https://sputnikportal.rs/20260216/za-evropljane-je-mnogo-veca-pretnja-brisel-nego--rusija-video-1195891281.html

За Европљане је много већа претња Брисел него – Русија /видео/

За Европљане је много већа претња Брисел него – Русија /видео/

Sputnik Србија

На безбедносном форуму у Халифаксу, видно изнервирани Гари Каспаров је рекао: „Украјина се четири године борила за целу Европу. НАТО је основан за борбу у... 16.02.2026, Sputnik Србија

2026-02-16T14:16+0100

2026-02-16T14:16+0100

2026-02-16T14:16+0100

свет

свет

свет – политика

русија

украјина

европа

европска унија (еу)

нато

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/13/1192683451_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_e6413b7cd217b23ef91f84980a056664.jpg

Посебно питање је како и колико Каспаров разуме политику, али оно што је истакао представља опште место у наступима читавог низа западних политичара, док се у самој Украјини у великој мери подразумева. Према тој школи мишљења, Украјинци стоје на бранику западне цивилизације и њихова борба има дубљи, готово есхатолошки смисао. Ако изгуби Украјина у овом сукобу, биће то и крај западне цивилизације.Међутим, оваква виђења не само да су далеко од реалности, него их не дели ни огроман број врло утицајних људи на самом политичком Западу.Не дели их ни Доналд Трамп, за њега је сукоб у Украјини тек регионални конфликт, настао, између осталог и неспретним потезима претходних америчких председника и њихових европских савезника. Истина, тај регионални конфликт оставља последице по међународне односе и глобалну безбедност, али од његовог исхода не зависи судбина САД. Зато би га решавао и поделом територија, забраном уласка остатка Украјине у НАТО и прихватањем разних других ограничења на којима инсистира Русија.Зашто је основан НАТОПроблеми у изградњи наратива који презентује Каспаров огледају се у неколико ствари.Прво, НАТО је основан да би се супротставио Совјетском Савезу, а не Русији. То значи и да је НАТО као одбрамбена алијанса имао једну функцију у хладноратовском периоду. Хладни рат је одавно завршен, па је и НАТО променио своју функцију, понајвише због тога што Русија није Совјетски Савез. Није више било блоковске поделе, нити претње да дође до директне конфронтације две највеће нуклеарне силе.Друго, нова функција НАТО осмишљена у постхладноратовској ери и дефинисана кроз стратегијске концепције била је да се осигура дугорочна глобална доминација САД. За ту сврху јесу биле важне борбе у Авганистану и Сирији, као и у Ираку, као и у СР Југославији. Стварани су преседани, испуњавани геополитички циљеви, заобилажене УН и друге међународне организације које је требало стављати пред свршен чин. Отуда и огроман број противника НАТО и раст антиамериканизма широм света, што се сада показује преко неувођења санкција Русији.Треће, трансформација структуре светског политичког система донела је неколико новина у међународним односима, међу којима је и преиспитивање функционалности трансатлантске заједнице и међусобних односа САД и ЕУ.За америчку спољну политику јављају се изазови у другим деловима света и у тражењу одговора на те изазове европски савезници често су остајали или незаинтересовани или понекад чак и супротстављени циљевима Вашингтона. Уосталом, као и у остатку света, протеклих година антиамериканизам растао је и међу Европљанима.Европа се не брани у УкрајиниТеза о томе како се у Украјини брани Европа измишљена је зарад хомогенизације самих Украјинаца међу којима је требало распламсати антируска осећања и у томе се након успеха евромајдана у доброј мери и успело.Такође, коришћена је и као покриће за неспрестана слања помоћи Украјини од стране европских држава, уз координацију бриселске евробирократије, а ту је већ свако имао своје разлоге за подршку Кијеву. Неки од тих разлога броје се у милијардама или чак десетинама милијарди. Нешто се о томе писало, нешто ће се тек писати, тек сваки пут када се помињала „одбрана Европе“ у оптицају су биле енормне суме за наоружавање, одржавање финансијске стабилности, хуманитарну помоћ, супротстављање руском малигном утицају и слично.Услед тога, са погоршавањем позиције Кијева, како на фронту, тако и у преговорима, аутоматски се погоршава и позиција евробирократија, односно ЕУ. Да, последице пораза у Украјини могу бити драматичне, па чак и фаталне за ЕУ, али ЕУ није Европа.Поготово ова и оваква ЕУ није Европа. Ова ЕУ служи заштити циљева глобалистичке елите и за испуњавање интереса корпорација, пре свега моћних транснационалних банака, од ње немају много користи „просечни Европљани“.Шта и ако се распадне? Хоће ли због тога нестати Европа? И треба ли нам уопште структура заснована на (анти)вредносним обрасцима које промовише евробирократија? За огроман број Европљана свакако је баш та евробирократија већа претња од Русије. Са Русијом се могло готово све договорити, само да су њихови интереси, макар у одређеној мери – уважени.Украјина не брани западну цивилизацију, не брани ни Европу, она је увучена у рат у којем није била способна да одбрани ни себе. Последице кризе, која је до 2013. године тињала, потом је радикализована, а на крају је и ескалирала, биће страшне. Понајвише за саму Украјину, односно за оно што од Украјине остане и у територијалном, и у институционалном, и у функционалном смислу.Градити наратив на измишљеним тезама може послужити за краткорочне пропагандне кампање, али не и за учешће у оружаним сукобима иза којих остају дугорочне последице. Говори Гарија Каспарова по безбедносним форумима ту ће мало шта променити, без обзира што ће и даље постојати део људи који ће се њима одушевљавати.Погледајте и:

украјина

европа

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, русија, украјина, европа, европска унија (еу), нато, емисија „пророк“