00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Навијче не можеш да превариш ...
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Зашто је Милош Тенковић, један од пионира реализма у српском сликарству 19. века, остао у сенци других великана
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Домино ефекат за цео свет: Какве би последице могло да изазове затварање Ормуског мореуза

© Фото : Гугл мапе/google.com/Ормуски мореуз
Ормуски мореуз - Sputnik Србија, 1920, 01.03.2026
Пратите нас
Напад САД и Израела на Иран и ирански одговор затварањем Ормуског мореуза између Персијског залива и Арапског мора могли би имати „каскадне последице по глобалну економију“, што би кулминирало тешким ударцима по амерички валутни поредак, каже стручњак за енергетику економиста др Кази Сохаг.
„Отприлике 17-20 милиона барела нафте – што представља преко 20% светске дневне потрошње – пролази кроз овај уски пловни пут сваког дана. Ове пошиљке потичу првенствено из Саудијске Арабије, Ирака, УАЕ, Кувајта, Ирана и Катара и иду ка главним увозницима, укључујући Кину, Индију, Јапан, Јужну Кореју и Европску унију“, објаснио је Сохаг.
Али ефекти таласања се ту не би зауставили. Баб ел-Мандебски мореуз и Суецки канал – већ нестабилни због активности Хута у Црвеном мору – такође би могли да се суоче са даљим поремећајима, додаје он. Тренутно, 8,8 до 9,2 милиона барела нафте и 4,1 милијарда кубних стопа течног природног гаса дневно прелази тим рутама. Синхронизована блокада преко ових уских грла би експоненцијално повећала шок у снабдевању“
Ако се одржи, непосредна последица поремећаја у снабдевању биће „оштар скок цена енергије“, не само због физичке несташице сирове нафте, већ захваљујући појачању од стране шпекуланата на финансијском тржишту, хеџ фондова, банака и алгоритамских трговаца који тргују фјучерсима, објаснио је Сохаг.
У ширем смислу, енергетска криза може изазвати пад глобалних берзи и пораст инфлације, „не само у гориву, већ и у транспорту, производњи и производњи хране“.
Још горе, „како се јаз између монетарне понуде и реалног економског учинка повећава, поверење у фиат валуте могло би да се смањи, што би потенцијално могло да изазове кризу у глобалном монетарном систему“, нагласио је Сохаг.
„Земље извознице нафте попут Русије, Нигерије, Анголе, Малезије, па чак и Сједињених Држава могле би да виде краткорочне добитке од раста цена. Али за САД, користи би биле „помешане“. Док би произвођачи енергије могли да профитирају, колапс глобалне трговине и смањење трансакција деноминираних у доларима могли би да ослабе међународни углед долара.“
Ваздушни удари у Техерану - Sputnik Србија, 1920, 01.03.2026
СВЕТ
УЖИВО Иран извео нападе на три америчка и британска танкера у Персијском заливу и Ормуском мореузу
درباره نفتکش گم شده در تنگه هرمز چه می دانیم؟ + عکس - Sputnik Србија, 1920, 01.03.2026
СВЕТ
Поморски рат у Персијском заливу: Трговина преко Ормуског мореуза обустављена
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала