https://sputnikportal.rs/20260227/astana-otvara-srbiji-kapiju-centralne-azije-1196295258.html
Астана отвара Србији капију Централне Азије
Астана отвара Србији капију Централне Азије
Sputnik Србија
Од свих централноазијских држава, Србија има најбоље односе са Казахстаном, који трају већ дуже време. Ти односи, унапређени посетом српског председника тој... 27.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-27T21:22+0100
2026-02-27T21:22+0100
2026-02-27T21:22+0100
свет
свет
свет – политика
казахстан
казахстанци
астана
посета
вучић
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110972/26/1109722606_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_a69e7c462fb1832a7075fb4977272dae.jpg
Садашњи простор централне Азије из више разлога може да буде занимљив за Србију: политичких, економских и културних, наглашава наш саговорник, виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду.Дуга и сложена историјаКазахстан је држава са дугом и сложеном историјом, где се сусрећу степски номадски свет и велики цивилизацијски токови Евроазије. Територија данашњег Казахстана вековима је била насељена номадским племенима, са традицијом коњаничких народа.Средином 15. века формира се Казашки канат, који је постао политички и културни центар казашких племена. Крајем 18. и почетком 19. века велики део казашких територија интегрисан је у Руско царство, што је променило живот номадских народа, уводећи их у систем администрације, граничне контроле и првих корака у индустријском развоју.После Октобарске револуције, територија Казахстана је 1920. постала Казашка аутономна совјетска социјалистичка република у саставу РСФСР, а 1936. добија статус савезне републике СССР-а. Током совјетског периода, Казахстан је претрпео дубоке друштвене и економске промене: колективизацију, индустријализацију, развој рударства и енергетског сектора.Након распада СССР-а 1991. године, Казахстан проглашава независност, а Нурсултан Назарбајев постаје први председник. Током његове власти, земља је проширила економску сарадњу, привукла стране инвестиције, развила енергетски сектор и модернизовала инфраструктуру. При томе је задржала важну улогу степских традиција и националне културе, балансирајући између Русије, Кине и глобалних економских токова.Данас је Казахстан мултиетничка држава са богатим културним наслеђем, која се позиционира као регионални лидер у Централној Азији. Историја му је обликовала снажан осећај националног идентитета, али и прагматичан приступ модернизацији, индустријализацији и спољној политици.Земља позната по степама, пустињама и богатствуКазахстан, који се простире на више од два милиона квадратних километара, највећа је држава света без изласка на море. Главни град је Астана, а највећи град Алма-Ата, некадашња престоница. Земља је позната по огромним степама, пустињама и богатству природних ресурса. Казахстан је један од водећих произвођача уранијума, нафте и природног гаса у свету.Развија индустрије за обраду метала, машиноградњу, хемијску индустрију, а пољопривреда има значајну улогу у економији. Велики потенцијал има и рударство – гвожђе, бакар, злато. Фабрике машинске индустрије производе технику за рударство, пољопривреду и енергетику, а Казахстан је све више присутан и у хемијској индустрији, преради нафте и производњи цемента.Према пројекцијама Међународног монетарног фонда (ММФ), казахстански номинални БДП у 2026. години износиће око 320 милијарди америчких долара, што земљу сврстава међу 50 највећих светских економија.Сарадња са Казахстаном амортизује притиске на СрбијуГеополитички простор Централне Азије поново постаје занимљив великим силама, док се централноазијске државе, настале после распада Совјетског савеза, труде да пронађу нове партнере, пре свега међу европским земљама, како би ублажиле притисак великих сила. Тако се политички интереси Србије и Казахстана практично поклапају и зато Вучићева посета Астани у неку руку долази правовремено.Пророковић подсећа да је ова држава туркофона, да учествује у свим регионалним иницијативама које на том простору предводи Турска.У том смислу, Астана би могла да помогне да се неке „проблематичне“ иницијативе турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана на Балкану буду амортизоване.Он наглашава и хиперактивност Астане на међународном плану. Ова држава стално иницира декларације, резолуције, меморандуме у међународним организацијама. Казахстан за то има и финансијске и дипломатске капацитете. И сам председник Токајев је дипломатски ветеран још из времена СССР-а и свестан је важности свега тога.Српско-казахстанска сарадња на том плану превазилазила би садашњи тренутак и не би морала да буде везана само за тренутне кризе. Постоје и нека начелна питања о којима се расправља у међународним организацијама, која се тичу употребе вештачке интелигенције, зелене агенде или четврте индустријске револуције.Економска сарадња на многим пољимаОснову за економску сарадњу Пророковић види у већ постигнутим договорима о куповини нафте, а било је говора и о могућности куповине казахстанског угља. Казахстан је енергетска велесила у светским оквирима, а с обзиром да ће Србија градити нуклеарну електрану, не би требало сметнути са ума да је Казахстан један од највећих светских извозника уранијума.Добри економски односи са Казахстаном важни су и за српско-кинеске односе, с обзиром да су Казахстан и Пакистан најважније државе кинеске иницијативе Појас и пут – српским извозницима у Кину биће потребни логистички центри, а Казахстан је идеалан за тако нешто.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260227/vucic-sa-tokajevom-o-daljem-jacanju-sveobuhvatne-bilateralne-saradnje--fokus-na-energetici-1196269677.html
казахстан
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, казахстан, казахстанци, астана, посета, вучић, србија
свет, свет – политика, казахстан, казахстанци, астана, посета, вучић, србија
Астана отвара Србији капију Централне Азије
Од свих централноазијских држава, Србија има најбоље односе са Казахстаном, који трају већ дуже време. Ти односи, унапређени посетом српског председника тој великој земљи могу да постану капија на коју ће Србија ући у регион Централне Азије, каже за Спутњик политиколог др Душан Пророковић.
Садашњи простор централне Азије из више разлога може да буде занимљив за Србију: политичких, економских и културних, наглашава наш саговорник, виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду.
Казахстан је држава са дугом и сложеном историјом, где се сусрећу степски номадски свет и велики цивилизацијски токови Евроазије. Територија данашњег Казахстана вековима је била насељена номадским племенима, са традицијом коњаничких народа.
Средином 15. века формира се Казашки канат, који је постао политички и културни центар казашких племена. Крајем 18. и почетком 19. века велики део казашких територија интегрисан је у Руско царство, што је променило живот номадских народа, уводећи их у систем администрације, граничне контроле и првих корака у индустријском развоју.
После Октобарске револуције, територија Казахстана је 1920. постала Казашка аутономна совјетска социјалистичка република у саставу РСФСР, а 1936. добија статус савезне републике СССР-а. Током совјетског периода, Казахстан је претрпео дубоке друштвене и економске промене: колективизацију, индустријализацију, развој рударства и енергетског сектора.
Након распада СССР-а 1991. године, Казахстан проглашава независност, а Нурсултан Назарбајев постаје први председник. Током његове власти, земља је проширила економску сарадњу, привукла стране инвестиције, развила енергетски сектор и модернизовала инфраструктуру. При томе је задржала важну улогу степских традиција и националне културе, балансирајући између Русије, Кине и глобалних економских токова.
Данас је Казахстан мултиетничка држава са богатим културним наслеђем, која се позиционира као регионални лидер у Централној Азији. Историја му је обликовала снажан осећај националног идентитета, али и прагматичан приступ модернизацији, индустријализацији и спољној политици.
Земља позната по степама, пустињама и богатству
Казахстан, који се простире на више од два милиона квадратних километара, највећа је држава света без изласка на море. Главни град је Астана, а највећи град Алма-Ата, некадашња престоница. Земља је позната по огромним степама, пустињама и богатству природних ресурса. Казахстан је један од водећих произвођача уранијума, нафте и природног гаса у свету.
Развија индустрије за обраду метала, машиноградњу, хемијску индустрију, а пољопривреда има значајну улогу у економији. Велики потенцијал има и рударство – гвожђе, бакар, злато. Фабрике машинске индустрије производе технику за рударство, пољопривреду и енергетику, а Казахстан је све више присутан и у хемијској индустрији, преради нафте и производњи цемента.
Према пројекцијама Међународног монетарног фонда (ММФ), казахстански номинални БДП у 2026. години износиће око 320 милијарди америчких долара, што земљу сврстава међу 50 највећих светских економија.
Сарадња са Казахстаном амортизује притиске на Србију
Геополитички простор Централне Азије поново постаје занимљив великим силама, док се централноазијске државе, настале после распада Совјетског савеза, труде да пронађу нове партнере, пре свега међу европским земљама, како би ублажиле притисак великих сила. Тако се политички интереси Србије и Казахстана практично поклапају и зато Вучићева посета Астани у неку руку долази правовремено.
Пророковић подсећа да је ова држава туркофона, да учествује у свим регионалним иницијативама које на том простору предводи Турска.
У том смислу, Астана би могла да помогне да се неке „проблематичне“ иницијативе турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана на Балкану буду амортизоване.
„Ми имамо подоста проблема са неким турским иницијативама на Балкану и Казахстан може да буде проводник наших интереса према Анкари, односно да Ердоган мало ублажи своје ставове везане за Косово и Метохију или за БиХ“, сматра наш саговорник.
Он наглашава и хиперактивност Астане на међународном плану. Ова држава стално иницира декларације, резолуције, меморандуме у међународним организацијама. Казахстан за то има и финансијске и дипломатске капацитете. И сам председник Токајев је дипломатски ветеран још из времена СССР-а и свестан је важности свега тога.
Српско-казахстанска сарадња на том плану превазилазила би садашњи тренутак и не би морала да буде везана само за тренутне кризе. Постоје и нека начелна питања о којима се расправља у међународним организацијама, која се тичу употребе вештачке интелигенције, зелене агенде или четврте индустријске револуције.
„Сарадњом са Казахстаном можемо да оснажимо своју позицију у међународним односима, јер они на том пољу имају успеха“, констатује Пророковић.
Економска сарадња на многим пољима
Основу за економску сарадњу Пророковић види у већ постигнутим договорима о куповини нафте, а било је говора и о могућности куповине казахстанског угља. Казахстан је енергетска велесила у светским оквирима, а с обзиром да ће Србија градити нуклеарну електрану, не би требало сметнути са ума да је Казахстан један од највећих светских извозника уранијума.
„То су све добре основе за ширење економске сарадње. Видим да се доста говори и о сарадњи две наменске индустрије, а разговара се и о новим технологијама, о вештачкој интелигенцији. Ту смо и једни и други доста одмакли у односу на непосредно окружење“, истиче Пророковић.
Добри економски односи са Казахстаном важни су и за српско-кинеске односе, с обзиром да су Казахстан и Пакистан најважније државе кинеске иницијативе Појас и пут – српским извозницима у Кину биће потребни логистички центри, а Казахстан је идеалан за тако нешто.
