https://sputnikportal.rs/20260228/scenario-crnji-od-nafte-sta-ceka-evropu-ako-iran-zatvori-ormuski-moreuz-1196202217.html
Остварује се на Блиском истоку и црни сценарио за Европу - Србија би могла да буде угрожена
Остварује се на Блиском истоку и црни сценарио за Европу - Србија би могла да буде угрожена
Sputnik Србија
Затварање Ормуског мореуза би, у финансијском смислу, могло највише да погоди Европу. Стари континент нема не приближно довољно резерви нафте. С обзиром на то... 28.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-28T19:21+0100
2026-02-28T19:21+0100
2026-02-28T19:20+0100
свет
свет
свет – политика
ормуски мореуз
блокада
нафта
економска криза
рецесија
европска унија (еу)
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/08/1191159130_0:425:785:866_1920x0_80_0_0_c03a98fa57d20c63d1d78499c2f4044a.jpg
Иранска револуционарна гарда упутила је поруку бродовима да не могу проћи кроз Ормуски мореуз, преноси агенција „Тасним”. Затварајући Ормуски мореуз, званични Техеран послао је оштру поруку, не само Америци, већ и читавом свету.Запад ће молити Русију за нафтуПрема речима народног посланика у Скупштини Србије и финансијског консултанта Бранка Павловића, затварањем Ормуског мореуза све што се до сада догађало у односима ЕУ и Русије пада у воду – сада нико више неће помињати санкције или „вредности“, биће важно само да се набави нафта. Европа ће ускоро молити Русију за који барел, али нафте неће бити.У свему овоме питање цене нафте није најважније, иако ће оно сада, како наш саговорник каже, само по себи произвести хаос и инфлацију. Нафте за Европу сада неће бити и она ће доживети тешку рецесију.Србија на ударуЗатварање мореуза кроз који пролази око двадесет одсто глобалних залиха нафте погодиће, наравно, и Србију. Сценарио који нам следи није нимало оптимистичан, сматра Павловић, с обзиром на то да наша земља увози око педесет одсто ирачке нафте. Србија би врло лако сада могла да постане енергетски нестабилна држава у којој ће стране инвестиције бити сведене на нулу.Према његовом мишљењу, ниједна од две опције није добра јер једна је ствар када желите да се из замки фиксног курса извучете плански, а друга је када то радите под притиском економске кризе, у хаотичном окружењу и изнуђеној ситуацији.До сада је курс динара брањен инвестицијама и дознакама из иностаранства, али затварањем Ормуза, ова 2026. година прети да буде изузетно тешка за Србију, сматра Павловић.Притом, наша земља не може да надомести недостатак ирачке нафте неком другом, на пример венецуеланском, јер не постоји производња која уопште може да надокнади количине изгубљене блокадом Ормуза.Наш саговорник не заборавља ни политички моменат – Србији би, каже, могло да се обије о главу што је, под притиском Запада спустила ниво привредне сарадње са Русјом.Црна тачка за транспорт нафтеОрмуски мореуз важи за најкритичнију тачку за транспорт нафте на свету и лежи између Ирана на северу и Омана и Уједињених арапских емирата на југу. На улазу и излазу широк је око 50 километара, а на најужем делу око 30 километара и чини једину везу између Персијског залива и Арапског мора.Упркос својој величини, кроз њега пролазе највећи светски танкери, с обзиром да, према подацима америчке Администрације за енергетске информације (ЕИА), туда у 2024. пролазило око 20 милиона барела нафте на дневном нивоу, што је еквивалентно вредности од око 500 милијарди долара годишње.Кроз мореуз сирову нафту извозе Иран, Ирак, УАЕ, Кувајт, Катар и Саудијска Арабија, а ова рута служи и за транспорт течног природног гаса (ЛНГ) – у 2024, око петине глобалних пошиљки ЛНГ-а кретала се коридором, највише из Катара.Према међународном праву, територијалне воде простиру се 12 наутичких миља (22 километра) од обала. На најужем делу пловни путеви кроз Ормуски мореуз у потпуности се налазе под суверенитетом Ирана и Омана, што Техерану даје одрешене руке.Иран ће најлакше и најефикасније моћи да омета пловидбу кроз Ормуски мореуз полагањем мина и коришћењем брзих чамаца опремљених противбродским ракетама и подморница, који су део иранске ратне морнарице.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260217/iran-zatvorio-ormuski-moreuz-1195944983.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, ормуски мореуз, блокада, нафта, економска криза, рецесија, европска унија (еу), србија, бранко павловић
свет, свет – политика, ормуски мореуз, блокада, нафта, економска криза, рецесија, европска унија (еу), србија, бранко павловић
Остварује се на Блиском истоку и црни сценарио за Европу - Србија би могла да буде угрожена
Затварање Ормуског мореуза би, у финансијском смислу, могло највише да погоди Европу. Стари континент нема не приближно довољно резерви нафте. С обзиром на то да кроз овај мореуз пролази око двадесет одсто глобалних залиха, Европа ни на који начин неће моћи сада да надомести недостатке. Пише нам се тешка економска криза.
Иранска револуционарна гарда упутила је поруку бродовима да не могу проћи кроз Ормуски мореуз, преноси агенција „Тасним”. Затварајући Ормуски мореуз, званични Техеран послао је оштру поруку, не само Америци, већ и читавом свету.
Запад ће молити Русију за нафту
Према речима народног посланика у Скупштини Србије и финансијског консултанта Бранка Павловића, затварањем Ормуског мореуза све што се до сада догађало у односима ЕУ и Русије пада у воду – сада нико више неће помињати санкције или „вредности“, биће важно само да се набави нафта. Европа ће ускоро молити Русију за који барел, али нафте неће бити.
„Америка ће моћи да донекле повећа своју производњу, али ни изблиза колико је Европи потребно. Русија ће свакако повећати производњу до максимума, али ће пре свега морати да снабдева своје стратешке партнере – Кину и Индију, који су енормни увозници. Чак и са максималном производњом, Русија неће моћи да надомести све што је Европи потребно“, објашњава Павловић и додаје да одлуком Ирана да затвори Ормуски мореуз нема више никакве приче о томе треба ли Украјина или не треба да деблокира нафтовод „Дружба“.
У свему овоме питање цене нафте није најважније, иако ће оно сада, како наш саговорник каже, само по себи произвести хаос и инфлацију. Нафте за Европу сада неће бити и она ће доживети тешку рецесију.
Затварање мореуза кроз који пролази око двадесет одсто глобалних залиха нафте погодиће, наравно, и Србију. Сценарио који нам следи није нимало оптимистичан, сматра Павловић, с обзиром на то да наша земља увози око педесет одсто ирачке нафте. Србија би врло лако сада могла да постане енергетски нестабилна држава у којој ће стране инвестиције бити сведене на нулу.
„Све што је предвиђено да буду инвестиције ове године, одложиће се док се не смири време, јер наравно да не можете инвестирати у државу у којој немате енергенте. То је потпуно јасно. Због огромне дубоке рецесије у коју ће упасти ЕУ наши сународници који живе и раде тамо ће смањити дознаке. Битно смањење дознака и осталих страних инвестиција довешће до тога да ми више немамо девизе које су нам потребне да бисмо одбранили курс, фиксни курс динара. И онда ће владајућа групација бити пред дилемом да ли да у великој мери убрзано троши девизне резерве или да девалвира динар“, наводи Павловић.
Према његовом мишљењу, ниједна од две опције није добра јер једна је ствар када желите да се из замки фиксног курса извучете плански, а друга је када то радите под притиском економске кризе, у хаотичном окружењу и изнуђеној ситуацији.
До сада је курс динара брањен инвестицијама и дознакама из иностаранства, али затварањем Ормуза, ова 2026. година прети да буде изузетно тешка за Србију, сматра Павловић.
Притом, наша земља не може да надомести недостатак ирачке нафте неком другом, на пример венецуеланском, јер не постоји производња која уопште може да надокнади количине изгубљене блокадом Ормуза.
„Претпостављам да ће сви који су ближи Венецуели сада хтети да откупљују сву нафту која може да се добије. Верујем да би, што се Руса тиче, они можда и могли да нам помогну, јер ту ће пасти све санкције, све рестрикције, све ће се променити у том смислу ће моћи нормално да се купује руска нафта. Ја само страхујем колико ће те нафте бити“, истиче Павловић.
Наш саговорник не заборавља ни политички моменат – Србији би, каже, могло да се обије о главу што је, под притиском Запада спустила ниво привредне сарадње са Русјом.
„Нисмо увели санкције, али смо преполовили привредну активност и сад треба свакако испословати снабдевање које би нас држало, да кажем, изнад воде“, закључује наш саговорник.
Црна тачка за транспорт нафте
Ормуски мореуз важи за најкритичнију тачку за транспорт нафте на свету и лежи између Ирана на северу и Омана и Уједињених арапских емирата на југу. На улазу и излазу широк је око 50 километара, а на најужем делу око 30 километара и чини једину везу између Персијског залива и Арапског мора.
Упркос својој величини, кроз њега пролазе највећи светски танкери, с обзиром да, према подацима америчке Администрације за енергетске информације (ЕИА), туда у 2024. пролазило око 20 милиона барела нафте на дневном нивоу, што је еквивалентно вредности од око 500 милијарди долара годишње.
Кроз мореуз сирову нафту извозе Иран, Ирак, УАЕ, Кувајт, Катар и Саудијска Арабија, а ова рута служи и за транспорт течног природног гаса (ЛНГ) – у 2024, око петине глобалних пошиљки ЛНГ-а кретала се коридором, највише из Катара.
Према међународном праву, територијалне воде простиру се 12 наутичких миља (22 километра) од обала. На најужем делу пловни путеви кроз Ормуски мореуз у потпуности се налазе под суверенитетом Ирана и Омана, што Техерану даје одрешене руке.
Иран ће најлакше и најефикасније моћи да омета пловидбу кроз Ормуски мореуз полагањем мина и коришћењем брзих чамаца опремљених противбродским ракетама и подморница, који су део иранске ратне морнарице.
