https://sputnikportal.rs/20260303/apel-univerzitetima-u-srbiji-rs-i-crnoj-gori-oglasite-se-o-nasilju-nad-fakultetima-na-kim-1196466917.html
Апел Универзитетима у Србији, РС и Црној Гори: Огласите се о насиљу над факултетима на КиМ
Апел Универзитетима у Србији, РС и Црној Гори: Огласите се о насиљу над факултетима на КиМ
Sputnik Србија
Захтевамо од институција Србије да предузму конкретне кораке у спречавању овог кршења закона и академских обичаја: адреса на којој се мора поставити питање... 03.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-03T19:42+0100
2026-03-03T19:42+0100
2026-03-03T19:42+0100
србија
србија
регион
друштво
србија – политика
регион – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/15/1161526780_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_bc5f4b73e209315ac59758b81aef3736.jpg
У тренутку када се Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици суочава са најозбиљнијом претњом од 1999. године, 192 личности из јавног и академског живота Србије потписале су апел за његову одбрану.У тексту апела наводи се да се установа налази у опасности да престане са радом и да је више од 7.000 студената и хиљаду запослених изложено притисцима институција у Приштини, након доношења такозваног Закона о странцима, којим се Срби без докумената косовских власти, чак и они рођени у овој јужној српској покрајини, третирају као странци на сопственој територији."Насупрот Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је правни основ данашњег статуса Косова и Метохије, сецесионисти из Приштине донели су тзв. 'Закон о странцима', којим се Срби, чији преци од давнина живе на Косову и Метохији, а који немају личне документе лажне државе 'Косово', проглашавају странцима у рођеној земљи", наводи се у апелу.Потписници указују да се од професора и студената захтева доказ о "акредитацији у систему Косова", иако Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици од 2008. године има статус пуноправног члана Европске асоцијације универзитета и препознат је у европском академском простору.У апелу се упозорава да би последица оваквих мера могла бити масовни одлазак наставника и студената, што би, како се наводи, додатно угрозило опстанак српског народа на Косову и Метохији, а универзитет се оцењује као једно од последњих институционалних упоришта српске заједнице у покрајини."Србе на Косову и Метохији, од почетка окупације 1999. године до данас, убијају, рањавају, насумично хапсе, понижавају, пљачкају, протерују, руше им гробља. УПКМ је једно од последњих упоришта српског народа на Косову и Метохији. Са студентима и професорима нови талас српских породица напустиће јужну српску покрајину. Прогон УПКМ део је срачунатог процеса гашења последњих српских институција на Косову и Метохији – школства и здравства", истиче се.Како се додаје у тексту апела, Београд је кроз споразуме са Приштином и Европском унијом допринео повлачењу српских институција са Косова и Метохије, и, како се додаје, показао спремност да Универзитет укључе у институционални оквир лажне државе Косово, што потписници оцењују као супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН и Уставу Србије.Потписници захтевају од институција Србије да предузму конкретне кораке ради заштите Универзитета, а истовремено апелују на установе у Републици Српској и Црној Гори да се укључе у одбрану академских права и институционалног континуитета."Захтевамо од институција Републике Србије и упућујемо молбу установама Републике Српске и Црне Горе да предузму конкретне кораке у спречавању овог кршења закона и академских обичаја. Адреса на којој се мора поставити питање гажења Резолуције 1244 јесте Савет безбедности Уједињених нација. Уместо снисхођења НАТО државама које су напале СР Југославију и окупирале део територије Републике Србије и које су пре тога напале Републику Српску и разориле Републику Српску Крајину, мора се тражити дипломатска и правна помоћ и подршка великих сила и чланица СБ УН, које се у косовском питању држе правде и права", наводи се у тексту апела.Како се додаје "позивамо све универзитете, институте и све академске институције Србије, Републике Српске и Црне Горе, као и све академске установе, професоре и научне раднике широм света, да прекину ћутање и да се огласе поводом нечувеног насиља над Универзитетом у Приштини, протераном у Косовску МитровицуПотписници су позвали све универзитете, институте и академске институције Србије, Републике Српске и Црне Горе, као и све академске установе, професоре и научне раднике широм света, да се огласе о овом горућем питању за српску заједницу на КиМ.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/15/1161526780_247:0:1687:1080_1920x0_80_0_0_aebb008163a2a685e793575ace2bcdf8.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, регион, друштво, србија – политика, регион – политика
србија, регион, друштво, србија – политика, регион – политика
Апел Универзитетима у Србији, РС и Црној Гори: Огласите се о насиљу над факултетима на КиМ
Захтевамо од институција Србије да предузму конкретне кораке у спречавању овог кршења закона и академских обичаја: адреса на којој се мора поставити питање гажења Резолуције 1244 јесте СБ УН, наводи се у Апелу за одбрану Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици који је потписало 192 научних и културних радника
У тренутку када се Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици суочава са најозбиљнијом претњом од 1999. године, 192 личности из јавног и академског живота Србије потписале су апел за његову одбрану.
У тексту апела наводи се да се установа налази у опасности да престане са радом и да је више од 7.000 студената и хиљаду запослених изложено притисцима институција у Приштини, након доношења такозваног Закона о странцима, којим се Срби без докумената косовских власти, чак и они рођени у овој јужној српској покрајини, третирају као странци на сопственој територији.
"Насупрот Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је правни основ данашњег статуса Косова и Метохије, сецесионисти из Приштине донели су тзв. 'Закон о странцима', којим се Срби, чији преци од давнина живе на Косову и Метохији, а који немају личне документе лажне државе 'Косово', проглашавају странцима у рођеној земљи", наводи се у апелу.
Потписници указују да се од професора и студената захтева доказ о "акредитацији у систему Косова", иако Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици од 2008. године има статус пуноправног члана Европске асоцијације универзитета и препознат је у европском академском простору.
У апелу се упозорава да би последица оваквих мера могла бити масовни одлазак наставника и студената, што би, како се наводи, додатно угрозило опстанак српског народа на Косову и Метохији, а универзитет се оцењује као једно од последњих институционалних упоришта српске заједнице у покрајини.
"Србе на Косову и Метохији, од почетка окупације 1999. године до данас, убијају, рањавају, насумично хапсе, понижавају, пљачкају, протерују, руше им гробља. УПКМ је једно од последњих упоришта српског народа на Косову и Метохији. Са студентима и професорима нови талас српских породица напустиће јужну српску покрајину. Прогон УПКМ део је срачунатог процеса гашења последњих српских институција на Косову и Метохији – школства и здравства", истиче се.
Како се додаје у тексту апела, Београд је кроз споразуме са Приштином и Европском унијом допринео повлачењу српских институција са Косова и Метохије, и, како се додаје, показао спремност да Универзитет укључе у институционални оквир лажне државе Косово, што потписници оцењују као супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН и Уставу Србије.
Потписници захтевају од институција Србије да предузму конкретне кораке ради заштите Универзитета, а истовремено апелују на установе у Републици Српској и Црној Гори да се укључе у одбрану академских права и институционалног континуитета.
"Захтевамо од институција Републике Србије и упућујемо молбу установама Републике Српске и Црне Горе да предузму конкретне кораке у спречавању овог кршења закона и академских обичаја. Адреса на којој се мора поставити питање гажења Резолуције 1244 јесте Савет безбедности Уједињених нација. Уместо снисхођења НАТО државама које су напале СР Југославију и окупирале део територије Републике Србије и које су пре тога напале Републику Српску и разориле Републику Српску Крајину, мора се тражити дипломатска и правна помоћ и подршка великих сила и чланица СБ УН, које се у косовском питању држе правде и права", наводи се у тексту апела.
Како се додаје "позивамо све универзитете, институте и све академске институције Србије, Републике Српске и Црне Горе, као и све академске установе, професоре и научне раднике широм света, да прекину ћутање и да се огласе поводом нечувеног насиља над Универзитетом у Приштини, протераном у Косовску Митровицу
Потписници су позвали све универзитете, институте и академске институције Србије, Републике Српске и Црне Горе, као и све академске установе, професоре и научне раднике широм света, да се огласе о овом горућем питању за српску заједницу на КиМ.