Постају ли база Бондстил на лажном Косову и кампови у Албанији – мете за иранске ракете
© Фото : Tasnim News / IRGC
Пратите нас
Након што су САД прекршиле један од основних постулата међународних односа, за Иран више нема моралних препрека да на сваку америчку базу – па и на Бондстил или кампове иранске опозиције у Албанији – гледа као на легитимну мету, а такав потез могао би да уздрма и сам НАТО.
Америчко-израелска агресија на Иран отворила је питање да ли би Техеран у случају даље ескалације сукоба могао да прошири зону одговора и на америчку инфраструктуру на Балкану? У фокусу се, пре свега, налази највеће америчко упориште у овом делу Европуе, база Бондстил на Косову и Метохији, које носи снажну симболику, јер не представља само логистички центар КФОР-а и НАТО-а, већ је симбол трајног америчког војног присуства на Балкану.
Друга тачка потенцијалног иранског напада налази се у Албанији, где су смештени кампови за обуку иранске опозиционе организације МЕК, коју званични Техеран сматра сматра терористичком структуром под покровитељством Запада.
Покрет Народни муџахедини (МЕК) настао је 1965. у Ирану као покрет против шаха, а идеолошки је комбиновао исламизам и марксизам. Након доласка Исламске Републике на власт, МЕК је дошао у сукоб са државом и деценијама је деловао из иностранства. Данас, МЕК је еволуирао и постао инструмент америчке и политике појединих европских земаља.
Главни комплекс МЕК-а у Албанији, „Ашраф 3“, налази се у месту Манза, у околини Драча, око тридесет километара западно од Тиране. МЕК је из Ирака премештен у Албанију између 2013. и 2016. године.
Иран већ годинама демонстрира сопсобност прецизних удара балистичким ракетама и дроновима на удаљеностима од прекјо 1500 километара и теоријски би могао да гађа циљеве на Балкану. Неки ирански системи, попут Саџила, Имада, Гадра, Хорамшара и његове варијанте Хејбара, могу да досегну и до наших простора ако би били лансирани са најпогоднијих тачака у Ирану.
Базе на Балкану легитимни циљ Техерана
Ипак, ова могућност не помиње се, нити у Техерану, нити на Западу, осим на друштвеним мрежама, где људи објављују чак и координате Бондстила. Ипак, поставља се питање: ако Вашингтон и Тел Авив сматрају легитимним да гађају циљеве унутар Ирана, по ком основу би ирански одговор морао да остане ограничен на Блиски исток, поготово ако узмемо у обзир да је већ гађао британску базу Акротири на Кипру?
Према речима новинара и колумнисте Небојше Малића, са иранског становишта, и Бондстил, а поготово базе МЕК-а у Албанији легитимне су мете, под условом да имају ракете којима могу да гађају те циљеве.
„У овој ситуацији, када су Американци прекршили један од основних постулата међународних односа, да се не врше атентати на руководство државе, ма колико непријатељска она била, мислим да је и тај табу већ разбијен и да, што се Иранаца тиче, њих ништа не спречава морално да на сваку америчку базу, па и на Бондстил, гледају као на легитимни циљ“, наводи Малић.
Највећи удар на НАТО у последњих 25 година
Уколико би Иран гађао Бондстил и базе МЕК-а у Албанији, то би имало далекосежне последице, сматра наш саговорник, и оне би биле више политичке природе. Сам НАТО би био уздрман, како због политичких порука које би евентуално ракетирање балканских упоришта Америке собом носило, тако и због могуће реакције остатка НАТО-а ако би се на мети иранских удара нашла Албанија, као чланица Алијансе.
Уколико би иранске ракете полетеле ка Бондстилу, Американци би одатле могли да изместе трупе под изговором да база више није безбедна. Међутим, уколико би била гађана Албанија, званична Тирана би могла да се позове на фамозни Члан 5 оснивачког уговора НАТО-а, према чијем слову напад на једну чланицу значи напад на све.
„Не мислим да би то утицало на Шпанце да промене мишљење о употреби америчких база. Али, с друге стране, чак и да Немци, Французи и Енглези хоће да интервенишу, немају чиме. Тако да би можда у неком сценарију, ирански напад на базе МЕК-а у Албанији могло да буде разбијање НАТО-а – ако ударе на Албанију, па покажу да чланство у Алијанси не значи ништа, то је већи удар за НАТО него што смо видели у протеклих 25 година“, категоричан је Малић.
Има ли смисла ударити по америчким упориштима на Балкану
За Балкан, који је већ био полигон великих сила, кључно питање гласи: да ли ће поново постати геополитичка табла за пренос порука између Вашингтона и Техерана? Малић сматра да Балкан то већ у неку руку и јесте, с обзиром на то како се народи и државе сврставају: неки стоје на страни САД и Израела, а други на страни Ирана.
„Занимљиво је шта би Иран могао да постигне бомбардовањем тих база, чак и да ништа не погоди. То би више била порука Вашингтону да су рањиви и да више нису недодирљиви“, објашњава Малић.
Према његовом мишљењу, кључно питање је да ли је могућност да Иран гађа америчка упоришта на Балкану хипотетичка конструкција или је реална безбедносна тема. Све зависи, каже он, од тога има ли Иран физичке могућности да то изведе и да ли у Техерану сматрају да би то постигло њихове политичке циљеве.
„Са мог становишта, напад на МЕК у Албанији има смисла, али ја нисам иранско руководство, питање је шта за њих има смисла“, истиче он.
Још се воде расправе да ли су ирански удари на америчке базе у арапским државама у Заливу имали смисла – изгледа да јесу јер су изазвали јачи ефекат од очекиваног – чак је и Трамп рекао да је тако нешто било неочекивано.
„Тако да Иран још има могућност да изненади Американце. Видећемо шта ће да одлуче, али теоретски је све могуће. Колико је вероватно, то је ствар процене. Ја сам изнео пар идеја зашто би то могло да буде корисно Иранцима – не само као порука Вашингтону, него и као ликвидација могућих војних противника, али питање је ко у Техерану доноси одлуке и да ли су о томе размишљали“, закључује Малић.
Погледајте и:
