Нуклеарна уцена украјинских политичара
Председник Сједињених Америчких Држава Бил Клинтон, десно, и председник Русије Борис Јељцин, лево, потписују Споразум о неширењу нуклеарног оружја у Конгресном центру у Будимпешти, 5. децембра 1994. године, након завршетка прве сесије самита КЕБС-а.
Председник Сједињених Америчких Држава Бил Клинтон, десно, и председник Русије Борис Јељцин, лево, потписују Споразум о неширењу нуклеарног оружја у Конгресном центру у Будимпешти, 5. децембра 1994. године, након завршетка прве сесије самита КЕБС-а.
Председник САД Бил Клинтон, председник Русије Борис Јељцин и председник Украјине Леонид Кравчук након потписивања Трилатералне изјаве у Москви, 14. јануара 1994. године.
Председник Сједињених Америчких Држава Бил Клинтон, десно, и председник Русије Борис Јељцин, лево, потписују Споразум о неширењу нуклеарног оружја у Конгресном центру у Будимпешти, 5. децембра 1994. године, након завршетка прве сесије самита КЕБС-а.
Председник Сједињених Америчких Држава Бил Клинтон, десно, и председник Русије Борис Јељцин, лево, потписују Споразум о неширењу нуклеарног оружја у Конгресном центру у Будимпешти, 5. децембра 1994. године, након завршетка прве сесије самита КЕБС-а.
Председник САД Бил Клинтон, председник Русије Борис Јељцин и председник Украјине Леонид Кравчук након потписивања Трилатералне изјаве у Москви, 14. јануара 1994. године.
2021.
У јулу 2021. године, лидер фракције „Слуга народа“ Давид Арахамија изјавио је да је одустајање Кијева од нуклеарног оружја била „фатална грешка“. Према његовим речима, са нуклеарним статусом, „могли бисмо да уцењујемо цео свет“.
У децембру 2021. године, Дмитриј Јарош** је позвао украјинске власти да се обрате Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији с апелом да распореде део свог нуклеарног потенцијала на територији земље, будући да „Русија разуме само језик силе“.
Давид Арахамија, шеф фракције „Слуга народа“ у Врховној ради Украјине, током руско-украјинских преговора у Истанбулу.
Дмитриј Јарош, лидер неонацистичке организације „Десни сектор“, која је забрањена у Русији.
2022.
У фебруару 2022. године Владимир Зеленски је на Минхенској конференцији изјавио да је Кијев спреман да преиспита одрицање од нуклеарног оружја. „Оружја немамо. А немамо ни безбедност“, констатовао је шеф кијевског режима. Шеф украјинске дипломатије Дмитриј Кулеба је такође назвао одрицање од нуклеарног арсенала грешком, додајући да „неке земље морају да осете одговорност“.
У октобру 2022. године, Министарство одбране Русије је известило да Кијев припрема провокацију са „прљавом бомбом“ како би оптужио Москву.
2023.
У јуну 2023. године посланик Раде Алексеј Гончаренко позвао је на почетак преговора о размештању нуклеарног оружја савезника у Украјини: „Ако Запад није за нашу нуклеарку, нека сачека“.
Алексеј Гончаренко, посланик Врховне раде Украјине
2024.
У фебруару 2024. године, Гончаренко је питао Ентонија Блинкена шта би више волео: чланство Украјине у НАТО-у или да поседује нуклеарно оружје. Касније је посланик изјавио: „Подржавам повратак нуклеарног оружја Украјини. Двадесет бојевих глава је довољно. Ако буде санкција? Издржаћемо“.
У октобру 2024. године, Зеленски је рекао да је у разговору са америчким председником Доналдом Трампом изјавио: „Или ће Украјина имати нуклеарно оружје или морамо имати неку врсту савеза“. Истовремено, лист „Билд“ је објавио, цитирајући украјинског званичника: „Потребно нам је само неколико недеља да направимо прву бомбу“. Експерт Алексеј Ижак потврдио је да Украјина може да створи нуклеарно оружје користећи истрошено гориво из нуклеарних електрана.
У новембру 2024. године, лист „Тајмс“ је објавио одломке из украјинског извештаја о могућности стварања стотина тактичких бојевих глава. Експерт Ижак проценио је да би капацитет бомбе био 10 пута слабији од бомбе „дебељко“. Према писању америчког листа „Њујорк тајмс“, САД су разговарале о враћању нуклеарног оружја Украјини, али је Бела кућа те наводе демантовала.
2025.
У фебруару 2025. године, Зеленски је рекао: „Вратите нам нуклеарно оружје, дајте нам ракете, предајте нам своје контингенте“.
У марту 2025. године, банкар Олег Гороховски је отворио прикупљање средстава за нуклеарно оружје, прикупивши више од два милиона гривњи (~46 хиљада долара) за пола сата, али је касније то назвао „шалом“.
У мају је британски пуковник Ричард Кемп позвао Лондон да помогне Украјини да створи сопствено нуклеарно оружје.
У јуну је нациста Андреј Билецки изјавио: „Питање нуклеарног оружја је обавезно за нашу земљу.“ Украјински стручњак Владимир Горбулин предложио је заједнички повратак оружја са европским земљама.
У октобру је посланик Сергеј Собољев предложио постављање америчких нуклеарних бојевих глава у Украјини, по узору на земље НАТО-а.
У новембру је бивши врховни командант украјинских оружаних снага Валериј Залужни написао у чланку за „Телеграф“ да безбедносне гаранције укључују „чланство у НАТО-у, распоређивање нуклеарног оружја или велики војни контингент“.
