Да ли су земље домаћини америчких база на Блиском истоку постале - колатерална штета
22:24 07.03.2026 (Освежено: 22:25 07.03.2026)
© Sputnik / Снимак са екрана/Телеграм/Спутњик
Пратите нас
Колатерална штета је део сваког рата, посебно ако некоме уступите своју територију за базу, па је то случај и са америчким базама у земљама Блиског истока, каже генерал-мајор у пензији Митар Ковач, коментаришући чињеницу да је тим земљама обећано да ће их те базе штитити а испоставило се да су постале мета иранских удара.
Одмах по америчко- израелском нападу на Иран, ова држава је прогласила за легитимне мете свих 19 америчких војних база које се налазе у државама на Блиском истоку, у којима је распоређено око 50.000 војника према подацима са сајта „World BEYOND War“ (ВБВ) који важи за глобални ненасилни покрет за окончање рата и успостављање праведног и одрживог мира у свету.
Обећање је одржано али чини се да су те базе без одбране а да највећу штету има земља домаћин тих база и њено становништво.
Базе САД на Блиском истоку су делимично испражњене након америчких удара на Иран, али део људства је остао. То што делује да не узвраћају на ударе је због војне стратегије удара које Иран изводи јер Америка нема тај капацитет да би истовременo одговорила на њих, објашњава Ковач за Спутњик.
Оправдани одговор Ирана
Он истовремено указује да што се тиче овог рата и страдања цивила тога је досад далеко више било на иранској страни.
„Од првог дана видимо да америчка и израелска авијација бесомучно бомбардују цивилне квартове, видимо тепих бомбардовање, уведени су и стратешки бомбардери који дејствују по целом Ирану и то по цивилним квартовима, тако да нема ту милости. Што се тиче узвратног удара Ирана по америчким базама у том региону, то је било и очекивано. Иран је најављивао да ће дејствовати по свим америчким стратешким објектима у региону. Природно је да америчке базе не могу да буду сигурне у околним земљама ако се дешава агресија од стране Америке на Иран. Негде је питање и намере и стратешке одлуке Ирана зашто то чини. Наравно, постоји оправданост јер се те базе користе у агресији на Иран у различном смислу као поморске, ваздухопловне, логистичке базе, командни центри… Сада је питање земље домаћина и стратешке одговорности јер када уступиш своју земљу, територију за изградњу тих америчких војне базе, мора се очекивати и нусефекат и последице тог базирања стране војске на њиховом тлу уколико она учествује у неком сукобу,“ објашњава Ковач.
Очигледно је да то сада имамо на сцени, додаје он, посебно на простору држава залива од Емирата, Бахреина, Катара. Кувајта …
Америци тешко да заштити све базе
„Можемо рећи са војног становишта да је то оправдано и логично, јер када би САД биле сигурне да њихове базе неће бити гађане у другим земљама, онда оне не би користиле велики део система ПВО за одбрану тих база. Даље, дејство иранских ракета на више база и више циљева у региону је дисперзија борбене могућности Америке да заштити те локације, јер једноставно мора да штити истовремено огроман број база од иранских ракета. Такав приступ са војног становишта је разуман. Једино што је велики стратешки проблем за те државе где су лоциране базе, што постоји колатерална штета: било да су те ракете биле оборене од ПВО система, или се деси грешка или крхотине тих ракета падају по цивилним објектима, страдају цивили… Наравно да јесте проблем за ту државу да објасни свом народу, свом цивилном друштву зашто је уопште дала гостопримство за базирање америчких снага на својој територији. У будућности све више ће се те државе налазити у тој врсти проблема када ће их притискати народ, односно цивилно друштво, да се са истеком уговора или заврши базирање тих снага или да се тражи превремена, дислокација америчких снага из тих база,“ објашњава наш саговорник.
Ковач каже да је сигурно да ће Иран, докле год се наставио рат, бити спреман да дејствује по тим америчким базама јер тако развлачи и чини неефикасним систем ПВО више тих стратешких објеката. Он напомиње да се Американци нису повукли потпуно из тих база, бар не што се тиче средстава и минималног броја њихових војника јер су то фиксни системи, где се налазе радари, полетне стазе, командни центри, логистичке базе.
„Део тога је остао на тим локацијама и та инфраструктура се разара. Нико није још сабрао обим, висину штете настале дејством иранских ракета по тим објектима, али сигурно да се она по неким изјавама новинара, аналитичара, већ броји у милијардама,“ констатује генерал.
Ковач није желео да говори да ли су и колике жртве Американаца у људству, али напомиње да западни медији спекулишу да је део напустио базе , а део остао у тим базама.
„Наравно, у рату је тешко добити праве информације, али има доста видео записа. Има и анализа где се говори да од првог дана има жртава на америчкој страни то јест погинулих војника. Не бих спекулисао са бројем страдалих, али тај број креће се у медијском простору са веома различитим цифрама, па је незахвално говорити. Верујем да ће се након овог рата појавити и праве бројке,“ каже Ковач.
Тамна зона
То је та тамна зона рата каже он, коју нико не може да промени.
„Значи није то намера Америке да не одговарају одбраном, него у толико база немају они толико система да могу изградити ефикасну ПВО. У томе јесте војничка лукавост иранске војске, где год се налазе у региону, да ли су на копну, мору, води, јер знају да дисперзијом система ПВО не може да се направи ефикасна заштита борбених групација америчке војске. У томе је суштина њиховог начина и намере дејства - да поклопе све оне објекте за које знају. Па сад да ли ће негде разорити само инфраструктуру, ако је база потпуно или скоро у целини напуштена или ће страдати део војника и цивилног особља, они једноставно развлаче моћ америчке војске за ефикасну противваздушну одбрану база и снага које су задејствоване у рату,“ објашњава наш саговорник.
Сједињене Државе деценијама имају војне базе на Блиском истоку. У свом врхунцу, било је више од 100.000 америчких војника у Авганистану 2011. и више од 160.000 особља у Ираку 2007.
Осам сталних америчких база налази се у Бахреину, Египту, Ираку, Јордану, Кувајту, Катару, Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима, а од средине 2025. године у региону је у сваком тренутку стационирано између 40.000 и 50.000 америчких војника.
Ове базе окружују Иран са запада и југа, а тренутно су америчке базе на Блиском истоку појачане.
