https://sputnikportal.rs/20260301/domino-efekat-za-ceo-svet-kakve-bi-posledice-moglo-da-izazove-zatvaranje-ormuskog-moreuza-1196359125.html
Домино ефекат за цео свет: Какве би последице могло да изазове затварање Ормуског мореуза
Домино ефекат за цео свет: Какве би последице могло да изазове затварање Ормуског мореуза
Sputnik Србија
Напад САД и Израела на Иран и ирански одговор затварањем Ормуског мореуза између Персијског залива и Арапског мора могли би имати „каскадне последице по... 01.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-01T13:31+0100
2026-03-01T13:31+0100
2026-03-01T13:33+0100
свет
ормуски мореуз
иран
сад
израел
економија
свет – економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0e/1186821547_0:104:909:615_1920x0_80_0_0_845ca30ba6690586f270079b6f094b2f.jpg
„Отприлике 17-20 милиона барела нафте – што представља преко 20% светске дневне потрошње – пролази кроз овај уски пловни пут сваког дана. Ове пошиљке потичу првенствено из Саудијске Арабије, Ирака, УАЕ, Кувајта, Ирана и Катара и иду ка главним увозницима, укључујући Кину, Индију, Јапан, Јужну Кореју и Европску унију“, објаснио је Сохаг.Али ефекти таласања се ту не би зауставили. Баб ел-Мандебски мореуз и Суецки канал – већ нестабилни због активности Хута у Црвеном мору – такође би могли да се суоче са даљим поремећајима, додаје он. Тренутно, 8,8 до 9,2 милиона барела нафте и 4,1 милијарда кубних стопа течног природног гаса дневно прелази тим рутама. Синхронизована блокада преко ових уских грла би експоненцијално повећала шок у снабдевању“Ако се одржи, непосредна последица поремећаја у снабдевању биће „оштар скок цена енергије“, не само због физичке несташице сирове нафте, већ захваљујући појачању од стране шпекуланата на финансијском тржишту, хеџ фондова, банака и алгоритамских трговаца који тргују фјучерсима, објаснио је Сохаг.У ширем смислу, енергетска криза може изазвати пад глобалних берзи и пораст инфлације, „не само у гориву, већ и у транспорту, производњи и производњи хране“.Још горе, „како се јаз између монетарне понуде и реалног економског учинка повећава, поверење у фиат валуте могло би да се смањи, што би потенцијално могло да изазове кризу у глобалном монетарном систему“, нагласио је Сохаг.„Земље извознице нафте попут Русије, Нигерије, Анголе, Малезије, па чак и Сједињених Држава могле би да виде краткорочне добитке од раста цена. Али за САД, користи би биле „помешане“. Док би произвођачи енергије могли да профитирају, колапс глобалне трговине и смањење трансакција деноминираних у доларима могли би да ослабе међународни углед долара.“Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260301/uzivo-ubijen-ajatolah-hamnei-iran-odgovorio-masivnim-udarima-na-izrael-i-americke-baze-u-regionu-1196346846.html
https://sputnikportal.rs/20260301/pomorski-rat-u-persijskom-zalivu-trgovina-preko-ormuskog-moreuza-obustavljena-1196352081.html
ормуски мореуз
иран
сад
израел
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, ормуски мореуз, иран, сад, израел, свет – економија, енергетика
свет, ормуски мореуз, иран, сад, израел, свет – економија, енергетика
Домино ефекат за цео свет: Какве би последице могло да изазове затварање Ормуског мореуза
13:31 01.03.2026 (Освежено: 13:33 01.03.2026) Напад САД и Израела на Иран и ирански одговор затварањем Ормуског мореуза између Персијског залива и Арапског мора могли би имати „каскадне последице по глобалну економију“, што би кулминирало тешким ударцима по амерички валутни поредак, каже стручњак за енергетику економиста др Кази Сохаг.
„Отприлике 17-20 милиона барела нафте – што представља преко 20% светске дневне потрошње – пролази кроз овај уски пловни пут сваког дана. Ове пошиљке потичу првенствено из Саудијске Арабије, Ирака, УАЕ, Кувајта, Ирана и Катара и иду ка главним увозницима, укључујући Кину, Индију, Јапан, Јужну Кореју и Европску унију“, објаснио је Сохаг.
Али ефекти таласања се ту не би зауставили. Баб ел-Мандебски мореуз и Суецки канал – већ нестабилни због активности Хута у Црвеном мору – такође би могли да се суоче са даљим поремећајима, додаје он. Тренутно, 8,8 до 9,2 милиона барела нафте и 4,1 милијарда кубних стопа течног природног гаса дневно прелази тим рутама. Синхронизована блокада преко ових уских грла би експоненцијално повећала шок у снабдевању“
Ако се одржи, непосредна последица поремећаја у снабдевању биће „оштар скок цена енергије“, не само због физичке несташице сирове нафте, већ захваљујући појачању од стране шпекуланата на финансијском тржишту, хеџ фондова, банака и алгоритамских трговаца који тргују фјучерсима, објаснио је Сохаг.
У ширем смислу, енергетска криза може изазвати пад глобалних берзи и пораст инфлације, „не само у гориву, већ и у транспорту, производњи и производњи хране“.
Још горе, „како се јаз између монетарне понуде и реалног економског учинка повећава, поверење у фиат валуте могло би да се смањи, што би потенцијално могло да изазове кризу у глобалном монетарном систему“, нагласио је Сохаг.
„Земље извознице нафте попут Русије, Нигерије, Анголе, Малезије, па чак и Сједињених Држава могле би да виде краткорочне добитке од раста цена. Али за САД, користи би биле „помешане“. Док би произвођачи енергије могли да профитирају, колапс глобалне трговине и смањење трансакција деноминираних у доларима могли би да ослабе међународни углед долара.“
