Научници успешно узгојили леблебије у месечевој прашини: Резултат је импресиван /фото/
© Фото : Unsplash/Karyna Panchenko
Пратите нас
Док НАСА у оквиру програма Артемида планира повратак људи на Месец, једно кључно питање и даље стоји: чиме ће се хранити будући истраживачи?
Према новом истраживању Универзитета у Тексасу у Остину, одговор би могле бити управо леблебије.
Тим научника је први пут успешно узгојио и пожњео леблебије у симулираном месечевом тлу (реголиту), што представља значајан напредак. Истраживање је спроведено у сарадњи са Универзитетом Тексас А&М, а резултати су објављени у часопису "Сајентифик Рипортс".
Шта је Месечев реголит?
Сара Оливеира Сантос, главни истраживач пројекта и постдокторант на Институту за геофизику Универзитета у Тексасу, истиче да је ово велики корак у разумевању како производити храну на Месецу.
„Ово истраживање се бави одрживошћу узгоја усева на Месецу. Како претворити реголит у плодно тло? Који природни механизми могу омогућити ту трансформацију?“, рекла је Сантосова.
Месечев реголит (прашина) је екстремно негостољубив за биљке: недостају му микроорганизми и органска материја, а садржи тешке метале који могу бити токсични. Иако поседује основне минерале, без додатне обраде не подржава раст.
За експеримент је коришћен симулатор месечевог тла компаније "Егзолит Лабс", који веродостојно опонаша узорке донете мисијама Аполо. Тим је додавао вермикомпост (производ калифорнијских црвених глиста) богат хранљивим материјама и разноврсним микробиомом. Овај компост се може производити од органског отпада (остаци хране, памучна одећа, хигијенски производи) који би иначе био бачен током мисија.
• #Science #Physics #Chemistry #BioScience #Mathematics #Quantum #Nuclear #Engineering 🧬 •
— Tathagata M. (@tatha_gautama) March 6, 2026
» Bioremediation of lunar regolith simulant through mycorrhizal fungi and plant symbioses enables chickpea to seed https://t.co/xsXJe40aNT
Семе леблебија је пре садње третирано арбускуларним микоризним гљивама (АМФ). Ове гљиве стварају симбиозу са биљком: помажу у апсорпцији хранљивих материја, а истовремено смањују усвајање токсичних тешких метала.
Да ли је могућ узгој високопротеинске хране не Месецу?
Резултати су показали да мешавине са до 75% симулираног реголита омогућавају нормалан раст и бербу зрелих махуна. Код већих концентрација реголита (преко 75%) биљке су показивале стрес и рано венуће. Ипак, оне третиране гљивама преживљавале су дуже и боље подносиле стрес у поређењу са нетретираним биљкама. Важно откриће је и да су гљиве успешно колонизовале корен и преживеле у симуланту – што значи да би их у реалним условима вероватно требало унети само једном.
Иако је берба леблебија велика прекретница, остају отворена питања о укусу, нутритивној вредности и безбедности. Треба утврдити да ли су токсични метали остали у биљци и колико су леблебије здраве за астронауте.
„Желимо да сагледамо њихову изводљивост као извора хране. Колико су хранљиве? Да ли садрже све што је потребно астронаутима? Ако тренутно нису безбедне за конзумацију, колико генерација је потребно да постану?“, објашњава Џесика Аткин, докторант на Одељењу за науке о земљишту и усевима Универзитета Тексас А&М.
Ово истраживање приближава нас идеји да астронаути на Месецу једног дана могу да узгајају сопствену високопротеинску храну – можда чак и направе „месечев хумус“.
Погледајте и:
