https://sputnikportal.rs/20260218/moze-li-se-verovati-bezbednosnim-garancijama-nato-a-rusija-olivera-ikodinovic-1195969849.html
Може ли се веровати безбедносним гаранцијама НАТО-а
Може ли се веровати безбедносним гаранцијама НАТО-а
Sputnik Србија
Чак и ако НАТО пристане да да писане гаранције да се неће ширити на исток — што је мало вероватно — Русија не може веровати том западном савезу, јер је више... 18.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-18T22:24+0100
2026-02-18T22:24+0100
2026-02-18T22:24+0100
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
свет
нато
украјина
сад
европска унија (еу)
гаранције
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1b/1170382703_0:28:2903:1661_1920x0_80_0_0_c6548fdf0eb0a1cce365f5fb7a0deef2.jpg
Он је тако прокоментарисао саопштење амбасаде Русије у Белгији, која је навела да ће Русија тражити од НАТО-а писане гаранције о неширењу на исток и поништавање одлука са Букурештанског самита из 2008. године, када је Запад обећао чланство Украјини и Грузији.Према његовим речима, Русија сада дипломатским путем тражи чврсте писане гаранције, а ако изостану „разговори више неће имати смисла“ и могу уследити контрамере, уколико руски безбедносни интереси буду угрожени.„Ми ћемо на настале претње одговарати другим мерама тј. утврђивањем одређених захтева и обећања дају могућност странама да и даље разговарају, али ако НАТО то одбије, у условима јачања НАТО групације у Балтичком мору, где Финци већ прете нашем Калињинграду и слично, мислим да ћемо предузимати контрамере, јачати своју Ратну морнарицу и, у случају потребе, реаговати на претње војним путем, јер тада неће бити никаквих споразума који ограничавају употребу војне силе у случају претње националној безбедности“, истакао је експерт.Русија је још у децембру 2021. године, уочи покретања Специјалне војне операције у Украјини, послала Вашингтону и НАТО-у предлоге споразума о безбедносним гаранцијама, са захтевом да се НАТО формално обавеже да неће ширити савез на исток. Али, Запад је игнорисао захтеве Москве.Москва ни данас не одустаје од те позиције и инсистира да се све то документује „на папиру“.Запад је много пута преварио МосквуЗапад је преварио Москву, прекршивши обећања дата на крају Хладног рата,1990. године, да се НАТО неће ширити ни милиметар даље ка истоку у замену за њен пристанак на уједињење Немачке, док данас стоји на границама Русије.Почетком 1990. године НАТО је имао 16 чланица, а данас их има 32, међу којима их је неколико које су некада биле у саставу Варшавског пакта, предвођеног тадашњим СССР-ом.Руски експерти оцењују да су злоупотреба силе, ширење НАТО-а на исток, занемаривање интереса Русије довели до кризе коју Европа данас проживљава. Све се то могло избећи — да су слушали Русију.Међутим, НАТО не одустаје од политике „отворених врата“, која је потврђења управо на самиту у Букурешту, 2008. године према аспирацијама Украјине и Грузије за чланством. То је, међутим, за Русију „црвена линија“.Проширење НАТО блока на исток не тиче се само Украјине, већ и других постсовјетских република.„Ако неко и реши да уђе у НАТО онда ће то бити Украјина и могуће Молдавија. Сумњам да ће се Грузија одлучити на тај корак. Грузија је много добила у ситуацији када није подржала антируске санкције. Грузијски лидер Кавелашвили изјавио је да Европа и земље које желе да уђу у ЕУ треба да виде шта се догодило са балтичким и другим земљама које су ушли у ЕУ и НАТО, чија је економија ослабила и из којих су људи почели да одлазе. Грузија то не жели и велико је питање да ли ће у Грузији уопште бити референдума о уласку у ЕУ, а што се тиче НАТО-а, сада је већ јасно да Грузију у овом тренутку нико неће увући. Дакле, остају још Украјина, којој нећемо дозволити улазак у НАТО, и Молдавија, коју ће могуће покушати да увуку у НАТО преко Румуније“, каже Михајлов.Украјина се не одриче својих тежњи да уђе у НАТО, што је потврдила и у свом Уставу, 2019. године. НАТО је наставио политику „отворених врата“, али у последње време неке чланице савеза, као што су Мађарска и Словачка не подржавају пријем Украјине у тај блок.Након што је Доналд Трамп дошао на власт, САД су ставиле на страну своје амбициозне планове везане за савез, а обећања о пријему Украјине у НАТО назвале су грешком.Доласком Трампа у Белу кућу, САД су захтевале веће војне буџете чланица и противиле се пријему Украјине у савез. Трампов долазак на власт променио је ситуацију и унутар Северноатлантске алијансе - прво је захтевао да све земље НАТО-а повећају издатке за одбрану на 5 одсто свог БДП-а, истичући да државе морају саме да обезбеде своју безбедност.Каква је судбина НАТО пактаСваки излазак НАТО-а на руске границе представља претњу за руску безбедност.Изјава руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова да се ширење Северноатланске алијансе „не зауставља ни на минут“ дубоко је утемељена. Последње земље које су ушле у НАТО су Шведска и Финска, чиме се дужина копнене границе Алијансе са Русијом више него удвостручила и данас износи око 2.600 километара.Говорећи о судбини НАТО-а, Михајлов оцењује да та организација у формату у којем данас постоји нема будућност.Михајлов истиче да будућност НАТО убрзано поткопавају борбена дејства у Украјини, јер Алијанса, како је рекао, упркос огромним напорима, губи преко својих савезника у овом прокси рату од руске армије.Он оцењује да су могући привремени савези — Британија са Француском, или Немачка са Британијом, али „дугорочан и моћан блок те земље тешко да могу да створе“.„Прво, они треба да одлуче да ли Русију и убудуће треба сматрати непријатељем и oдмах наставити да ратују против ње – као што многи најављују - или ће наставити прикриврене припреме за будући конфликт, тек онда формирајући потенцијалне савезе против Москве, јер сви ти савези су усмерени искључиво против интереса Руске Федерације“, закључио је Михајлов.НАТО је основан 1949. године као механизам за обуздавање Москве. Међутим, након распада социјалистичког блока и краја Хладног рата, тај савез је требало расформирати ради изградње нових односа са тадашњим СССР-ом.Другим речима, распуштањем Варшавског пакта, а затим и распадом Совјетског Савеза, и НАТО је требало да буде распуштен, пошто је разлог за његово постојање нестао. Уместо тога, Алијанса је наставила да се шири и пласира приче о наводној руској претњи, иако је Москва више пута поновила да никада није намеравала, нити намерава да нападне земље НАТО-а.Очигледно је да ширење НАТО-а нема никакве везе са модернизацијом тог савеза или осигурањем безбедности у Европи. Напротив, оно представља озбиљну провокацију која смањује ниво међусобног поверења и води ка ескалацији.
https://sputnikportal.rs/20260217/ruska-ratna-mornarica-spremna-na-probijanje-pomorskih-blokada-nato-sprema-provokacije-1195931601.html
украјина
сад
ссср
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, нато, украјина, сад, европска унија (еу), гаранције, безбедност, ссср
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, нато, украјина, сад, европска унија (еу), гаранције, безбедност, ссср
Може ли се веровати безбедносним гаранцијама НАТО-а
Чак и ако НАТО пристане да да писане гаранције да се неће ширити на исток — што је мало вероватно — Русија не може веровати том западном савезу, јер је више пута кршио обећања и обмањивао Москву, оцењује Евгеније Михајлов, руски политиколог и стручњак за међуетничке сукобе.
Он је тако прокоментарисао
саопштење амбасаде Русије у Белгији, која је навела да ће Русија тражити од НАТО-а
писане гаранције о неширењу на исток и поништавање одлука са Букурештанског самита из 2008. године, када је
Запад обећао чланство Украјини и Грузији.
„Председник Руске Федерације је својевремено изјавио да смо ми увек поштовали и поштујемо међународне договоре, али нас стално обмањују и нико се не држи својих обећања. У том контексту сматрам да ћемо ми тражити од НАТО-а да одустане од ширења на исток, као и од одлука са самита у Букурешту, али чак и ако они на то пристану, што је мало вероватно, мислим да треба да будемо спремни на још једну обману. Дошла су времена када се више никоме не може веровати“, оцењује Михајлов.
Према његовим речима, Русија сада дипломатским путем тражи чврсте писане гаранције, а ако изостану „разговори више неће имати смисла“ и могу уследити контрамере, уколико руски безбедносни интереси буду угрожени.
„Ми ћемо на настале претње одговарати другим мерама тј. утврђивањем одређених захтева и обећања дају могућност странама да и даље разговарају, али ако НАТО то одбије, у условима јачања НАТО групације у Балтичком мору, где Финци већ прете нашем Калињинграду и слично, мислим да ћемо предузимати контрамере, јачати своју Ратну морнарицу и, у случају потребе, реаговати на претње војним путем, јер тада неће бити никаквих споразума који ограничавају употребу војне силе у случају претње националној безбедности“, истакао је експерт.
Русија је још у децембру 2021. године, уочи покретања Специјалне војне операције у Украјини, послала Вашингтону и НАТО-у предлоге споразума о безбедносним гаранцијама, са захтевом да се НАТО формално обавеже да неће ширити савез на исток. Али, Запад је игнорисао захтеве Москве.
Москва ни данас не одустаје од те позиције и инсистира да се све то документује „на папиру“.
Запад је много пута преварио Москву
Запад је преварио Москву, прекршивши обећања дата на крају Хладног рата,1990. године, да се НАТО неће ширити ни милиметар даље ка истоку у замену за њен пристанак на уједињење Немачке, док данас стоји на границама Русије.
Почетком 1990. године НАТО је имао 16 чланица, а данас их има 32, међу којима их је неколико које су некада биле у саставу Варшавског пакта, предвођеног тадашњим СССР-ом.
Руски експерти оцењују да су злоупотреба силе, ширење НАТО-а на исток, занемаривање интереса Русије довели до кризе коју Европа данас проживљава. Све се то могло избећи — да су слушали Русију.
Међутим, НАТО не одустаје од политике „отворених врата“, која је потврђења управо на самиту у Букурешту, 2008. године према аспирацијама Украјине и Грузије за чланством. То је, међутим, за Русију „црвена линија“.
Проширење НАТО блока на исток не тиче се само Украјине, већ и других постсовјетских република.
„Ако неко и реши да уђе у НАТО онда ће то бити Украјина и могуће Молдавија. Сумњам да ће се Грузија одлучити на тај корак. Грузија је много добила у ситуацији када није подржала антируске санкције. Грузијски лидер Кавелашвили изјавио је да Европа и земље које желе да уђу у ЕУ треба да виде шта се догодило са балтичким и другим земљама које су ушли у ЕУ и НАТО, чија је економија ослабила и из којих су људи почели да одлазе. Грузија то не жели и велико је питање да ли ће у Грузији уопште бити референдума о уласку у ЕУ, а што се тиче НАТО-а, сада је већ јасно да Грузију у овом тренутку нико неће увући. Дакле, остају још Украјина, којој нећемо дозволити улазак у НАТО, и Молдавија, коју ће могуће покушати да увуку у НАТО преко Румуније“, каже Михајлов.
Украјина се не одриче својих тежњи да уђе у НАТО, што је потврдила и у свом Уставу, 2019. године.
НАТО је наставио политику „отворених врата“, али у последње време неке чланице савеза, као што су
Мађарска и Словачка не подржавају пријем Украјине у тај блок.
Након што је Доналд Трамп дошао на власт, САД су ставиле на страну своје амбициозне планове везане за савез, а обећања о пријему Украјине у НАТО назвале су грешком.
Доласком Трампа у Белу кућу, САД су захтевале веће војне буџете чланица и противиле се пријему Украјине у савез.
Трампов долазак на власт променио је ситуацију и унутар Северноатлантске алијансе - прво је захтевао да све земље НАТО-а повећају издатке за одбрану на 5 одсто свог БДП-а, истичући да државе морају саме да обезбеде своју безбедност.
Каква је судбина НАТО пакта
Сваки излазак НАТО-а на руске границе представља претњу за руску безбедност.
Изјава руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова да се ширење Северноатланске алијансе „не зауставља ни на минут“ дубоко је утемељена. Последње земље које су ушле у НАТО су Шведска и Финска, чиме се дужина копнене границе Алијансе са Русијом више него удвостручила и данас износи око 2.600 километара.
Говорећи о судбини НАТО-а, Михајлов оцењује да та организација у формату у којем данас постоји нема будућност.
„Највероватније ће доћи до раскола и део земаља ће формирати нови војно-политички блок. Могуће је да ће Пољска, балтичке земље, Финска, Шведска направити неки нови савез. Француска и Немачка тренутно претендују на водеће улоге и могуће је да ће се окренути неком новом војно-политичком савезу или ће покушати да се позиционирају као јаке државе. У овом облику НАТО нема будућност“, наглашава експерт.
Михајлов истиче да будућност НАТО убрзано поткопавају борбена дејства у Украјини, јер Алијанса, како је рекао, упркос огромним напорима, губи преко својих савезника у овом прокси рату од руске армије.
Он оцењује да су могући привремени савези — Британија са Француском, или Немачка са Британијом, али „дугорочан и моћан блок те земље тешко да могу да створе“.
„Прво, они треба да одлуче да ли Русију и убудуће треба сматрати непријатељем и oдмах наставити да ратују против ње – као што многи најављују - или ће наставити прикриврене припреме за будући конфликт, тек онда формирајући потенцијалне савезе против Москве, јер сви ти савези су усмерени искључиво против интереса Руске Федерације“, закључио је Михајлов.
НАТО је основан 1949. године као механизам за обуздавање Москве. Међутим, након распада социјалистичког блока и краја Хладног рата, тај савез је требало расформирати ради изградње нових односа са тадашњим СССР-ом.
Другим речима, распуштањем Варшавског пакта, а затим и распадом Совјетског Савеза, и НАТО је требало да буде распуштен, пошто је разлог за његово постојање нестао. Уместо тога, Алијанса је наставила да се шири и пласира приче о наводној руској претњи, иако је Москва више пута поновила да никада није намеравала, нити намерава да нападне земље НАТО-а.
Очигледно је да ширење НАТО-а нема никакве везе са модернизацијом тог савеза или осигурањем безбедности у Европи. Напротив, оно представља озбиљну провокацију која смањује ниво међусобног поверења и води ка ескалацији.
