Србија би око 2040. могла да добије прву нуклеарну електрану на мрежи
© Tanjug / Ministarstvo rudarstva i eneregetike
Пратите нас
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић најавила је данас, на Нуклеарном самиту у Паризу, да би Србија могла око 2040. године да добије прву нуклеарну електрану на мрежи и да ће за то бити потребно око 10 милијарди евра.
„План је да око 2040. имамо већ прве капацитете производње електричне енергије из нуклеарних постројења и то је наш чврст циљ у смислу да морамо постепено замењивати и старе термо блокове и зато нам је потребан стабилан развој базне енергије“, рекла је Ђедовић Хандановић за Танјуг на самиту.
На представљању плана развоја Србије до 2035. године најављено је да ће у том периоду бити потребно за развој нуклеарног програма најмање три милијарде евра, а Ђедовић Хандановић каже да ће до 2040. бити потребно око 10 милијарди евра.
„Да будемо веома реални до 2040. процењујемо да је потребно око 10 милијарди евра“, рекла је министарка на питање колико ће бити потребно укупно средстава.
Напоменула је да треба урачунати и инфлацију и све друге трошкове који треба да се поднесу за пројектовање и развој програма, као и за развој институција.
„Наравно највећи део ће бити за изградњу нуклеарног постројења и пуштање у рад, где морамо и да се одлучимо за технологију. Та постројења су веома инвестиционо захтевна и са високим трошковима, али и дуг период експлоатације, значи могу да раде 50, 60, 70 година и више од тога, уколико се адекватно одржавају. Пре свега, имају висок капацитет рада, што значи негде 95 одсто могу од инсталисаних капацитета да дају енергије, што је изузетно висок однос. И наравно, у том смислу ми морамо та средства да планирамо и обезбедимо, јер морамо да осигурамо довољно енергије за нашу земљу, за наше грађане и привреду, као и за будуће генерације“, истакла је Ђедовић Хандановић.
Она је истакла да је други Нуклеарни самит у Паризу изузетна прилика да у име председника Александра Вучића на том скупу, где има више од 30 земаља и шефова држава, али и министара из целог света, представи планове и програме Републике Србије када је у питању развој цивилног нуклеарног програма.
„Представила сам наше планове 2030-2035, где планирамо улазак у развој нуклеарног програма, али и почетак градње прве нуклеарне електране пре 2035. Где ћемо уложити до тада око три милијарди евра за развој програма. Ми смо прелиминарну студију о развоју програма завршили са француским ЕДФ-ом уз њихову подршку. Подсећам да је Француска лидер када је у питању коришћење нуклеарне енергије у Европи и да ћемо резултате те студије представити јавности веома брзо“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Истакла је да наша земља наставља сарадњу Француском електропривредом (ЕДФ) и да очекујем посету генералног директора Бернара Фонтане већ крајем ове недеље и да ћемо потписати писмо о намерама о даљој сарадњи.
„Значи о развоју додатне четири студије у оквиру 19 корака који предвиђа Међународна агенција за атомску енергију. Фокусираћемо се на развој људских ресурса, на законодавни оквир, на институционални оквир, значи шта је све оно што морамо да урадимо по питању законодавства, по питању јачања институција, али и по питању, наравно, односа јавног мњења према коришћењу нуклеарне енергије у Србији“, навела је министарка.
Указала је, како је рекла, да наступа ера нуклеарне енергије и поручила да Србија жели да буде део те ренесансе.
„Нама треба стабилан извор базне енергије. Ми се ослањамо већински на наше термоелектране или и на хидроелектране. Имамо у плану и развој обновљивих извора енергије и ветропаркова и соларних електрана, али без базне енергије ми не можемо да планирамо раст и развој економски, али и сигурност снабдевања за наше грађане“, навела је Ђедовић Хандановић.
Србија ће наравно, како је рекла, улагати и у гасне електране чија ће изградња бити веома брзо започета.
„Гасне електране ће нам служити у том периоду транзиције до 2045. и 2050. А све са циљем да смањимо емисије штетних гасова“, додала је она.
Ђедовић Хандановић ће вечерас присуствовати и вечери у Јелисејској палати за шефове делегација коју приређује председник Макрон као домаћин самита.
„Пре свега Србија и Француска имају изузетно добро развијену и политичку и економску сарадњу и то је захваљујући и добрим односима председника Вучића и председника Макрона. И у том смислу, значи, Србија је веома добро препозната на овом самиту. Ја мислим да ће та вечера у Јелисејској палати бити прилика да и у неформалнијем амбијенту разменимо и мишљење, идеје и планове, наравно са Француском као са домаћином, али и са осталим земљама учесницама. Ту су и председница ЕК Урсула фон дер Лајен, ту је директор Међународне агенције за атомску енергију, која мора нас да прати у нашем развоју програма и верификује све оно што ми радимо“, рекла је она.
Додала је да ће ту бити и премијери Роберт Фицо из Словачке, Киријакос Мицотакис из Грчке и други.
„За нас је битно да смо овде, да покажемо амбицију, да покажемо жељу. План који Србија има 2035 који смо показали и представили грађанима у прошлу суботу и да наравно развијамо наше партнерства са земљама које имају јаку базу и које могу да нам помогну у развоју нашег нуклеарног програма.
На самиту, у конгресном центру „La Seine Musicale“, учествују представници скоро 50 земаља из целог света, а Србију представља министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Други Нуклеарни самит одржава се у организацији Владе Француске и Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).
Самит окупља шефове држава и влада, представнике међународних организација, финансијских институција и индустрије, са циљем да се нуклеарна енергија позиционира као кључни ослонац глобалне транзиције ка чистим изворима енергије.
Министарка Ђедовић Хандановић учествоваће данас на првом панелу у оквиру самита „Регионални развој и стратегије: потенцијал нуклеарне енергије за решавање растуће глобалне потражње за чистом енергијом“, на коме ће говорити и извршни директор Међународне агенције за енергију Фатих Бирол.
Погледајте и:
