Кризе дођу и прођу, али нафта мора да тече
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Пратите нас
Ниједан извозни терминал, ни у Ирану, у Ираку, Кувајту, Саудијској Арабији, Емиратима, Бахреину, Катару није уништен или онеспособљен бомбардовањем. То сигурно није случајно. Када се актуелни проблеми превазиђу, испоруке ће моћи да се наставе, што одговара свим учесницима у тренутном сукобу.
Овако актуелну ситуацију на Блиском истоку и затварање Ормуског мореуза коментарише Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија (УНКС).
Он каже да је опште познато да извори сирове нафте из Персијског залива чине значајан удео у светској потрошњи нафте, али неке од блискоисточних земаља, као што је, рецимо, Ирак, имају алтернативе. Оне имају могућност да са одређених налазишта, попут Киркука, нафту испоручују преко медитеранског терминала у Турској, у луци Џејхан. Такође, Саудијска Арабија има могућност да отпрема нафту и преко Црвеног мора, а не само преко Персијског залива.
Ипак, већина капацитета за отпрему нафте јесте у Персијском заливу и праве алтернативе која ће то заменити – нема. Највећи потенцијал нове нафте који може да се појави и даље је у Саудијској Арабији, Емиратима, Кувајту, Ираку... дакле управо у земљама у којима је испорука заглављена, каже Мићовић за Спутњик.
Неке од блискоисточних земаља, као што је, Ирак, имају алтернативе. Оне имају могућност да са одређених налазишта, попут Киркука, нафту испоручују преко медитеранског терминала у Турској, у луци Џејхан.
© Wikipedia / Pascal
Русија или Венецуела
Затварањем Ормуза једино још преостаје руска нафта која је на светском тржишту доста ограничена и чије су испоруке смањене као резултат санкција. То се може релативно брзо преокренути, каже наш саговорник, али не верује да постоји политичка воља која би до тако нечега довела.
Ако око 20 досто светских потреба за сировом нафтом долази из Персијског залива, део тог недостатка би евентуално могао да се надомести повећаним испорукама из Русије — можда још око 10 одсто.
Са друге стране планете, Венецуела је држава која има највеће нафтне резерве, али оне су тренутно практично бескорисне.
Нафта из Венецуеле је тешко доступна и не може драстично да се повећа, а поред тога је реч о тешкој нафти коју не могу сви ни да прерађују. Могућности Венецуеле ни приближно нису упоредиве са могућностима Блиског истока и тешко да се може причати о било каквој алтернативи са те стране. Свака тона је добродошла, али то није алтернатива.
Шта ће Европа
Европа добар део сирове нафте и деривата добија из рафинерија у Индији и Египту, али су ти деривати произведени од нафте која потиче са Блиског истока. Медитеранско тржиште је снабдевено тим количинама.
Погледајте последња четири танкера која су стигла или су на путу ка Омишљу, на Јадрану, где се налази прикључак на нафтовод ЈАНАФ на који је повезана и наша рафинерија — три су стигла из Џејхана у Турској, а један из Норвешке. Доста их долази и из Либије. То су правци који су тренутно проходни, тако да нафте има.
Ако око 20 досто светских потреба за сировом нафтом долази из Персијског залива, део тог недостатка би евентуално могао да се надомести повећаним испорукама из Русије — можда још око 10 одсто.
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Право питање је да ли ће сви који су се снабдевали нафтом из Персијског залива, када се усмере ка овим поменутим изворима, моћи да задовоље све купце. Тешко, сматра наш саговорник.
Сви се надамо да ово неће потрајати толико дуго и да неће обавезати свет да се прилагоди новим условима. Ти нови услови у којима би недостајало тих 20 одсто нафте који пролазе кроз Ормуз апсолутно су неодрживи у данашњој цивилизацији.
Мићовић не верује да ће тренутно стање предуго трајати а понавља да ниједан извозни терминал ни у једној блискоисточној земљи није до сада бомбардован.
Једна ствар је важна — у историји смо имали бројне кризе. Криза дође и прође, или се тржиште прилагоди новим условима, тако да ни ово садашње стање вероватно неће трајати предуго, закључује Мићовић.
Погледајте и:
