Европа не зна куд удара, а лицитира о уласку у рат с Русијом /видео/
© AP Photo / Stefan Rousseau/Pool Photo
Пратите нас
Европа не зна куд удара а, судећи по изјавама на Минхенској конференцији, с невероватном лакоћом која подсећа на тридесете године прошлог века лицитира о могућности проширења ратних сукоба и уласка у рат са Русијом, каже професор Факултета политичких наука Часлав Копривица.
На конференцији у Минхену, одржаној од 13. до 15. фебруара, како истиче професор, било је видљиво да је Европска унија у системској кризи, као и да унутар ње нема консензуса о будућим перспективама, а то осипање сагласности је последица сличног процеса унутар европских друштава.
Европа не зна куд иде
Европа је економски, геополитички, па и стратешки, на нивоу базичних оријентација, показала да не зна куд иде, нема дилеме Копривица ког посебно брине понашање Немачке.
“У Немачкој је васкрсла никад превазидјена русофобија или словенофобија кад је реч о Русима па и о Србима што смо видели 90-их година, а сад се фактички то понавља. Заправо се показује да је њихова денацификација била веома ограничена и тицала се антисемитизма, хомофобије, истребљивања Рома, а уништавање Словена тамо никад није стављено на дневни ред. И то се лако могло потврдити: Немачка је била међу државама, уз рецимо Данску и Холандију, које су најздушније подржавале агресију против нас 1999. године, а то су и земље где се русофобија преко ноћи разбуктала и до дан данас траје, што онда отвара могућност за сулуде пројекције. Помиње се оријентационо 2030. година, али оно што није оријентационо то је идеја неких важних људи у ЕУ где се отворено говори о сукобу са Русијом.”
Копривица упозорава да је проблем што је европска политичка елита изгубила суштински не само легитимитет у бирачком телу, већ и компас у реалности, да није у стању било шта озбиљно да уради и промени набоље па то покушава да компензује ударањем у ратничке бубњеве.
Шта је открио Мерцов говор
Директор Евроазијског безбедносног форума, генерал-мајор у пензији Митар Ковач скреће пажњу на говор немачког канцелара Фридриха Мерца на Минхенској конференцији који, како каже, по стратешким одредницама као да је одмрзнут онај из 1937-1938.године.
“Мерцове изјаве на конференцији иду у прилог новој стратешкој оријентацији Немачке у смислу планирања финансијских средстава и промене система одбране. Они заговарају до 2030. године издвајање око 500 милијарди евра за опрему и наоружање, а за производне капацитете око 170 милијарди. Француска се нашла у чуду тих амбиција, мада и сама издваја за војску негдје око 60 милијарди евра. Ово јесте искакање Немачке из ограничења која је имала након Другог светског рата – те њене амбиције да производи сва савремена средства, борбене системе под плаштом фамозне претње од Русије. Због тога заговарају чак и развој нуклеарног програма уз помоћ Француске, али у доброј мери и самостално”, констатује генерал.
Он истиче да све ово ствара опасност по безбедност Европе уз оцену да Немачка треба да се поново позабави својом прошлошћу да не би по трећи пут била виновник несрећа и страдања цивила у Европи.
“Ако Немачка заиста крене путем развоја нуклеарног оружја и ако створи велику моћну војску, од тога стрепе и друге државе Европе, чланице и европског дела НАТО, а и чланице ЕУ. Мислим да за овакве амбиције Немачка неће добити подршку ни шире међународне јавности, али ни у самој Европи… Милитаризација Немачке је суштина Мерцове поруке што мислим да добро препознаје и Америка, мада није била оштра према томе”, наводи Ковач и додаје да Русија с пажњом прати овакве немачке пројекције а да свакако неће дозволити да “неки нови Хитлер крене поново на исток”.
Невероватно је, примећује професор Копривица, да се Немци кад год их пусте да нису под страном паском, врате на своја подешавања из 1914. и 1939.године и да и даље у терминима геополитике, размишљају о некаквом бедему према Русији.
“Али оно што је велика разлика између Немачке тада и ове садашње, без обзира на то што се та резидуална славофобија манифестује као русофобија, односно као србофобија, јесте да је једно френетична антируска пропаганда у немачким медијима, а друго да ли ће бити спремни да се лате оружја и да хипотетички гину за неки Вилњус, Ригу... Мислим да је одговор на то питање недвосмислено негативан. Немачко друштво није способно да се масовно мобилише за неки рат изван Немачке, који не би био недвосмислено одбрамбени”, уверен је професор.
Американци желе да Европа преузме обуздавање Русије
Он коментарише и говор америчког државног секретара Марка Рубија на Минхенској конференцији, који је био знатно блажи према Европљанима у односу на прошлогодишње поруке америчког потпредседника Џеј Ди Венса на истом скупу.
Према речима професора, не треба заборавити да Рубио спада у табор јастребова и да, кад је реч о односу према Русији, има упадљиво негативнији став од Венса.
Међутим, сматра Копривица, русофобни курс америчке владе је након доласка Трампа на власт само променио модалитет али не и суштину.
„Можемо да кажемо да су Американци из тактичких разлога променили своје приоритете и заиста је Америка на првом месту, што је Русија осетила као ублажавање, а савезници Америке у Западној Европи као драстичну промену. Али оно што је суштински важно, ако покушамо да видимо на чему инсистира Трамп, то је да Европљани преузму одговорност када је реч о властитој безбедности. Он то, додуше, тумачи као безочан трговачки путник, да то значи да савезници НАТО пакта треба да масовно купују америчко наоружање.“
Кад је реч о питању да ли Американци нешто ублажавају, по мишљењу нашег саговорника, они схватају да им је у подели улога ипак кудикамо важније да наставе обуздавање Русије другим средстима, што они и чине преко Европљана и преко ког год могу
„Али су и свесни да им је у перспективи главни супарник за глобалну хегемонију Кина а да је некако ближе памети, са становишта њиховог геополитичког државног разлога, да Европљане више ангажују у процесу обуздавања Русије да би се они могли посветити Кини.“
Кијев не разуме Трампове поруке
Ковач се осврнуо и на чињеницу да је Рубио у свом говору само једном поменуо Украјину, а такође отказао сусрет са представницима ЕУ посвећен украјинском питању.
„Кијев одавно не разуме на прави начин поруке Америке и Трампа. Мислим да је јасно Трамп у више наврата рекао Европљанима, односно бриселским комесарима да Украјина није више амерички рат. Није то случајно, није то због воље Трампа, нити због намере Америке да одустане од рата у Украјини, него је истини за вољу Трамп добио безбедносне процене од Пентагона да даље уплитање у рат у Украјини угрожава америчку безбедност и да води у европски рат. То је нешто што се њему није допало, посебно војни сценарији гдје су му његови генерали отворено рекли да нема победоносног сценарија ни са укључивањем Америке и свих Европљана у овај рат. Искомпромитовани су и њихови основни борбени системи као понос америчке војске”, објашњава генерал.
Да је било победоносног сценарија, сматра он, сигурно би Америка и чвршће и тврђе учествовала у овом сукобу, него што је то и Бајден сам чинио, али ово је отрезнило његову администрацију.
“Добро је што су се Американци делимично дистанцирали, али нису потпуно. Да се Америка потпуно дистанцира из овог рата ми бисмо имали неко извесно време завршетка овог рата. О томе ће моћи да се говори тек кад се Америка заиста дефинитивно искључи из обавештајно- извидјачког сектора, из логистичког дела и остане на домену продаје оружја. Брзо ће се онда и Европљани отрезнити када после неких пет-шест месеци немају шта да дају Зеленском нити оваквој Украјини”, закључује Ковач.
