Шта се крије иза нових избора на КиМ - обрачун међу Албанцима или још једна смицалица за Србе
© Sputnik / Руслан Кривобок
/ Пратите нас
Вјоса Османи је брзо донела одлуку о распуштању скупштине у Приштини и поновном расписивању парламентарних избора након неуспеха да се изабере нови председник. То буди одређене сумње да ли је ово последица политичког обрачуна или план смишљен унапред да изазове институционални хаос а тиме и додатне проблеме за Србе, каже политиколог Никола Перишић.
Приштина ће после неуспешног избора за председника тзв. Косова у приштинском парламенту ићи на нове парламентарне изборе, одлука је коју је донела актуелна тзв. председница КиМ Вјоса Османи.
Према речима саговорника Спутњика Николе Перишића из Центра за друштвену анализу, јасно је да ово представља континуитет институционалне кризе која постоји на простору Косова дуже од годину дана.
„Ово са једне стране показује и колико је нејединствена и албанска страна на простору Косова и Метохије. Другим речима, да се изгубило то јединство које је у неким претходним деценијама довело до њихове позиције да развију претензије ка територији КиМ. Сада долази до одређених подела на њиховој страни и то би могао да буде један од аспеката који би Београд могао да користи у некој блиској будућности када је у питању одређено политичко деловање,“ оцена је Перишића.
Сама криза, додаје он, ствара нову врсту тензије и једну врсту нелагодности, пре свега Србима који ни на који начин нису институционално заштићени.
Нове тензије за Србе
„Знамо да, нажалост, то и није био неки оквир који би омогућио Србима бољи живот на Косову и Метохији, али ипак је давао један вид сигурности. Односно могућност да на институционални начин заштите права и интереси Срба који су неопходни за живот. Тако да све ово показује да са веома лошом ситуацијом Срби могу да очекују предстојећи 15. март, када би требало да крену да се примењују нова правила и нови законски оквири за странце што ће погодити и Србе. У том смислу то може бити отежавајући фактор за даље живот Срба на том простору. Такође, важно је да видимо, а то још увек није објављено, када се могу очекивати предстојећи избори. То би требало да буде у неком најкраћем року, уколико заиста албанска страна има искрену намеру да утиче на то да се ова криза смањи. Уколико они то не желе, ово може да иде у недоглед и да се на неколико месеци понављају изборни процеси и да се на тај начин утиче да се српско становништво у потпуности осећа небезбедно и да се на тај начин врши притисак да се Срби исељавају“, процена је саговорника Спутњика.
Перишић сматра да због свега тога свега Србија и Београд треба паметно да искористе читав овај тренутак и да не подлегну притиску албанске стране и да покушају да представе међународним актерима шта се све дешава.
„Дакле, још један негативан аспект свега овога се огледа и у чињеници да је питање када ће се наставити преговори између Београда и Приштине и да док год постоји ова унутрашња криза на простору Косова, тешко да можемо негде говорити о томе да српско становништво може да се заштити и да се кроз присутност различитих међународних страна предочи шта се све дешавало у претходном периоду,“ каже он.
Све опције на столу
Перишић је такође истакао да не треба бежати ни од спекулација које су се појавиле да је Приштина ово плански урадила.
„И тај део не треба занемарити, јер управо оно што њима иде у корист јесте да се не развија институционална заштита Срба и да без присутности једне од најважнијих институција у политичком животу, а то је Скупштина се у ствари дочека примена овог закона 15. марта, а да се с друге стране скрене са преговора са Београдом, јер видимо да је ЕУ колико -толико мало проактивнија када је у питању преговарачки процес, а најављено је да би ускоро требало да дође до наставка дијалога. Сада у оваквој ситуацији косовска страна ће сигурно користити аргументацију да постоји управо та унутрашња подела, да док се не заврше изборни процес и не конституишу све институције, у ствари не може да дође до даљих разговора. То је све оно што негативно утиче на Србе, без обзира што међународни фактор није увек ишао у корист Срба,“ напомиње Перишић.
Али, како каже, сада је он фактички један од ретких актера који би могао да заштити Србе и њихова права и да макар реагује бар кроз неку врсту саопштења и других деловања где би осудили оно што албанска страна ради а што је виши ниво репресије који може да се примети у претходним месецима.
„Са те стране можемо да говоримо да је можда намерно дошло до свега овога, поготово што је сама такозвана председница Косова донела врло брзо ту одлуку, тако да је врло индикативно да се можда управо због тог 15. марта покушава да се тај вид институционалног деловања сведе на минимум,“ мишљења је Перишић.
Међутим, са друге стране треба имати у виду, додаје он, и да је такође питање како ће Курти проћи на овим изборима, сада у некој новој ситуацији јер се чини да подељеност између различитих албанских страна може да доведе до тога да је сваки глас важан. Тако да то може да буде и нека врста бумеранг ефекта о ком је Курти мање размишљао, констатује Перишић.
