Битка за Трећи храм: Опасан судар верских фанатика на Блиском истоку, а свима је циљ – смак света!
© AP Photo / Vahid Salemi
Пратите нас
Сукоб Ирана са САД и Израелом је поред оружаног и верски рат јер с једне стране је шиитски ислам, с друге хришћански ционизам, а с треће талмудистички јудаизам и свако од њих има и те како верску инспирацију - а фанатизам је увек опасна смеша, упозорава политиколог и посланик Скупштине Србије Александар Павић.
Хришћански ционисти верују да Израел има право не само да постоји, него да се прошири на границе од Нила до Еуфрата, објашњава Павић, подсећајући да је амерички министар рата Питер Хегсит отворено говорио да има сан о томе да ће бити обновљен Трећи храм у Јерусалиму.
Према јеврејској традицији, он би требало да буде подигнут на Храмовној гори, на месту где су некад стајала претходна два храма, а где је данас џамија Ал Акса.
„Они хоће да граде Трећи храм да би се ту зацарио Месија. А у исто време хришћански ционисти хоће да пожуре Армагедон, да се што пре врати Исус Христос.Ту, међутим, постоји доза неискрености и неповерења на дубљем нивоу између екстремних Јевреја и хришћанских циониста – зато што једни хоће да се успостави Месија, који ће у ствари да буде јеврејски и да онда Јевреји владају над свима другима на свету гвозденом палицом. С друге стране, хришћански ционисти стварно верују да кад дође Исус Христос да ће Јеврији да постану хришћани“, описује Павић есхатолошку димензију дешавања на Блиском истоку.
Судар фанатика
Опасно је, по његовом мишљењу, што је тим фанатичним групацијама заједнички циљ да желе да дође до смака света, а што истовремено у Ирану постоје људи који су спремни да мученички погину за веру и што им је то чак част.
„То значи да чак и ако све делује изгубљено идемо даље зато што ми у ствари не идемо за материјалном победом, ми идемо за својом есхатолошком визијом, за својом духовном визијом. То су ствари које овај рат чине друкчијим можда од свих досадашњих ратова. И како то може да се заврши добро“, реторички пита Павић.
Он такође прави разлику између фанатизованих хришћанских циониста и православаца, који не желе да буду увучени у рат против ислама, подсећајући да је, рецимо, у Русији верски дијалог хришћана и муслимана извојеван кроз векове.
Павић такође не искључује покушаје да се кроз подстицање антиисламске реторике и Европа укључи у рат, а каже да се не би изненадио ни терористичким нападима по европским земљама који би били приписани Ирану по принципу лажне заставе.
Директор Евроазијског безбедносног форума, генерал-мајор у пензији Митар Ковач примећује да покушаји да се и Европа увуче у сукоб на Блиском истоку представљају озбиљан индикатор да Америка индиректно признаје да не може да сама оствари пројектоване циљеве.
„Зато говоре да Иран гађа све заливске земље - није него гађа америчке базе, да Иран има проблем са Азербејџаном, са Турском, што је фингиран проблем, да треба увући Курде, али да треба увући и Европљане ако желе да слушају. Сад виде да је већина тих Европљана слушала Америку онда кад су у питању били интереси који не угрожавају њихову унутрашњу безбедност.“
Ковач наводи пример Британије која, како каже, нема проблем да бомбардује Иранце нити има емпатију према њима, али има проблем унутрашње безбедности јер је исламски екстремизам у делу становништва мигрантског порекла значајно присутан, иако је под контролом.
„Уколико би се укључила Британија сигурно би трпели многи безбедностни интереси у Британији, многи објекти би били изложени тероризму. Слично је и Шпанија размишљала - да не види ниједан интерес да угрожава своју безбедност зарад неке самовољне акције Америке“, каже Ковач.
