https://sputnikportal.rs/20260314/francuska-kompanija-predstavila-studiju-o-mirnodopskoj-primeni-nuklearne-energije-u-srbiji-1196885227.html
Француска компанија представила студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији
Француска компанија представила студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији
Sputnik Србија
Директор за међународни развој нуклеарног пословања у ЕДФ Антоине Гуелфи изјавио је данас у Београду, на представљању препорука Прелиминарне техничке студије о... 14.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-14T13:07+0100
2026-03-14T13:07+0100
2026-03-14T13:07+0100
економија
србија – економија
економија
нуклеарна електрана
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/0e/1196885397_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_8b12b6499670da3c45e03fd307e3ffa2.jpg
Он је у Привредној комори Србије, на уводном представљању студије, рекао да она представља и процену технологије и истраживање тржишта нуклеарне енергије, али и анализу понуде и потражње за дефинисање потенцијалних будућих испорука електричне енергије у Србији до 2045. године.Студију је урадио тим стручњака ЕДФ-а.Циљ студије није био избор конкретне технологије, већ објективно поређење доступних опција и идентификовање области за даљу анализу, додао је он.Нагласио је и да велики реактори и мали модуларни реактори потенцијално могу да одговоре енергетским потребама Србије.Директор за развој пословања за Србију у ЕДФ Кристиан Ди Лизиа изјавио је да је за развој нуклеарне енергије у Србији неопходно „подстицајно окружење“.Ди Лизиа је навео да развој нуклеарног програма мора да прати смернице Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), која дефинише тзв. „milestone approach“ са 19 инфраструктурних питања које свака држава мора да реши.Како је навео, избор технологије није први корак - пре тога мора да се створи окружење које омогућава развој нуклеарног програма.Нагласио је и да су кључни приоритети за Србију у почетној фази правни и регулаторни оквир, техничке студије (локација и интеграција у електроенергетску мрежу), развој кадрова, комуникација са јавношћу и индустријска и финансијска спремност.Прелиминарна техничка студија ради разматрања мирнодопске примене нукеларне енергије у Србији, чију израду је предводио ЕДФ, завршена је у јулу прошле године.Председник Србије Александар Вучић разговарао је јуче у Београду са председником и извршним директором Француске електропривреде (Éлецтрицитé де Франце - ЕДФ) Бернаром Фонтанаом о решењима за енергетску будућност Србије, даљем развоју сарадње и могућностима за увођење нуклеарне енергије.„Важан и садржајан разговор са председником компаније ЕДФ о стратешким решењима за енергетску будућност Србије, јачању наше енергетске сигурности и могућностима за увођење нуклеарне енергије као дела дугорочног плана Србије за диверсификацију извора снабдевања. У условима све израженијих изазова на глобалном енергетском тржишту, разговарали смо о конкретним корацима за даљи развој сарадње, као и о значају оваквих пројеката за стабилност привреде, сигурност снабдевања и бољи квалитет живота грађана“, рекао је Вучић након састанка.Председник Вучић је раније изјавио да би Србија требало 2041. да има на мрежи велику нуклеарку, а пре тога да гради и мале модуларне нуклеарне реакторе (СМР).Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је раније да је Прелиминарна техничка студија о мирнодопској употреби нуклеарне енергије коју је израдио ЕДФ дала препоруке за 19 кључних корака за развој нуклеарног програма које прописује Међународна агенција за атомску енергију и да је сада потребно наставити рад у развоју прве фазе нуклеарног програма.„У овом тренутку, у Србији немамо заокружен законски ни институционални оквир који је неопходан за развој мирнодопског нуклеарног програма и то је једна од ствари у којима настављамо сарадњу са ЕДФ - анализе и студије законског оквира. Увођењем нуклеарне енергије диверсификовали бисмо наше изворе снабдевања, имали стабилан извор чисте енергије, што све доприноси бољем квалитету живота грађана“, рекла је Ђедовић Хандановић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, економија, нуклеарна електрана
србија – економија, економија, нуклеарна електрана
Француска компанија представила студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији
Директор за међународни развој нуклеарног пословања у ЕДФ Антоине Гуелфи изјавио је данас у Београду, на представљању препорука Прелиминарне техничке студије о мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији, да је циљ студије да покаже „јасну мапу пута“.
Он је у Привредној комори Србије, на уводном представљању студије, рекао да она представља и процену технологије и истраживање тржишта нуклеарне енергије, али и анализу понуде и потражње за дефинисање потенцијалних будућих испорука електричне енергије у Србији до 2045. године.
Студију је урадио тим стручњака ЕДФ-а.
„Србија тренутно на структурисан начин процењује услове за могући нуклеарни програм, пре него што донесе коначну одлуку о његовом покретању“, додао је он.
Циљ студије није био избор конкретне технологије, већ објективно поређење доступних опција и идентификовање области за даљу анализу, додао је он.
Нагласио је и да велики реактори и мали модуларни реактори потенцијално могу да одговоре енергетским потребама Србије.
Директор за развој пословања за Србију у ЕДФ Кристиан Ди Лизиа изјавио је да је за развој нуклеарне енергије у Србији неопходно „подстицајно окружење“.
Ди Лизиа је навео да развој нуклеарног програма мора да прати смернице Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), која дефинише тзв. „milestone approach“ са 19 инфраструктурних питања које свака држава мора да реши.
Како је навео, избор технологије није први корак - пре тога мора да се створи окружење које омогућава развој нуклеарног програма.
Нагласио је и да су кључни приоритети за Србију у почетној фази правни и регулаторни оквир, техничке студије (локација и интеграција у електроенергетску мрежу), развој кадрова, комуникација са јавношћу и индустријска и финансијска спремност.
Прелиминарна техничка студија ради разматрања мирнодопске примене нукеларне енергије у Србији, чију израду је предводио ЕДФ, завршена је у јулу прошле године.
Председник Србије Александар Вучић разговарао је јуче у Београду са председником и извршним директором Француске електропривреде (Éлецтрицитé де Франце - ЕДФ) Бернаром Фонтанаом о решењима за енергетску будућност Србије, даљем развоју сарадње и могућностима за увођење нуклеарне енергије.
„Важан и садржајан разговор са председником компаније ЕДФ о стратешким решењима за енергетску будућност Србије, јачању наше енергетске сигурности и могућностима за увођење нуклеарне енергије као дела дугорочног плана Србије за диверсификацију извора снабдевања. У условима све израженијих изазова на глобалном енергетском тржишту, разговарали смо о конкретним корацима за даљи развој сарадње, као и о значају оваквих пројеката за стабилност привреде, сигурност снабдевања и бољи квалитет живота грађана“, рекао је Вучић након састанка.
Председник Вучић је раније изјавио да би Србија требало 2041. да има на мрежи велику нуклеарку, а пре тога да гради и мале модуларне нуклеарне реакторе (СМР).
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је раније да је Прелиминарна техничка студија о мирнодопској употреби нуклеарне енергије коју је израдио ЕДФ дала препоруке за 19 кључних корака за развој нуклеарног програма које прописује Међународна агенција за атомску енергију и да је сада потребно наставити рад у развоју прве фазе нуклеарног програма.
„У овом тренутку, у Србији немамо заокружен законски ни институционални оквир који је неопходан за развој мирнодопског нуклеарног програма и то је једна од ствари у којима настављамо сарадњу са ЕДФ - анализе и студије законског оквира. Увођењем нуклеарне енергије диверсификовали бисмо наше изворе снабдевања, имали стабилан извор чисте енергије, што све доприноси бољем квалитету живота грађана“, рекла је Ђедовић Хандановић.
