Како су Руси прославили један од најстаријих и највеселијих празника /фото/

Масленица је слична Покладама код Срба.

За православне хришћане недеља уочи Масленице (Поклада) је последња прилика да се једе мрсно. Тада Руси богато ручавају, будући да одмах иза Масленице почиње Велики Пост, који ће трајати све до Ускрса.

Првог дана Масленичне недеље домаћица куће мора да испече велику палачинку (бљин, како је називају у Русији), коју богато подмазује маслацем и даје као милостињу ономе коме је потребно, или бакама у цркви. Што је палачинка већа и маснија, то ће година бити боља за чланове породице.

Уторком се по традицији млади скупљају у кући било које неудате девојке из друштва, а током велике и богате вечере „баца се око“ на некога од гостију. Упознавање током Масленичне недеље увек је добар знак.

У среду свака брижна мајка може да утиче на личну срећу своје ћерке, и према руској традицији, њеног изабраника позива на палачинке. Што више мушкарац поједе - то ће срећнији, богатији и дужи брак имати.

Четвртак по традицији треба провести ван куће и уживати у зимским чаролијама – санкање, клизање, скијање и остали зимски спортови одличан су начин да се проведе време.

Према традицији, у петак се унучићи предају бакама и декама са мужевљеве стране, како би муж ташти показао колико је галантан и великодушан. У петак је обичај да се дарују дарови и бави хуманитарним радом, али и угађа себи.

Субота је дан када муж коначно „предаје штафету“ жени - сада је њен ред да искаже поштовање мужевљевој породици, а нарочито свекрви и његовим сестрама.

Врхунац празника је испраћање Масленице у недељу, праћено спаљивањем страшила од сламе на ломачи.

У Мосви је ове године то била фигурица Лабубу.

На фотографији су учесници фестивала „Масленица“ на Тверском булевару у Москви.

Прослава Масленице у селу Давидово у Јарославској области.

Прослава Масленице у археолошком парку „Аргамач“ у Липецкој области.

Девојка у руској народној марами током прославе Масленице у Суздаљу.