она само један члан класе објеката - укључујући и НГЦ 6946-БХ1.
„Само уз ове појединачне драгуље открића почињемо да склапамо овакву слику“, објаснио је Де.
