„Матица српска“ дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Пратите нас
У Српском народном позоришту у Новом Саду одржана је свечана академија поводом обележавања два века Матице српске, најстарије институције српске културе, књижевности и науке. Патријарх Порфирије изјавио је на свечаности да је Матица српска дубоко уткана у духовну и културну историју српско народа.
Свечаној академији присуствовали су саветник председника Републике Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић, министар просвете Дејан Вук Станковић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, патријарх српски Порфирије и друге угледне званице. Свечаност је почела извођењем химне Србије.
Патријарх Порфирије: Матица српска дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа
Патријарх српски Порфирије изјавио је да је Матица српска дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа, као и да је од свог оснивања, 1826. године, ишла руку под руку са Српском православном црквом, али свака у свом оквиру деловања.
Патријарх је истакао да њеним оснивањем културни живот више није био искључиво везан за црквене оквире, али се од цркве није ни одвајао.
"Оснивање и оно што је Матица већ на самом почетку обављала израз је зрелости српског народа, оличене и делатно изражене у његовом тада младом грађанском слоју. То је веома важно, јер сведочи о истрајности и целовитости и српске духовности и српске културе, која није зависила и не зависи искључиво од било каквих политичких околности, већ од свести да народ траје онолико колико уме да изграђује, чува, унапређује и тумачи своје духовно и културно наслеђе", рекао је патријарх.
Председник Матице српске Драган Станић
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Станић: Матица српска већ 200 година храбро, промишљено и мудро пролази кроз искушења
Председник Матице српске Драган Станић изјавио је да та установа захваљујући интелектуалној, просветној, народној и политичкој стабилности коју је стекла током претходних 200 година храбро, промишљено и мудро пролази кроз сва нова историјска искушења.
"Навршила су се два века трајања наше и ваше Матице српске. Са њом је и целом српском народу бар мало било лакше и лепше, паметније и мудрије живети него што би било да таква специфична и препознатљива установа није основана и да није обављала своју мисију", рекао је Станић на свечаности у Српском народном позоришту.
Подсетио је да је повод настајања Матице српске жеља добронамерних и предузимљивих Срба из тадашње Пеште да помогну Георгију Магарашевићу у спасавању часописа "Серпске летописи" који је почео да излази 1824. године, пренео је Танјуг.
Указао је на то да је та акција успела и да је тај часопис почео поново да излази 16. фебруара 1826. године од стране тада основане књижевне, научне и културне установе Матице српске.
"Један велики почетак излажења књижевно-научног часописа изазвао је почетак рада нове, Србима неопходне и драгоцене културне установе, најстарије од свих које ће тек потом настати. Тај часопис који се од 1873. назива 'Летопис Матице српске', заједно са америчким часописом 'Тхе Yале Ревиеw', данас јесте књижевно-научни часопис који на читавом свету најдуже у континуитету траје до наших дана", рекао је Станић.
Истакао је да је часопис опстао захваљујући заштити Матице српске која му је омугућила и да се развија. Додао је да нису српски спортисти носиоци веома озбиљних рекорда у светским оквирима, већ и српски књижевници, уметници, научници и институције различитих профила.
Констатовао је да су часопис "Летопис Матице српске" и Матица Српска суштински усмерени ка стварању три сазнајна стваралачка циља и навео је да су то изградња идентитетских сазнања о Србима и самим тим ка неговању књижевних, научних и културних вредности таквог карактеру, ка сазнању словенског света и заједништва места Срба и ка сагледању Европе, европске књижевности и културе и светских хоризонта релевантних за српску културу.
"Наша установа настојала је да привири и организује пре свега сазнајну димензију књижевног, уметничког, научног и културног стваралаштва у најширем смислу те речи. На таквом темељу Матица српска је деловала и делује као установа просветитељска по карактеру", рекао је Станић.
Милош Вучевић
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Вучевић: Матица српска бедем одбране оног што јесмо
Саветник председника Србије Милош Вучевић изјавио је да је Матица Српска институција бедем одбране оног што јесмо и бедем иза којег не постоји друга линија одбране, иза којег више нема ни Србије у духовном и идентитетском смислу.
Вучевић је истакао да је то две стотине трајања бурне и страдалне историје једног народа који је, како је рекао, сведочио и у историју испраћао државе, царства, идеологије и ипак опстајао и из енергије љубави према сопственом идентитету изродио Матицу српску.
"Матицу која је рођена у трећој деценији 19. века у Пешти, ван граница тадашње српске државе, али на самом исходишту српске духовности тог времена. Матицу која је у том историјском часу била огњиште и дом свих Срба, чак и кад једног заједничког државног крова над свима нама није било и која је била духовни простор саборовања у времену расајања", рекао је Вучевић.
Додао је да је Матица која је мирно, достојанствено и постојано у историју испратила и аустријско царство и аустроугарску монархију и Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и потоњу Краљевину Југославију и Федеративну Народну Републику Југославију, Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, Савезну Републику Југославију, Државну заједницу Србије и Црне Горе и која је дочекала стварност Републике Србије у чије је онтолошке темеље уливена.
"Дочекала је своју Србију. Све је то српски народ преживао и наџивао управо зато што је имао своју Матицу и зато што је знао и веровао да је припадност том народу од Бога благослов, ако верујеш и волиш оно што јеси", рекао је Вучевић.
Истакао је да стога данашњом свечаном академијом садашња генерација не обележава тек два столећа историјске трајне институције која се сабрала, већ два пуна века истрајности једног народа да сачува самог себе у свим околностима.
Он је истакао да је Матица зато српска, увек и заувек бедем одбране оног што јесмо и што својевољно бирамо да будемо.
"Бедем иза којег нема резервног положаја, иза којег не постоји друга линија одбране, иза којег више нема ни Србије у духовном и идентитетском смислу, а ни српског народа као заједнице сећања и трајања. Бедем који стоји између узвишене културе сећања и профане и аутошовинистичке некултуре заборава, на коју тако бескомпромисно позива данашњи несрећан тренутак човечанства у којем је све национално и суверено прокужено", рекао је Вучевић.
Вучевић је истакао да је Матица српска стражар који беспоштедно чува вредност и наслеђе, али првенствено реч српску и језик српски.
"А уколико једном народу одузмемо аксиологију, језик и реч, одузимамо му и логику постојања. Јер на сваком почетку бејаше реч. Истина логоса није теолошка мудрост, већ онтолошка основа сваког постојања. Двовековна одбрана наше културе, наше књижевности, нашег језика и наше речи, браћо и сестре, одбрана је нашег света и нашег постојања", нагласио је Вучевић.
Он је додао да савремена филозофија открива да човек не мисли и не може да мисли изван језика, човек, како је рекао, свет не посматра, па га тек онда именује, напротив, он света разумева управо кроз појмове којима га именује.
"Језиком и речима га гради, као што гради своју свест о њему и о себи о њему. Ми смо ту реч у генетици својој, у мислима и у сећањима, у ономе што је наша суштина проговорили и спознали на српском језику. Тај језик који се српски зове је нуклеус свега и свих нас", рекао је Вучевић.
Према његовим речима, и баш из тог разлога "сви они који би да нас руше и униште прво нападају тај језик и српско писмо - ћирилицу као наше обележје.
"Мисија матице српске већ двестотине године света је кључна, а то је мисија одбране речи и језика, мисија страже над логосом и свешћу српског народа. Две стотине године мисија Матице српске није културна политика, већ егзистенцијална нужност", рекао је Вучевић.
Погледајте и:
