https://sputnikportal.rs/20260221/digitalni-evro-bi-branio-evropsku-ekonomiju-od-amerike-ali-ga-skoro-nece-biti-video-1196038424.html
Дигитални евро би бранио европску економију од Америке, али га скоро неће бити /видео/
Дигитални евро би бранио европску економију од Америке, али га скоро неће бити /видео/
Sputnik Србија
Позив Европској унији да хитно смањи зависност од америчких платних система услед све већег неповерења између ЕУ и САД је разумљив, али не и лако изводљив... 21.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-21T09:01+0100
2026-02-21T09:01+0100
2026-02-21T09:01+0100
економија
економија
свет – економија
србија – економија
евро
платне картице
енергија спутњика
европска унија (еу)
сад
виза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112220/80/1122208097_0:159:3077:1890_1920x0_80_0_0_c465c7f35a7e672b366141bfdcc5ece4.jpg
На то је у емисији Енергија Спутњика указао финансијски консултант Владимир Васић, подсећајући да идеја о европској платној картици која би била коришћена за прекогранична плаћања није нова, али да до сада није реализована. Објашњење за то је да „нису успели да ускладе заједничке стандарде“.Американци искористили ЕУ неслогуТо су добро знале да искористе Виза и Мастеркард. Посредством та два америчка платна система обавља се две трећине картичних трансакција у Европи. Притом, 13 чланица ЕУ ни нема националну алтернативу америчким провајдерима, а тамо где она и постоји њихова употреба опада, упозорила је својевремено Европска централна банка (ЕЦБ).Европски званичници све више брину да би америчке платне компаније могле да злоупотребе своју моћ у случају даљег погоршања трансатлантских односа. Тензије су све веће, поготово од када је амерички председник Доналд Трамп најавио да ће Гренланд, територију Данске, ставити под заставу САД.Због тога је Европска иницијатива за плаћања (ЕПИ), група која окупља 16 највећих европских банака и финансијских компанија, оценила је да Европа хитно треба да смањи зависност од америчких платних система, апострофирајући посебно Визу и Мастеркард.И Британци у страхуНа исти начин угроженом се осетила и Британија па су руководиоци британских банака већ заказали први састанак ради договора о стварању националне алтернативе системима Виза и Мастеркард. Страхују да би, како пише Гардијан, у светлу растућег неповерења, САД могле да искључе америчке платне системе. А то би, с обзиром на њихову заступљеност, практично значило угрожавање највећег дела платног промета.Истог сценарија се плаше и у ЕУ. Блокирање платног промета фактички значи и блокирање економије у целини.Зато је Европски парлемент ових дана подржао увођење дигиталног евра, електронске верзије евра, што би, како је оцењено, ојачало суверенитет ЕУ.ЕЦБ је још 2020. године почела да истражује могућност покретања сопствене дигиталне валуте. План је био да пилот фазу покрене 2027. године, а да са издавањем дигиталних евра почне 2029. године.То је, међутим, све само не хитно. На питање зашто ЕУ, тржиште од 450 милиона становника и са јаком привредом, нема сопствену платну картицу и зашто је било таквих идеја, али никада нису реализоване, Васић истиче да је ушушканост ЕУ у некадашњу сопствену добру позицију и компликованост функционисања уније 28 земаља осујећивала ту намеру. Ту се поставља питање ко би био власник те европске картице, ко је њен издавалац, какве су провизије, процедуре, како би се делио профит. То је оно што у ЕУ оцењују недостатком заједничког стандарда за успостављање те европске платне картице.Приход моћан као нечији БДПА то је, истиче Васић, фантастичан бизнис кога се сигурно неће лако одрећи ни Виза и Мастеркард.Томе је у последње време кумовало и посустајање Европске уније у глобалној тржишној утакмици, о чему, како каже, најбоље говоре бројке. Последњих 15-20 година, ако идемо са истока на запад, раст економије Кине био је 250-260 одсто, Европске уније, неких 30 процената, а САД-а 75 одсто.Погубна ушушканостВасић сматра да ЕУ плаћа и цену тој својој ушушканости, мислећи да да ће оно што је било у прошлости бити и слика будућности. Отуда 13 земаља ЕУ ни нема националну платну картицу за плаћања код куће. Овај финансијски консултант, који је не тако давно био и генерални секретар Удружења банака Србије, подсећа да је Србија својевремено увела своју Дина картицу и сада се показује да је то био добар потез.Наравно да су Виза и Мастеркард заступљени и у Србији. Васић напомиње да коришћењем њихових картица, према подацима Народне банке Србије, та два америчка платна система из наше земље годишње извуку 40 до 50 милиона евра. То је цена коју ми платимо користећи такав систем. Значи, то вам је цена једног доброг моста, или неколико школа, неколико вртића, сликовито објашњава саговорник Спутњика.Зашто ДинаПо његовој оцени људи то треба да знају и не би било згорег да се наша домаћа картица више промовише, поготово од стране Народне банке Србије.Државе, како истиче, морају да воде рачуна о својим интересима. Напомиње да и Кина има свој систем плаћања. Већина Кинеза користи тај систем у оквиру домаћег платног промета, некде кажу 95-96 одсто, што је фантастично. Замислите више од милијарду људи плаћа домаћом картицом.Реалнији дигитални новчаник за евроОвај финансијски стручњак каже да платни системи и картице, генерално, неко посматра као сервис, а неко и као питање економске и националне безбедности. Сада је то испливало на површину када је опште неповерење отворило ту брешу па се на све стране траже нека решења која неће угрожавати сопствени суверенитет и чинити га лабавијим.По мишљењу Васића, теже ће ЕУ доћи до своје платне картице.„Може то да буде, али мислим да ће пре бити дигитални евро који је заправо још један од пројеката који негде треба да заживи 2028-2029. Можда ће се и убрзати управо из овог разлога. То фактички значи креирање дигиталног новчаника. Свако ће имати апликацију на свом телефону. Европска централна банка би била креатор тог система где ви можете до 3000 евра, на пример, да пребаците у ваш дигитални новчаник и да шаљете као СМС поруке једни другима, односно на тај начин да плаћате кјуар кодом или томе слично, попут нечег сличног нашем инстант систему који имамо овде у Србији“,објашњава Васић.И они који су ван еврозоне ће, истиче он, моћи да плаћају или примају новац у еврима ако инсталирају ту апликацију када заживи дигитални евро.Он не сумња да ће Виза и Мастеркард сигурно користити полуге моћи које имају. Такве компаније чији је годишњи приход око 40 милијарди евра, што је половина нашег БДП-а, имају утицај. Да би заштитили свој интерес пробаће да утичу на успоравање доношења одлука које им не иду у прилог.Али ако пронађете нови начин плаћања који је ефикаснији и који нема много посредника у тим трансакцијама онда, како истиче, чините ефикаснију привреду и онда некима смањујете маргину а тај новац остаје привредницима или нама грађанима, закључио је Васић у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, свет – економија, србија – економија, евро, платне картице, енергија спутњика, европска унија (еу), сад, виза, мастеркард
економија, свет – економија, србија – економија, евро, платне картице, енергија спутњика, европска унија (еу), сад, виза, мастеркард
Дигитални евро би бранио европску економију од Америке, али га скоро неће бити /видео/
Позив Европској унији да хитно смањи зависност од америчких платних система услед све већег неповерења између ЕУ и САД је разумљив, али не и лако изводљив посао. Оно што је најреалније је да ЕУ убрза посао на стварању дигиталног евра који је према ранијим најавама требало да заживи тек 2029. године.
На то је у емисији Енергија Спутњика указао финансијски консултант Владимир Васић, подсећајући да идеја о европској платној картици која би била коришћена за прекогранична плаћања није нова, али да до сада није реализована. Објашњење за то је да „нису успели да ускладе заједничке стандарде“.
Американци искористили ЕУ неслогу
То су добро знале да искористе Виза и Мастеркард. Посредством та два америчка платна система обавља се две трећине картичних трансакција у Европи. Притом, 13 чланица ЕУ ни нема националну алтернативу америчким провајдерима, а тамо где она и постоји њихова употреба опада, упозорила је својевремено Европска централна банка (ЕЦБ).
Европски званичници све више брину да би америчке платне компаније могле да злоупотребе своју моћ у случају даљег
погоршања трансатлантских односа. Тензије су све веће, поготово од када је амерички председник Доналд Трамп најавио да ће Гренланд, територију Данске, ставити под заставу САД.
Због тога је Европска иницијатива за плаћања (ЕПИ), група која окупља 16 највећих европских банака и финансијских компанија, оценила је да Европа хитно треба да смањи зависност од америчких платних система, апострофирајући посебно Визу и Мастеркард.
На исти начин угроженом се осетила и Британија па су руководиоци британских банака већ заказали први састанак ради договора о стварању националне алтернативе системима
Виза и Мастеркард. Страхују да би, како пише Гардијан, у светлу растућег неповерења, САД могле да искључе америчке платне системе. А то би, с обзиром на њихову заступљеност, практично значило угрожавање највећег дела платног промета.
Истог сценарија се плаше и у ЕУ. Блокирање платног промета фактички значи и блокирање економије у целини.
Зато је Европски парлемент ових дана подржао увођење дигиталног евра, електронске верзије евра, што би, како је оцењено, ојачало суверенитет ЕУ.
ЕЦБ је још 2020. године почела да истражује могућност покретања сопствене дигиталне валуте. План је био да пилот фазу покрене 2027. године, а да са издавањем дигиталних евра почне 2029. године.
То је, међутим, све само не хитно. На питање зашто ЕУ, тржиште од 450 милиона становника и са јаком привредом, нема сопствену платну картицу и зашто је било таквих идеја, али никада нису реализоване, Васић истиче да је ушушканост ЕУ у некадашњу сопствену добру позицију и компликованост функционисања уније 28 земаља осујећивала ту намеру. Ту се поставља питање ко би био власник те европске картице, ко је њен издавалац, какве су провизије, процедуре, како би се делио профит. То је оно што у ЕУ оцењују недостатком заједничког стандарда за успостављање те европске платне картице.
Приход моћан као нечији БДП
А то је, истиче Васић, фантастичан бизнис кога се сигурно неће лако одрећи ни Виза и Мастеркард.
„Замислите, држите 70 одсто тржишта света у платним системима, односно у плаћањима. Ми то често видимо као картице, али картице могу да буду и виртуелне, које се заправо наслањају на неки од система. У суштини то су два доминантна система, један од тих система годишње приходује 40 милијарди долара, други нешто мало мање 37-38 милијарди долара. Профитабилност једне од тох компанија је 52 одсто, а руге 47 процената. Значи на 40 милијарди, компанији чисто остане 20 милијарди“,објашњава саговорник Спутњика.
Томе је у последње време кумовало и посустајање Европске уније у глобалној тржишној утакмици, о чему, како каже, најбоље говоре бројке. Последњих 15-20 година, ако идемо са истока на запад, раст економије Кине био је 250-260 одсто, Европске уније, неких 30 процената, а САД-а 75 одсто.
Васић сматра да ЕУ плаћа и цену тој својој ушушканости, мислећи да да ће оно што је било у прошлости бити и слика будућности. Отуда 13 земаља ЕУ ни нема националну платну картицу за плаћања код куће. Овај финансијски консултант, који је не тако давно био и генерални секретар Удружења банака Србије, подсећа да је Србија својевремено увела своју Дина картицу и сада се показује да је то био добар потез.
Наравно да су Виза и Мастеркард заступљени и у Србији. Васић напомиње да коришћењем њихових картица, према подацима Народне банке Србије, та два америчка платна система из наше земље годишње извуку 40 до 50 милиона евра. То је цена коју ми платимо користећи такав систем. Значи, то вам је цена једног доброг моста, или неколико школа, неколико вртића, сликовито објашњава саговорник Спутњика.
„Просто само да људи знају зашто треба користити Дина картицу овде у домаћем платном промету. Не можете да је користите вани, али у домаћем платном промету можете, јер на тај начин та провизија која је нижа од провизије које имају ова два америчка картичка система ипак остаје у Србији. Зашто бисте их ви хранили, ако морате у иностранству да плаћате тим картицама, не морате у Србији и мој савет је да овде плаћате Дина картицом“, каже он.
По његовој оцени људи то треба да знају и не би било згорег да се наша домаћа картица више промовише, поготово од стране Народне банке Србије.
Државе, како истиче, морају да воде рачуна о својим интересима. Напомиње да и Кина има свој систем плаћања. Већина Кинеза користи тај систем у оквиру домаћег платног промета, некде кажу 95-96 одсто, што је фантастично. Замислите више од милијарду људи плаћа домаћом картицом.
Реалнији дигитални новчаник за евро
Овај финансијски стручњак каже да платни системи и картице, генерално, неко посматра као сервис, а неко и као питање економске и националне безбедности. Сада је то испливало на површину када је опште неповерење отворило ту брешу па се на све стране траже нека решења која неће угрожавати сопствени суверенитет и чинити га лабавијим.
По мишљењу Васића, теже ће ЕУ доћи до своје платне картице.
„Може то да буде, али мислим да ће пре бити дигитални евро који је заправо још један од пројеката који негде треба да заживи 2028-2029. Можда ће се и убрзати управо из овог разлога. То фактички значи креирање дигиталног новчаника. Свако ће имати апликацију на свом телефону. Европска централна банка би била креатор тог система где ви можете до 3000 евра, на пример, да пребаците у ваш дигитални новчаник и да шаљете као СМС поруке једни другима, односно на тај начин да плаћате кјуар кодом или томе слично, попут нечег сличног нашем инстант систему који имамо овде у Србији“,објашњава Васић.
И они који су ван еврозоне ће, истиче он, моћи да плаћају или примају новац у еврима ако инсталирају ту апликацију када заживи дигитални евро.
Он не сумња да ће Виза и Мастеркард сигурно користити полуге моћи које имају. Такве компаније чији је годишњи приход око 40 милијарди евра, што је половина нашег БДП-а, имају утицај. Да би заштитили свој интерес пробаће да утичу на успоравање доношења одлука које им не иду у прилог.
Али ако пронађете нови начин плаћања који је ефикаснији и који нема много посредника у тим трансакцијама онда, како истиче, чините ефикаснију привреду и онда некима смањујете маргину а тај новац остаје привредницима или нама грађанима, закључио је Васић у емисији Енергија Спутњика.
