https://sputnikportal.rs/20260316/srbija-u-briksu---realnost-ili-iluzija-1196938787.html
Србија у Бриксу - реалност или илузија
Србија у Бриксу - реалност или илузија
Sputnik Србија
До скоро није постојао повод за вођење дијалога о томе припада ли Србија у Бриксу или не јер је једина званична могућност за нас била Европска унија. Данас... 16.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-16T16:29+0100
2026-03-16T16:29+0100
2026-03-16T16:29+0100
србија
србија
србија – политика
брикс
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/06/1176970760_0:133:3186:1925_1920x0_80_0_0_c388b41c622ca44340485423b26d8235.jpg
Овако је програмски директор Института за стратешки друштвени дијалог Бојан Вулин започео своје предавање ,,Брикс као модел за Балкан" на Другој међународној медијској школи ,,Балкан и Брикс" коју је организовала српска НВО ,,Рагуза" уз подршку фонда Горчакова. Он је преносио своја искуства из Парламента и иницијалне утиске посланика на дијалог о Бриксу. Наметало се основно питање - ако у Србији постоји канцеларија за ЕУ интеграције, зашто не постоји и канцеларија за Брикс интеграције?Став српске омладине, али и опште јавности према ЕУ интеграцијама више пута је тестиран кроз анализе и анкете. Када је Брикс у питању, ситуација није толико очигледна. Многи и даље не знају шта је тачно Брикс и шта се кроз њега нуди Србији.Генерално говорећи, не ради се само о омладини, већ о читавом нашем друштву које није довољно упознато са тиме шта је Брикс. Оно што већина подразумева под Бриксом јесу неке магловите представе везане за високу политику, за енергетику пре свега, као и за неке глобалне односе. Међутим, Брикс је много више од тога. Брикс се кроз своје програме, којих има заиста много и који се сваке године посебно обликују у односу на земље које председавају Бриксом, бави буквално свим сферама живота. Пример тога је, рецимо, и светска Брикс академска мрежа, за чије постојање људи овде нису ни чули, рекао је Вулин за Спутњик.Шта нас то кочи?Иако се често говори да су Срби народ подела - четници, партизани, монархисти, комунисти... наш саговорник не дели такав став, нити сматра да би наше становиште, какво год било, представљало препреку уласку у Брикс.Поделе су присутне у сваком демократском друштву, а проблем настаје тек онда када су оне издејствоване притисцима споља и када не иду у корист нашег народа, већ су у интересу треће стране која нам те исте поделе и намеће. Увек ми је било чудно што је Европи потпуно нормално да, на пример, у Немачкој влада ,,семафор" коалиција, односно три идеолошки потпуно различите партије, док је са друге стране за ту исту Европу нешто попут тога недопустиво у Србији. Они не желе да допусте да се српски народ уједини око одређених питања и у том смислу не мислим да смо народ подела.Када би се више знало о Бриксу, о њему би владало далеко позитивније мишљење, тврди наш саговорник. Сада тренутно мишљења нема, али намећу се различити наративи, па чак и тезе да Брикс ,,не постоји", да је то само некаква пука иницијатива у облацима. Међутим, каже Вулин, нико неће да сагледа чињенице попут те да Бриксова развојна банка поседује огромне и потпуно опипљиве активе.Географија није препрекаКада се покрене дијалог о Брикс-у, каже наш саговорник, требало би да се покрене и дијалог о Европској унији, а завршетак сваког таквог дијалога, у смислу интегративних процеса Србије и правца у ком треба да идемо, треба да буде верификован од стране народа на референдуму. То би, пре свега, требало да буде референдум везан за ЕУ интеграције за које нас, како каже Вулин, нико није питао да ли их уоште и желимо.Углавном се као највећи разлог зашто Србија не би требало да уђе у Брикс наводи географија, а упорно потеже аргумент да смо окружени земљама које нису чланице Брикса.Заиста не видим у чему је проблем да ми, на пример, сарађујемо са Кином, иако нисмо поред ње. Исто као што не видим да Немачкој представља проблем да сарађује са Кином иако није поред ње. Не живимо у средњем веку па да нам физичка близина неке земље буде услов за сарадњу. Уосталом, Америка је јако далеко, али то не спречава ЕУ и НАТО да сарађују са њом. Ако бисмо мерили километре, Москва је од Београда удаљена око 2000 километара, а Вашингтон је много даље.Како би се комшије понашале према нама?Вулин објашњава како је много пута доказано да читава прича о конкурентности, о слободном тржишту и о демократији, а која нам је годинама пропагирана од стране Европске уније, само једна велика лаж на челу са европским системом вредности. У том смислу, ЕУ би се према нама понашала прилично другачије од онога што иначе јавно прокламују по питању слободног избора.Када је реч о третману Срба из региона, наш саговорник подсећа да су јачина и успех Србије директно повезани са бољитком статуса Срба у региону.Колико сада видимо, Србима у региону није ништа боље јер данас живе у земљама које су ушле у Европску унију. Европска унија није донела никакав бољитак српској националној заједници у Хрватској и нас је тамо све мање, док у Словенији Срби чак нису ни признати као национална мањина. Због свега овога дубоко верујем да би улазак Србије у Брикс много допринео и положају Срба у региону, из простог разлога што би сви желели да сарађују са Бриксом. Тешко би им било да буду у лошим односима са једном државом чланицом Брикса и њеном народу ван матице, каже Вулин.Индикативно је да српске проблеме увек решава некакав ЕУ медијатор. Тога, каже он, нема у Бриксу. Они све своје проблеме решавају директно и међудржавно. Хиљаде бриселских званичника добија добру плату за решавање наших сукоба, док им је право задужење да те проблеме никад и не реше. За решавање оваквог питања и одлучивања о будућем политичком и економском смеру земље, референдум био најкориснији метод доношења одлуке, закључује Вулин.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/06/1176970760_247:0:2978:2048_1920x0_80_0_0_3d17062f1c7f79fc3381d50ee09e0b66.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија, србија – политика, брикс, анализе и мишљења
србија, србија – политика, брикс, анализе и мишљења
Србија у Бриксу - реалност или илузија
До скоро није постојао повод за вођење дијалога о томе припада ли Србија у Бриксу или не јер је једина званична могућност за нас била Европска унија. Данас имамо избор и крајње је време да почнемо да причамо о битним стварима - могу ли се принципи Брикса практиковати на Балкану.
Овако је програмски директор Института за стратешки друштвени дијалог Бојан Вулин започео своје предавање ,,Брикс као модел за Балкан" на Другој међународној медијској школи ,,Балкан и Брикс" коју је организовала српска НВО ,,Рагуза" уз подршку фонда Горчакова.
Он је преносио своја искуства из Парламента и иницијалне утиске посланика на дијалог о Бриксу. Наметало се основно питање - ако у Србији постоји канцеларија за ЕУ интеграције, зашто не постоји и канцеларија за Брикс интеграције?
Став српске омладине, али и опште јавности према ЕУ интеграцијама више пута је тестиран кроз анализе и анкете. Када је Брикс у питању, ситуација није толико очигледна. Многи и даље не знају шта је тачно Брикс и шта се кроз њега нуди Србији.
Генерално говорећи, не ради се само о омладини, већ о читавом нашем друштву које није довољно упознато са тиме шта је Брикс. Оно што већина подразумева под Бриксом јесу неке магловите представе везане за високу политику, за енергетику пре свега, као и за неке глобалне односе. Међутим, Брикс је много више од тога. Брикс се кроз своје програме, којих има заиста много и који се сваке године посебно обликују у односу на земље које председавају Бриксом, бави буквално свим сферама живота. Пример тога је, рецимо, и светска Брикс академска мрежа, за чије постојање људи овде нису ни чули, рекао је Вулин за Спутњик.
Иако се често говори да су Срби народ подела - четници, партизани, монархисти, комунисти... наш саговорник не дели такав став, нити сматра да би наше становиште, какво год било, представљало препреку уласку у Брикс.
Поделе су присутне у сваком демократском друштву, а проблем настаје тек онда када су оне издејствоване притисцима споља и када не иду у корист нашег народа, већ су у интересу треће стране која нам те исте поделе и намеће. Увек ми је било чудно што је Европи потпуно нормално да, на пример, у Немачкој влада ,,семафор" коалиција, односно три идеолошки потпуно различите партије, док је са друге стране за ту исту Европу нешто попут тога недопустиво у Србији. Они не желе да допусте да се српски народ уједини око одређених питања и у том смислу не мислим да смо народ подела.
Када би се више знало о Бриксу, о њему би владало далеко позитивније мишљење, тврди наш саговорник. Сада тренутно мишљења нема, али намећу се различити наративи, па чак и тезе да Брикс ,,не постоји", да је то само некаква пука иницијатива у облацима. Међутим, каже Вулин, нико неће да сагледа чињенице попут те да Бриксова развојна банка поседује огромне и потпуно опипљиве активе.
Када се покрене дијалог о Брикс-у, каже наш саговорник, требало би да се покрене и дијалог о Европској унији, а завршетак сваког таквог дијалога, у смислу интегративних процеса Србије и правца у ком треба да идемо, треба да буде верификован од стране народа на референдуму. То би, пре свега, требало да буде референдум везан за ЕУ интеграције за које нас, како каже Вулин, нико није питао да ли их уоште и желимо.
Углавном се као највећи разлог зашто Србија не би требало да уђе у Брикс наводи географија, а упорно потеже аргумент да смо окружени земљама које нису чланице Брикса.
Заиста не видим у чему је проблем да ми, на пример, сарађујемо са Кином, иако нисмо поред ње. Исто као што не видим да Немачкој представља проблем да сарађује са Кином иако није поред ње. Не живимо у средњем веку па да нам физичка близина неке земље буде услов за сарадњу. Уосталом, Америка је јако далеко, али то не спречава ЕУ и НАТО да сарађују са њом. Ако бисмо мерили километре, Москва је од Београда удаљена око 2000 километара, а Вашингтон је много даље.
Како би се комшије понашале према нама?
Вулин објашњава како је много пута доказано да читава прича о конкурентности, о слободном тржишту и о демократији, а која нам је годинама пропагирана од стране Европске уније, само једна велика лаж на челу са европским системом вредности. У том смислу, ЕУ би се према нама понашала прилично другачије од онога што иначе јавно прокламују по питању слободног избора.
Када је реч о третману Срба из региона, наш саговорник подсећа да су јачина и успех Србије директно повезани са бољитком статуса Срба у региону.
Колико сада видимо, Србима у региону није ништа боље јер данас живе у земљама које су ушле у Европску унију. Европска унија није донела никакав бољитак српској националној заједници у Хрватској и нас је тамо све мање, док у Словенији Срби чак нису ни признати као национална мањина. Због свега овога дубоко верујем да би улазак Србије у Брикс много допринео и положају Срба у региону, из простог разлога што би сви желели да сарађују са Бриксом. Тешко би им било да буду у лошим односима са једном државом чланицом Брикса и њеном народу ван матице, каже Вулин.
Индикативно је да српске проблеме увек решава некакав ЕУ медијатор. Тога, каже он, нема у Бриксу. Они све своје проблеме решавају директно и међудржавно. Хиљаде бриселских званичника добија добру плату за решавање наших сукоба, док им је право задужење да те проблеме никад и не реше. За решавање оваквог питања и одлучивања о будућем политичком и економском смеру земље, референдум био најкориснији метод доношења одлуке, закључује Вулин.