https://sputnikportal.rs/20260305/istrazujemo-sta-to-znaju-svedjani-kad-pozivaju-gradjane-da-podizu--kes-1196539472.html
Истражујемо: Шта то знају Швеђани кад позивају грађане да подижу – кеш
Истражујемо: Шта то знају Швеђани кад позивају грађане да подижу – кеш
Sputnik Србија
Шведска централна банка, када препоручује да грађани код себе имају готовину, очигледно процењује да предстоји дужи период нестабилности и кризе. Посебан... 05.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-05T19:39+0100
2026-03-05T19:39+0100
2026-03-05T19:39+0100
свет
свет
свет – економија
шведска
банка
централна банка
готовина
кеш
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112165/55/1121655571_0:158:3077:1889_1920x0_80_0_0_dbbc39a4c7245d55a1b29b6fefade1d0.jpg
До пре само неколико година, Шведска је сматрана за једног од глобалних пионира безготовинског друштва. У овој држави огромна већина трансакција обавља се електронски, а готовина је у многим свакодневним ситуацијама готово нестала из употребе.Међутим, најновија препорука шведске централне банке гласи да грађани у својим домовима држе одређену количину готовине (око стотину америчких долара) како би у кризним околностима могли да купе основне потрепштине.То показује да и најразвијенија дигитална друштва размишљају о сценаријима озбиљних поремећаја у функционисању економије, објашњава за Спутњик професор Економског факултета у Београду, др Љубодраг Савић.Управо зато порука централне банке изазвала је пажњу — јер показује да и државе које су најдаље отишле у дигитализацији финансија озбиљно размишљају о сценаријима у којима би дигитални системи могли привремено да престану да функционишу.Рационална реакција у времену глобалне неизвесностиСавић каже да је таква препорука рационална у времену глобалне неизвесности и да показује како озбиљне државе покушавају да на време припреме своје грађане за могуће поремећаје.Наш саговорник додаје да препорука шведске централне банке не значи нужно да је земља тренутно угрожена, већ пре да власти процењују да би глобална нестабилност могла да потраје дуже време.Дигитална економија и њене слабостиПосебан проблем, како упозорава Савић, представља чињеница да је Шведска међу државама које су готово у потпуности дигитализовале платни промет, па се готовина све ређе користи. Управо због тога у кризним околностима може доћи до озбиљних проблема.Према његовим речима, такви сценарији нису немогући, посебно у свету у коме су сајбер напади постали један од главних инструмената геополитичког надметања.Због тога је, додаје, препорука о држању одређене количине готовине заправо рационално упозорење грађанима да се припреме за могуће ванредне ситуације.Порука између редова: припрема за дуг период нестабилностиОвакве препоруке често се тумаче и у ширем контексту безбедносних и економских кретања у Европи. Последњих година европске државе све отвореније говоре о потреби јачања отпорности друштва на кризне сценарије — од енергетских поремећаја и сајбер напада до могућих ратних околности.У том смислу препорука о држању готовине представља део шире стратегије повећања отпорности друштва. Идеја је да грађани и у случају поремећаја инфраструктуре — нестанка струје, пада дигиталних мрежа или блокаде банкарских система — могу макар привремено да функционишу без ослањања на електронске платне системе.У свету у коме финансијски системи све више зависе од електронске инфраструктуре, могућност да се трансакције обављају и без дигиталних мрежа постаје питање елементарне економске безбедности.Тренд у Европи: готовина као „резервни систем“Шведска у томе није изузетак. Последњих година и друге европске институције и централне банке почеле су да издају слична упозорења грађанима.Европска централна банка је у анализи објављеној 2025. године препоручила грађанима еврозоне да код куће држе мању количину готовине као резерву у случају великих поремећаја у функционисању дигиталних платних система. Као оријентир наводи се сума која може да покрије основне трошкове током око 72 сата.У појединим државама такве препоруке већ постоје на националном нивоу. У Холандији, Аустрији и Финској грађанима се саветује да имају између 70 и 100 евра по особи за хитне ситуације како би могли да купе основне потрепштине уколико дође до прекида електронских плаћања.Сличне смернице о очувању доступности готовине и одржавању минималних новчаних резерви помињу се и у стратегијама финансијске стабилности у земљама попут Португала и Норвешке, посебно у контексту могућих сајбер напада, нестанка струје или других поремећаја инфраструктуре.Због тога препоруку из Стокхолма многи виде као део ширег европског тренда: док дигитални новац постаје доминантан у свакодневним трансакцијама, готовина се све чешће посматра као својеврсни „резервни систем“ — последња линија финансијске сигурности у кризним околностима.Подсећамо, Централна банка Шведске саветовала је грађанима да код куће имају довољно новца да могу да покрију трошкове основних потреба најмање недељу дана у случају прекида платних система. Као оријентир, предлаже се да одрасла особа располаже са око хиљаду шведских круна у готовини, уз препоруку да грађани користе више различитих начина плаћања — банковне картице из различитих банака и дигиталне сервисе.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260304/svedska-upozorava-gradjane-drzite-gotovinu-kod-kuce-u-slucaju-rata-ili-krize-1196512030.html
шведска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – економија, шведска, банка, централна банка, готовина, кеш
свет, свет – економија, шведска, банка, централна банка, готовина, кеш
Истражујемо: Шта то знају Швеђани кад позивају грађане да подижу – кеш
Шведска централна банка, када препоручује да грађани код себе имају готовину, очигледно процењује да предстоји дужи период нестабилности и кризе. Посебан парадокс је то што се ради о једној од највише дигитализованих економија света.
До пре само неколико година, Шведска је сматрана за једног од глобалних пионира безготовинског друштва. У овој држави огромна већина трансакција обавља се електронски, а готовина је у многим свакодневним ситуацијама готово нестала из употребе.
Међутим, најновија препорука шведске централне банке гласи да грађани у својим домовима држе одређену количину готовине (око стотину америчких долара) како би у кризним околностима могли да купе основне потрепштине.
То показује да и најразвијенија дигитална друштва размишљају о сценаријима озбиљних поремећаја у функционисању економије, објашњава за Спутњик професор Економског факултета у Београду, др Љубодраг Савић.
Управо зато порука централне банке изазвала је пажњу — јер показује да и државе које су најдаље отишле у дигитализацији финансија озбиљно размишљају о сценаријима у којима би дигитални системи могли привремено да престану да функционишу.
Рационална реакција у времену глобалне неизвесности
Савић каже да је таква препорука рационална у времену глобалне неизвесности и да показује како озбиљне државе покушавају да на време припреме своје грађане за могуће поремећаје.
„Логично је и то што такво упозорење долази из такве земље. Они су рационални људи и врло добро разумеју време у коме живимо. Разумеју кризу и могуће последице које могу да наступе, па као одговорна држава на то упозоравају своје грађане“, истиче он.
Наш саговорник додаје да препорука шведске централне банке не значи нужно да је земља тренутно угрожена, већ пре да власти процењују да би глобална нестабилност могла да потраје дуже време.
„Они процењују да је ситуација лоша и да би могла да траје. Нема никакве дилеме да у таквим околностима може доћи до раста инфлације и скока цена основних животних намирница“, наводи Савић.
Дигитална економија и њене слабости
Посебан проблем, како упозорава Савић, представља чињеница да је Шведска међу државама које су готово у потпуности дигитализовале платни промет, па се готовина све ређе користи. Управо због тога у кризним околностима може доћи до озбиљних проблема.
„Ако неко хакује платни систем или дође до прекида рада банкарских мрежа, ништа вам не вреди што имате новац на рачуну ако не можете да га подигнете“, објашњава Савић.
Према његовим речима, такви сценарији нису немогући, посебно у свету у коме су сајбер напади постали један од главних инструмената геополитичког надметања.
„То се већ дешава појединим банкама. Замислите тек шта може да се деси у озбиљној кризи или сукобу када се поремете читави финансијски системи“, упозорава он.
Због тога је, додаје, препорука о држању одређене количине готовине заправо рационално упозорење грађанима да се припреме за могуће ванредне ситуације.
„Једини новац који заиста имате је онај који је код вас. Све остало зависи од тога да ли систем функционише“, закључује Савић.
Порука између редова: припрема за дуг период нестабилности
Овакве препоруке често се тумаче и у ширем контексту безбедносних и економских кретања у Европи. Последњих година европске државе све отвореније говоре о потреби јачања отпорности друштва на кризне сценарије — од енергетских поремећаја и сајбер напада до могућих ратних околности.
У том смислу препорука о држању готовине представља део шире стратегије повећања отпорности друштва. Идеја је да грађани и у случају поремећаја инфраструктуре — нестанка струје, пада дигиталних мрежа или блокаде банкарских система — могу макар привремено да функционишу без ослањања на електронске платне системе.
У свету у коме финансијски системи све више зависе од електронске инфраструктуре, могућност да се трансакције обављају и без дигиталних мрежа постаје питање елементарне економске безбедности.
Тренд у Европи: готовина као „резервни систем“
Шведска у томе није изузетак. Последњих година и друге европске институције и централне банке почеле су да издају слична упозорења грађанима.
Европска централна банка је у анализи објављеној 2025. године препоручила грађанима еврозоне да код куће држе мању количину готовине као резерву у случају великих поремећаја у функционисању дигиталних платних система. Као оријентир наводи се сума која може да покрије основне трошкове током око 72 сата.
У појединим државама такве препоруке већ постоје на националном нивоу. У Холандији, Аустрији и Финској грађанима се саветује да имају између 70 и 100 евра по особи за хитне ситуације како би могли да купе основне потрепштине уколико дође до прекида електронских плаћања.
Сличне смернице о очувању доступности готовине и одржавању минималних новчаних резерви помињу се и у стратегијама финансијске стабилности у земљама попут Португала и Норвешке, посебно у контексту могућих сајбер напада, нестанка струје или других поремећаја инфраструктуре.
Због тога препоруку из Стокхолма многи виде као део ширег европског тренда: док дигитални новац постаје доминантан у свакодневним трансакцијама, готовина се све чешће посматра као својеврсни „резервни систем“ — последња линија финансијске сигурности у кризним околностима.
Подсећамо, Централна банка Шведске саветовала је грађанима да код куће имају довољно новца да могу да покрију трошкове основних потреба најмање недељу дана у случају прекида платних система. Као оријентир, предлаже се да одрасла особа располаже са око хиљаду шведских круна у готовини, уз препоруку да грађани користе више различитих начина плаћања — банковне картице из различитих банака и дигиталне сервисе.
