Две научнице из Србије номиноване за медицински Оскар
Пратите нас
Србија и ове године има своје представнике у финалу 12. „International Medis Awards for Medical Research“, престижне регионалне награде коју често називају и медицинским Оскаром.
Међу 18 најбољих истраживача из 11 земаља средње и источне Европе нашле су се и две научнице из Србије.
У конкуренцији 246 научних радова из Чешке, Словачке, Аустрије, Словеније, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије, Бугарске и Северне Македоније, међународни стручни жири одабрао је по два финалиста у девет медицинских области: гинекологији, дерматологији, пулмологији, неурологији, фармакологији, педијатрији, офталмологији, анестезиологији и реуматологији.
Србија ове године има финалисткињу у области фармакологије, професорку Медицинског факултета у Београду Милицу Бајчетић, а из области реуматологије др сци.мед. Јелену Чолић из Института за реуматологију.
Након рекордне прошле године, када је Србија имала чак седам финалиста, од којих је троје освојило награду, и овогодишњи пласман потврђује континуитет високог квалитета домаћих медицинских истраживања на регионалној сцени, наводи се у саопштењу „International Medis Awards for Medical Research“.
Истраживање проф. др Милице Бајчетић бави се дугогодишњим проблемом у лечењу срчане слабости код мале деце, недостатком готових, узрасту прилагођених оралних лекова за децу млађу од шест година.
Деца са урођеним срчаним манама или дилатационом кардиомиопатијом често морају да примају терапију лековима попут еналаприла, али ти лекови за најмлађе не постоје у одговарајућем облику.
Због тога се терапија често припрема прилагођавањем лекова намењених одраслима, на пример дробљењем таблета, што може довести до непрецизног дозирања, отежаног придржавања терапије и потенцијалних безбедносних ризика.
„Веома ми је драго што је истраживање препознато и номиновано за Медис награду, јер показује колико значаја има развој адекватних терапијских формулација за најмлађе пацијенте. Ова студија представља прву иновативну формулацију еналаприла, оралну дисперзибилну минитаблету (ОДМТ) коју и децу узраста до шест година са срчаном слабости узрокованом урођеним срчаним манама и дилатационом кардиомопатијом могу да користе“, истакла је Бајчетић.
Навела је да се мини таблета величине два милиметра у контакту са пљувачком брзо распада и раствара у року од 10 секунди, што омогућава безбедну и ефикасну примену чак и код новорођене деце и одојчади који не могу да прогутају конвенционалне таблете.
Бајчетић је додала да је истраживање, спроведено у оквиру европског ФП7 ЛЕНА пројекта, показало да су деца терапију добро прихватила и радо је узимала.
Лек је у чак 96 одсто случајева оцењен као пријатног или неутралног укуса, без смањења прихватљивости током поновљеног дозирања.
„Иновативна, стандардизована формулација еналаприла прилагођена деци, поједностављује терапију за родитеље и лекаре, побољшава прецизност дозирања, повећава придржавање терапији и омогућава боље резултате лечења. Резултати истраживања показују да оралне дисперзибилне минитаблете представљају сигуран и ефикасан облик лека за најмлађе пацијенте и могу помоћи у унапређењу терапије новорођенчади и одојчади са срчаном слабости“, истакла Бајчетић.
Из области реуматологије за Медис награду номинована је др сци.мед. Јелена Чолић из Института за реуматологију, која је истраживала да ли могу мале честице у крви да предвиде погоршање болести плућа код системске склерозе.
„Пре свега, пресрећна сам због номинације, јер она представља препознавање важности теме иза које стоје године посвећености. Системска склероза је аутоимуна болест са највишом стопом морталитета међу реуматолошким обољењима, а управо је захваћеност плућа главни узрок лоше прогнозе. У нашем истраживању бавили смо се малим честицама у крви, како волим да казем, магичним честицама, такозваним екстрацелуларним везикулама, и показали да оне могу имати потенцијал да предвиде не само који пацијенти имају ризик за захватање плућа, већ и који од њих могу развити агресивно, прогресивно погоршање системске склерозе“, рекла је Чолић.
Објаснила је да је циљ истраживања да се кроз једноставну анализу крви пацијенти са највећим ризиком идентификују раније и да се терапија започне у правом тренутку.
„За пацијенте то би значило бољу прогнозу, квалитетнији живот и потенцијално продужење животног века, док лекарима пружа додатни једноставан алат у доношењу клиничких одлука на време“, навела је Чолић.
У раду међународног жирија учествовала је и проф. др Јелена Друловић, која је заједно са осталим члановима комисије бирала 18 најбољих радова. Добитници ће бити проглашени 12. марта на свечаној церемонији у Љубљани, којој ће присуствовати и председница Словеније, наводи се у саопштењу.
Погледајте и:
