https://sputnikportal.rs/20260226/energetska-kriza-trese-eu--u-jednom-sektoru-101-pogon-zatvoren-ugaseno-75000-radnih-mesta-1196240260.html
Енергетска криза тресе ЕУ : У једном сектору 101 погон затворен, угашено 75.000 радних места
Енергетска криза тресе ЕУ : У једном сектору 101 погон затворен, угашено 75.000 радних места
Sputnik Србија
Због високе и неконкурентне цене електричне енергије европска хемијска индустрија је у протеклих годину дана затворила 101 индустријски погон и угасила 75... 26.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-26T17:17+0100
2026-02-26T17:17+0100
2026-02-26T17:17+0100
економија
свет – економија
европска унија (еу)
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/1a/1196241216_0:311:785:752_1920x0_80_0_0_ff45e81630d9abe5c3f599e28a1910bd.jpg
Нису, међутим, под притиском само запослени у хемијском сектору: сличан образац изнуђених гашења, одлагања улагања и пресељења погона захвата и остале енергетски интензивне гране, од индустрије челика до цемента, алуминијума и керамике.Процене ЕЦБ„Европа губи индустријске капацитете брзином какву никада пре нисмо видели. Ово није привремени пад, то је структурни помак конкурентности који утиче на све производне секторе”, рекао је Маркус Камиет, извршни директор хемијског гиганта БАСФ.Високе цене енергије у Европи успоравају енергетски интензивне индустрије и Европска унија мора да предузме хитне мере како би смањила трошкове енергије, затражили су челници европских индустријских предузећа након самита који је одржан средином фебруара у Антверпену.Процене Европске централне банке (ЕЦБ) показују да би трајно десетпостотно поскупљење струје могло да избрише до два посто радних места у енергетски интензивној производњи. У сектору услуга на свако изгубљено индустријско радно место гаси се до пет радних места. Цене које су пре енергетске кризе 2022. износиле око 75 евра по мегават-сату сада прелазе сто евра, а у неким су земљама чак премашиле 190 евра по мегават-сату, што је двоструко више од нивоа од пре четири године, упозорили су економисти ЕЦБ-а, преноси „Пословни дневник“.Декларација је објављена само неколико недеља пре најављених расправа челника ЕУ у марту. Према најавама, ЕУ је спремна да ревидира систем одређивања цена електричне енергије у којем је велепродајна цена струје и даље снажно повезана с ценом гаса.Након измена из 2024, које су већ ублажиле везу између малопродајних цена и фосилних горива, сада се отвара питање нових корекција самог „мерит ордер“система у којем најскупља активирана електрана одређује цену за цело тржиште. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је да ће донети различите опције и налазе о томе је ли време да се крене напред у дизајну тржишта или су још увек добри, наглашавајући да закључак још не постоји, али да притисак индустрије захтева одговоре.Има ли уопште добре вестиУрсула фон дер Лајен је у Антверпену отворено признала да се енергетски интензивни сектори суочавају с високим и нестабилним ценама, али подсећа да се зна разлог за то: гас диже цене, обновљиви извори енергије и нуклеарна енергија снижавају цене.Као „добру вест“ наводи чињеницу да ЕУ има потенцијал да смањи трошкове убрзањем улагања у обновљиве изворе и преносну мрежу. Следећи корак види у усмеравању више прихода ЕТС-а натраг у индустрију, уз аргумент да ти ресурси долазе из индустрије и морају се поновно уложити у индустрију, с обзиром на то да су емисије од 2005. до данас смањене за 39 посто, уз више од 260 милијарди евра прикупљених прихода.Кошта најављује да ће државе чланице у марту покушати да изађу из „идеолошке расправе“ и пређу на „техничку и прагматичнију расправу“, укључујући идеју литванског председника да се будуће користи јефтине обновљиве енергије монетизују унапред, а врате касније када чисте енергије буде у изобиљу.Флексибилност и дугорочни уговориФеномен негативних цена на велепродајним тржиштима постао је све чешћи како расте удео ветра и сунца, а мрежа и потражња остају нефлексибилне. Представници сектора чисте енергије наглашавају да су негативне цене јасан сигнал да Европа мора да убрза развој складиштења и флексибилне потражње.Главна извршна директорка удружења „Винд Еуропеа“ Тине ван дер Стретен истиче да решење лежи у више система складиштења, али и управљању потражњом како би енергетски интензивне фирме биле спремније да раде кад су цене ниске.Катарина Аугусто из „Солар Пауер Еуропе“ предлаже десетоструко повећање батеријских капацитета до 2030. и „приступ који флексибилност ставља на прво место у планирању мреже“.За индустрију то значи да ће борба против високих цена све више зависити од могућности да прилагођава потрошњу, склапа дугорочне уговоре и користи складиштење, а не само од једнократних интервенција са ценама. У том смеру иду и инструменти попут уговора за разлику (ЦфД) и дугорочних уговора о откупу електричне енергије (ППА), које ЕУ све снажније промовише као допуну класичном систему, с циљем да се делом одвоји цена за крајње потрошаче од гасних скокова.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, европска унија (еу), привреда и пољопривреда
свет – економија, европска унија (еу), привреда и пољопривреда
Енергетска криза тресе ЕУ : У једном сектору 101 погон затворен, угашено 75.000 радних места
Због високе и неконкурентне цене електричне енергије европска хемијска индустрија је у протеклих годину дана затворила 101 индустријски погон и угасила 75 хиљада радних места.
Нису, међутим, под притиском само запослени у хемијском сектору: сличан образац изнуђених гашења, одлагања улагања и пресељења погона захвата и остале енергетски интензивне гране, од индустрије челика до цемента, алуминијума и керамике.
„Европа губи индустријске капацитете брзином какву никада пре нисмо видели. Ово није привремени пад, то је структурни помак конкурентности који утиче на све производне секторе”, рекао је Маркус Камиет, извршни директор хемијског гиганта БАСФ.
Високе цене енергије у Европи успоравају енергетски интензивне индустрије и Европска унија мора да предузме хитне мере како би смањила трошкове енергије, затражили су челници европских индустријских предузећа након самита који је одржан средином фебруара у Антверпену.
Процене Европске централне банке (ЕЦБ) показују да би трајно десетпостотно поскупљење струје могло да избрише до два посто радних места у енергетски интензивној производњи. У сектору услуга на свако изгубљено индустријско радно место гаси се до пет радних места. Цене које су пре енергетске кризе 2022. износиле око 75 евра по мегават-сату сада прелазе сто евра, а у неким су земљама чак премашиле 190 евра по мегават-сату, што је двоструко више од нивоа од пре четири године, упозорили су економисти ЕЦБ-а,
преноси „Пословни дневник“.
„Цене електричне енергије у ЕУ и даље су више унутар Европе него у конкурентским земљама. Трошкови угљеника јединствени су за Европу, а систем је осмишљен тако да повећава трошкове из године у годину”, стоји у декларацији коју је потписало више од 100 челника предузећа из индустријског сектора.
Декларација је објављена само неколико недеља пре најављених расправа челника ЕУ у марту. Према најавама, ЕУ је спремна да ревидира систем одређивања цена електричне енергије у којем је велепродајна цена струје и даље снажно повезана с ценом гаса.
Након измена из 2024, које су већ ублажиле везу између малопродајних цена и фосилних горива, сада се отвара питање нових корекција самог „мерит ордер“система у којем најскупља активирана електрана одређује цену за цело тржиште. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је да ће донети различите опције и налазе о томе је ли време да се крене напред у дизајну тржишта или су још увек добри, наглашавајући да закључак још не постоји, али да притисак индустрије захтева одговоре.
Има ли уопште добре вести
Урсула фон дер Лајен је у Антверпену отворено признала да се енергетски интензивни сектори суочавају с високим и нестабилним ценама, али подсећа да се зна разлог за то: гас диже цене, обновљиви извори енергије и нуклеарна енергија снижавају цене.
Као „добру вест“ наводи чињеницу да ЕУ има потенцијал да смањи трошкове убрзањем улагања у обновљиве изворе и преносну мрежу. Следећи корак види у усмеравању више прихода ЕТС-а натраг у индустрију, уз аргумент да ти ресурси долазе из индустрије и морају се поновно уложити у индустрију, с обзиром на то да су емисије од 2005. до данас смањене за 39 посто, уз више од 260 милијарди евра прикупљених прихода.
Председник Европског савета Антонио Кошта упозорава да је проблем цена енергије сложенији него што се чини, посебно у контексту све чешћих негативних цена када понуда надмашује потражњу, а произвођачи практично плаћају да би предали струју у мрежу. Он подсећа да су интерконекције кључне за јединствено тржиште и заједничку безбедност, али примећује и парадокс: у неким случајевима извоз јефтиније енергије може да повиси цене на извозном тржишту.
Кошта најављује да ће државе чланице у марту покушати да изађу из „идеолошке расправе“ и пређу на „техничку и прагматичнију расправу“, укључујући идеју литванског председника да се будуће користи јефтине обновљиве енергије монетизују унапред, а врате касније када чисте енергије буде у изобиљу.
Флексибилност и дугорочни уговори
Феномен негативних цена на велепродајним тржиштима постао је све чешћи како расте удео ветра и сунца, а мрежа и потражња остају нефлексибилне. Представници сектора чисте енергије наглашавају да су негативне цене јасан сигнал да Европа мора да убрза развој складиштења и флексибилне потражње.
Главна извршна директорка удружења „Винд Еуропеа“ Тине ван дер Стретен истиче да решење лежи у више система складиштења, али и управљању потражњом како би енергетски интензивне фирме биле спремније да раде кад су цене ниске.
Катарина Аугусто из „Солар Пауер Еуропе“ предлаже десетоструко повећање батеријских капацитета до 2030. и „приступ који флексибилност ставља на прво место у планирању мреже“.
За индустрију то значи да ће борба против високих цена све више зависити од могућности да прилагођава потрошњу, склапа дугорочне уговоре и користи складиштење, а не само од једнократних интервенција са ценама. У том смеру иду и инструменти попут уговора за разлику (ЦфД) и дугорочних уговора о откупу електричне енергије (ППА), које ЕУ све снажније промовише као допуну класичном систему, с циљем да се делом одвоји цена за крајње потрошаче од гасних скокова.
