https://sputnikportal.rs/20260317/petkovic-stradanje-srba-2004-ne-sme-da-se-dogodi-nijednom-narodu-1196967707.html
Петковић: Страдање Срба 2004. не сме да се догоди ниједном народу
Петковић: Страдање Срба 2004. не сме да се догоди ниједном народу
Sputnik Србија
Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио је да страдање каквом су били изложени Срби на КиМ 2004. не треба и не сме да се догоди ниједном народу или... 17.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-17T09:12+0100
2026-03-17T09:12+0100
2026-03-17T10:46+0100
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
петар петковић
погром срба 17. марта 2004.
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111790/74/1117907435_19:0:1619:900_1920x0_80_0_0_ef4a41b2c70d7688ced0b10446ffb886.jpg
Он је подсетио да је на данашњи дан 2004. године започео вишедневни талас насиља албанских екстремиста усмерен против Срба, чији је циљ био егзодус српског народа са Косова и Метохије и уништење свега што подсећа на наше државно и национално присуство на том подручју.Као повод за експлозију насиља, истиче Петковић, искоришћено је утапање албанске деце у селу Чабра, за које су албански екстремисти лажно оптужили Србе из суседног села Зупче.Чињеница да је дошло до брзог окупљања великог броја људи и синхронизованог напада на велики број српских села и насеља, као и на верске и јавне објекте, сведочи да је Мартовски погром био дуго планирано и припремано насиље и етничко чишћење, и да се само чекао довољно снажан повод.Наглашава да је током овог насилног пира албанских екстремиста убијено осморо Срба, рањено и повређено више од 900 наших сународника, протерано више од 4.000 наших сународника, након чега је шест градова и девет села остало без српског живља.Додаје да је уништено или тешко оштећено 935 српских кућа, уништено је 35 наших цркава и манастира, као и више од 100 црквених зграда.Према његовим речима масовни линч Срба био је део плана потпуног етничког чишћења Косова и Метохије, који у марту 2004. године није реализован до краја, и то је до данас остао недосањани сан екстремистичких политичких структура у Приштини.„Сећајући се својих страдалих грађана и уништених светиња, Србија је на челу са председником Александром Вучићем одлучна у ставу да више никад и ни по коју цену не дозволи да се нешто слично догоди. Свесна вредности мира и стабилности у региону, наша земља ће наставити да буде конструктивни међународни чинилац и неко ко спорове и несугласице решава мирним и демократским средствима“, нагласио је директор Канцеларије за КиМ.Ђурић: Мартовски погром једно од најтежих поглавља у нашој историјиМинистар спољних послова Марко Ђурић оценио је данас да Мартовски погром који се десио 17. и 18. марта 2004. године у АП Косово и Метохија представља један од најтежих поглавља у српској историји, додајући да сећање на њега представља завет да се сачува истина и ода почаст жртвама.Током тих трагичних дана, подсећа Ђурић, најмање осам Срба изгубило је живот, стотине су повређене, а више од 4.000 људи је протерано из својих домова.„Десетине хришћанских цркава и манастира су уништене или тешко оштећене, заједно са кућама, школама и јавним институцијама, док је непроцењиво културно и верско наслеђе оскрнављено. Многи од ових злочина и даље нису у потпуности процесуирани. Страдање жртава и размере разарања не смеју бити заборављени. Ово сећање није само окренуто прошлости. Оно представља озбиљан завет, окренут ка другачијој будућности - да се сачува истина, ода почаст жртвама и, као народ вођен хришћанским и универзалним вредностима, остане истрајан у заштити нашег народа, идентитета и духовног и културног наслеђа“, закључио је Ђурић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260317/dan-kada-je-gorelo-kosovo-a-srbi-ubijani-na-kucnom-pragu---22-godine-od-martovskog-pogroma--1196965222.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), петар петковић, погром срба 17. марта 2004.
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), петар петковић, погром срба 17. марта 2004.
Петковић: Страдање Срба 2004. не сме да се догоди ниједном народу
09:12 17.03.2026 (Освежено: 10:46 17.03.2026) Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио је да страдање каквом су били изложени Срби на КиМ 2004. не треба и не сме да се догоди ниједном народу или друштвеној групи и да живо се сећајући на те потресне догађаје, за читаво човечанство памтимо и не заборављамо једно трагично сведочанство о опасности шовинизма и политичког екстремизма.
Он је подсетио да је на данашњи дан 2004. године започео вишедневни талас насиља албанских екстремиста усмерен против Срба, чији је циљ био егзодус српског народа са Косова и Метохије и уништење свега што подсећа на наше државно и национално присуство на том подручју.
Као повод за експлозију насиља, истиче Петковић, искоришћено је утапање албанске деце у селу Чабра, за које су албански екстремисти лажно оптужили Србе из суседног села Зупче.
Чињеница да је дошло до брзог окупљања великог броја људи и синхронизованог напада на велики број српских села и насеља, као и на верске и јавне објекте, сведочи да је Мартовски погром био дуго планирано и припремано насиље и етничко чишћење, и да се само чекао довољно снажан повод.
Наглашава да је током овог насилног пира албанских екстремиста убијено осморо Срба, рањено и повређено више од 900 наших сународника, протерано више од 4.000 наших сународника, након чега је шест градова и девет села остало без српског живља.
Додаје да је уништено или тешко оштећено 935 српских кућа, уништено је 35 наших цркава и манастира, као и више од 100 црквених зграда.
„Иако је јасно да је масовно насиље, које се догађало симултано на много места широм Косова и Метохије, настало у политичкој кухињи, до данас нико није одговарао за један од највећих злочина у модерној историји, као што нико није одговарао као извршилац или наручилац бројних других терористичких напада на Србе након 1999. Године“, подвукао је Петковић.
Према његовим речима масовни линч Срба био је део плана потпуног етничког чишћења Косова и Метохије, који у марту 2004. године није реализован до краја, и то је до данас остао недосањани сан екстремистичких политичких структура у Приштини.
„Сећајући се својих страдалих грађана и уништених светиња, Србија је на челу са председником Александром Вучићем одлучна у ставу да више никад и ни по коју цену не дозволи да се нешто слично догоди. Свесна вредности мира и стабилности у региону, наша земља ће наставити да буде конструктивни међународни чинилац и неко ко спорове и несугласице решава мирним и демократским средствима“, нагласио је директор Канцеларије за КиМ.
Ђурић: Мартовски погром једно од најтежих поглавља у нашој историји
Министар спољних послова Марко Ђурић оценио је данас да Мартовски погром који се десио 17. и 18. марта 2004. године у АП Косово и Метохија представља један од најтежих поглавља у српској историји, додајући да сећање на њега представља завет да се сачува истина и ода почаст жртвама.
„Спаљене куће, разрушене цркве и манастири, оскрнављена гробља и напуштена села - ове потресне слике трају у нашем колективном сећању више од две деценије, као сведочанство једног од најтежих поглавља у нашој новијој историји. Дана 17. и 18. марта 2004. године, на Косову и Метохији, духовно и хришћанско културно наслеђе српског народа, грађено и чувано вековима, било је изложено широко распрострањеном и координисаном насиљу, које се у Србији памти као Мартовски погром“, написао је Ђурић на свом налогу на друштвеној мрежи X.
Током тих трагичних дана, подсећа Ђурић, најмање осам Срба изгубило је живот, стотине су повређене, а више од 4.000 људи је протерано из својих домова.
„Десетине хришћанских цркава и манастира су уништене или тешко оштећене, заједно са кућама, школама и јавним институцијама, док је непроцењиво културно и верско наслеђе оскрнављено. Многи од ових злочина и даље нису у потпуности процесуирани. Страдање жртава и размере разарања не смеју бити заборављени. Ово сећање није само окренуто прошлости. Оно представља озбиљан завет, окренут ка другачијој будућности - да се сачува истина, ода почаст жртвама и, као народ вођен хришћанским и универзалним вредностима, остане истрајан у заштити нашег народа, идентитета и духовног и културног наслеђа“, закључио је Ђурић.
