Преминуо истакнути руски драматург Николај Кољада
© Bitef
Пратите нас
Угледни руски драматург Николај Кољада, добро познат и српској позоришној публици, преминуо је у Јекатеринбургу у 69. години. Иза Кољаде, кога су звали ""уралско сунце савремене драматургије" остало је више од 120 драма.
„То је ненадокнадив губитак не само за Свердловску област, него и за целу Русију. Умро је истакнути драматург, глумац, редитељ Николај Владимирович Кољада“, написао је на свом Телеграм каналу губернатор Свердловске области Русије Денис Паслер.
Он је нагласио да је Кољада „цео живот посветио позоришној уметности“.
„Човек кога називају 'уралским сунцем савремене драматургије', такав је и био – налазећи се у самом срцу позоришног живота, окупљао је око себе младе драматурге који тек почињу да раде, као и знамените мајсторе и публику“, навео је губернатор.
Водећа глумица „Кољада-театра“ Тамара Зимина је 27. фебруара рекла да је драматург у коми, под надзором лекара.
Совјетска енциклопедија
Кољада је био совјетски и руски драматург, глумац, позоришни редитељ, прозаик, оснивач и уметнички руководилац „Кољада театра“ у Јекатеринбургу. Године 2003. додељено му је звање заслужног уметника Русије.
Николај Кољада је рођен 4. децембра 1957. године у селу Пресногорковска у Казахстану. Године 1977. завршио је Свердловску позоришну школу, а потом се запослио у Свердловском академском драмском театру. Драме је почео да објављује 1982. године у листу „Уралски радник“. Књижевни инситут „Горки“ завршио је ванредно 1989. године, када је постао и члан Савеза писаца Совјетског Савеза.
Почетком деведесетих година Кољада је живео у Немачкој, као стипендиста позоришне академије Штутгарту. У то време је био ангажован у позоришту „Дојче шаушпил хаус“ у Хамбургу као глумац.
Прву драмску збирку „Драме за омиљено позориште“ објавио је 1994. године. Тада је почео да предаје и на Јекатеринбуршком државном позоришном институту.
Кољада је деведесетих година почео да поставља представе у Свердловском театру драме, а 4. децембра 2001. основао је сопствени приватни драмски театар.
Написао је више од 120 драма и поставио око 60 представа које су се играле широм Русије. Године 2003. године покренуо је Међународни отворени конкрурс за драматурге „Евроазија“, а 2008. године Међународни позоришни фестивал савремене драматургије „Кољада Plays“. Драме су му преведене на више од 20 језика, укључујући и српски језик. Међу њима су „Кокошка“, „Праћка“, „Мурлин Мурло“, „Бајка о мртвој царевој кћери“, „Совјетска енциклопедија“ и друге.
Публици су потребне комедије – да се насмеје, али и да заплаче
Кољада је у три наврата био гост БИТЕФ-а, укључујући и јубиларно, 50. издање тог позоришног фестивала, 2016. године.
Том приликом драматург је за Спутњик рекао да је за њега БИТЕФ „ново дисање“.
„Знате, ја живим у Јекатеринбургу, то је велики, али ипак провинцијски град на две хиљаде километара од Москве. Људи тамо не разумеју добро савремено позориште, они хоће Шекспира у сомотским костимима. Али овде, када видим ово интересовање за позориште, за савремени театар, схватим да сам на правом путу. БИТЕФ је током 50 година васпитавао људе, сви разумеју представе, разумеју нове позоришне тенденције, позоришни језик. И то је заиста предивно“, рекао је Кољада.
За светски успех једног од свог најизвођенијег комада „Кокошка“, драматург је рекао да ни после толико година не зна у чему је тајна.
„Знам да сте и ви овде скоро 11 година играли ’Кокошку‘. Она се изводи у скоро сваком другом позоришту у Русији, код мене, у 'Кољада-театру' игра се већ осам година и увек је сала пуна. По тој драми је снимљен и филм. Али и даље не могу да разумем зашто је та прича о руским провинцијским глумцима тако интересантна и у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Пољској, Србији… Ђаво би га знао, али нешто ту има. Можда глумци подсећају људе у сали на њих саме. Па не каже узалуд да су сви људи глумци и да је читав свет — позориште…“, рекао је том приликом Кољада.
Деведесетих година је, како је сам рекао, углавном писао трагичне комаде, а потом је схватио да су публици потребне комедије „у којима су скривена сва она важна питања која треба пласирати“.
„Не треба сваког дана цепати кошуљу и кукати како је тешко да се живи у овом свету. Људи у позориште долазе уморни, с посла, платили су карту да седну у ту фотељу, а онда их ти неком својом трагедијом удариш у главу. Ја излазим пред публику и кажем: Драги моји пријатељи, ајде мало погледајте, насмејте се, а можда ћете на крају мало и заплакати. А тако се обично и деси“, истакао је Кољада.
