Ово је позив на узбуну: Бајденовци поткпопавају Трампа широм света – велики двобој у Будимпешти
© Sputnik / Владимир Астапкович
/ Пратите нас
САД као да имају две дипломатије – поред америчких званичника, међународне форуме обилазе и неформалне групе припадника Демократске странке. Тако је било и на безбедносној конференцији у Минхену. Демократе очигледно покушавају да склопе глобалистичке савезе и поткопају Трампа и званичну америчку спољну политику.
На безбедносној конференцији у Минхену, која је ове године одржана између 13. и 15. фебруара, Сједињене државе имале су, практично, две делегације – ону званичну, предвођену државним секретаром Марком Рубиом и другу, незваничну, сачињену од припадника Демократске странке.
Поред бивше прве даме и државног секретара Хилари Клинтон, у Минхену се „са младине стране“ нашао и гувернер Калифорније Гевин Њусом, један од претендената на председничку кандидатуру на следећим председничким изборима у САД. Њусом је био у пратњи сенатора Криса Кунса, Рубена Гаљега и Марка Келија, али и демократске политичке звезде Александрије Окасио Кортез.
Њусом се посебно истакао храбрећи своје европске савезнике речима да ће Трампова владавина кратко трајати, а да ће се он или већ неко кога Демократска странка изабере, ускоро вратити у Белу кућу и наставити тамо где је стао Џозеф Бајден. Поред тога, Њусом се срео и са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом, као и са вођом мађарске опозиције Петером Мађаром.
Позив на узбуну у Америци
Велико присуство демократа на Минхенској безбедносној конференцији доказ је да се седиште глобалистичког либерализма, после Трамповог повратка у Белу кућу изместило из Америке у Европску унију, објашњава новинар и колумниста Небојша Малић.
„Чињеница да демократе раде са њима како би се вратиле на власт, требало би да буде позив на узбуну неким у Америци“, каже наш саговорник и подсећа на Логанов закон са почетка претпрошлог века, којим се забрањује приватним грађанима да воде државну политику.
Тај закон је био изговор да се генерал Мајкл Флин уклони из Беле куће почетком Трамповог првог мандата.
„Сада демократе крше тај закон, бавећи се на своју руку међународном дипломатијом и поткопавајући позиције америчке владе“, истиче Малић.
Циљ – блокирати Трампову дипломатију
Утисак је да масовним присуством у Минхену, демократе покушавају да надоместе недостатке на домаћем терену тако што ће блокирати Трампову дипломатију и поручују да би Европљани требало да стрпе још неколико година док не преузму власт.
„Не знам колико ће то да уроди плодом, јер америчка политика је доста неизвесна ствар, али то сасвим јасно показује њихове намере. Значи да уопште нису преиспитали своју воук идеологију, него да хоће да иду још јаче с њом и да их ништа друго не интересује осим власти“, сматра Малић.
Гевин Њусом позиционира се као могући председнички кандидат, иако је до избора председничког кандидата још далеко и што унутар Демократске странке гувернер Калифорније има оштру конкуренцију, додаје Малић и напомиње да Њусом у својој биографији има доста прљавог политичког пртљага, тако да у нормалним околностима не би могао да слови за председничког кандидата.
„Не изненађује ме да мисле да он може да прође, али то што он ради директно против своје власти, то је територија по којој би се Американци раније бојали да ходају, а сад изгледа да се демократе више ничега не стиде и ни од чега не презају“, објашњава он.
Нема више Американаца, него само воук или МАГА
Идеја великог присуства демократа у Минхену је да се, како Малић каже, пошаље порука партнерима у злочину да пројекат либералног глобализма у Америци још није умро, да ће се вратити на власт и да ће тада европски глобалистички прваци опет имати америчку подршку. Заузврат, америчке демократе траже помоћ у уклањању Трампа.
„Буквално су изашли на видело целог света и рекли ’да, ми смо савезници у борби против америчке владе, а онда и против целог света’. Они стално потенцирају савезништва на основу ’вредности’. А Марко Рубио је у самом говору у Минхену лепо рекао, ’те су вредности такве и такве, немојте се борити против њих’. И врло јасно је артикулисао, ко замени своје становништво, није више иста земља, људи се не боре за економске зоне и апстракције, него за нације и народ и тако даље“, напомиње Малић.
У Америци постоји изрека да политика престаје на обали мора. То значи да када се изађе из Америке, сви постају Американци. То више није случај и сада је важније да ли је неко Воук или МАГА.
Мађарска – први важан испит
С обзиром да се Њусом срео и са вођом мађарске опозиције Петером Мађаром, први велики тест тога колико је политика америчких демократа успешна биће парламентарни избори у Мађарској у априлу. Бриселске структуре већ подржавају Мађара против Орбана, гледајући на мађарске изборе као на велики испит доминације либералног глобализма.
Мађарска је трн у оку глобалиста јер Орбан не само да угрожава њихов пројекат глобалистичке и централизоване Европе блокирањем помоћи за Украјину, већ пружа отпор и у другим сегментима глобалистичке агенде као што су увоз миграната и ЛГБТ агенда. Зато је, према Малићевим речима, приоритет ЕУ да скине мађарског премијера са власти разумљив. А приоритет ЕУ глобалиста, с обзиром да је центар глобализма сада у Бриселу, постаје и приоритет америчких глобалиста.
На тај начин мађарска је постала поприште политичког грађанског рата који се води како у САД, тако и у ЕУ.
„Мислим да доста тога зависи од избора у Мађарској. Ако на њима победи Тиса и Петар Мађар, онда ће глобалисти то да сматрају доказом да је њихова победа неизбежна. А ако победи Орбан, онда ће то да сматрају доказом да морају још више да раде да њихова победа постане неизбежна“, категоричан је Малић.
Цензурисати медије пред америчке изборе
С обзиром да амерички гласачи обраћају мало пажње на спољну политику, демократско присуство у Минхену не би требало да се одрази на кампању за америчке међуизборе и председничку кампању.
Циљ демократа у Минхену био је, сматра Малић, да се направи „нека врста координације са Бриселом“ како би се уз помоћ цензуре ставили клипови у точкове МАГА покрета и да се тиме поремети однос снага пред председничке изборе.
Од када је Трамп први пут ушао у Белу кућу, демократе су биле опседнуте контролом медија и приоритет им је био успостављање контроле и цензуре над друштвеним мрежама и осталим медијима који нису били под њиховом контролом. Сада, ЕУ са својим законима о ограничењу медија и казнама за неке америчке ИТ компаније постаје ударна песница цензорског апарата, сматра наш саговорник.
Иступи Њусома, Клинтонове и других демократа у Минхену били су, према Малићевом мишљењу само параван, док су се иза сцене са бриселским бирократама договарали о притисцима на медијске и ИТ компаније. У главама демократа све је до обликовања инфопростора, како би гласачи били програмирани инфромацијама које им они пружају, закључује Малић.
