https://sputnikportal.rs/20260318/sprema-se-zaokret-evrope-poruka-iz-finske-nagovestava--fijasko-ukrajine-olivera-ikodinovic-1197031404.html
Спрема се заокрет Европе: Порука из Финске печатира – фијаско Украјине
Спрема се заокрет Европе: Порука из Финске печатира – фијаско Украјине
Sputnik Србија
Европа постепено мења приступ према рату у Украјини, што подразумева и могуће уступке Русији ради окончања сукоба. То би значило прихватање фактичке руске... 18.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-18T22:24+0100
2026-03-18T22:24+0100
2026-03-18T22:24+0100
русија
русија
русија – политика
русија – економија
анализе и мишљења
свет
европска унија (еу)
финска
александар стуб
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/12/1197051646_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_a4c0021cbff92d5b0e79d956d1222b4c.jpg
Он је тако прокоментарисао изјаву финског председника Александра Стуба, који је по први пут рекао да ће ЕУ морати да призна територијалне уступке Украјине Русији у пракси.Стуб је навео да Европа никада неће признати да су могући територијални уступци Украјине правно или у принципу (де јуре) део Русије, а у пракси (де факто) ствари могу бити другачије.У овоме се, сматра Орлов, види нека врста отрежњења Европе и наставак позиције Марка Рутеа, генералног секретара НАТО-а, који је такође говорио о територијалним уступцима Украјине и потреби да се призна нова реалност…„И генерално, овде се види и неко веће отрежњење Европљана, њихова већа приземљеност — нека врста ‘спуштања на земљу’, прихватање реалности, а посебно у условима заоштравања односа са Сједињеним Америчким Државама и лично са Доналдом Трампом, као и у условима могућег распада Северноатлантског савеза“, сматра Орлов.Он не искључује и да ће западне земље, пре или касније, признати нове регионе као део Русије.Поред Крима, који се у састав земље враћен још 2014. године, Русија има и четири нова региона – Доњецку, Луганску, Херсонску и Запорошку област.Орлов сматра да је кључно признање Сједињених Држава.„Постоји шанса. Штавише, уверен сам да ће се то догодити. Дакле, главни задатак је добијање признања од Сједињених Држава. Мислим да се то признање може добити, а када се то деси онда ће и земље које су орјентисане на САД следити тај пример. Узгред, томе би могла да се прикључи и Мађарска, а видећемо и ко још. Не бих нагађао, али не искључујем Словачку, и можда Италију… Плус цела група транссателита у целом свету, која ће следити пример САД. То су земље Латинске Америке које су снажно повезане са Американцима, и земље Азијско-пацифичког региона, као и Африке и Азије. Ланчана реакција ће одмах уследити, а потом постепено, сваког месеца и сваке године број земаља широм света, укључујући и Европу, које де јуре признају нове регионе као део Руске Федерације ће расти“, оцењује Орлов.Ко је за рат, а ко за мирОн оцењује да су европске земље тренутно подељене у приступу. Најоштрију и најемотивнију позицију имају балтичке државе — Естонија, Летонија и Литванија — као и Пољска, које снажно подржавају наставак рата, категорично одбијају смањење подршке Украјини и имају чврст став према Русији. Слично томе, оштру позицију заузимају и лидери Француске и Велике Британије, попут Емануела Макрона и Кира Стармера.С друге стране, земље попут Немачке, Италије и Шпаније имају умеренији и уравнотеженији приступ, више нагнут ка прагматизму и тражењу компромиса, сматра Орлов.На питање шта се може очекивати у односима између Русије и Европске уније, Орлов каже да је то постепено обнављање дијалога. Већ сада поједине земље ЕУ ступају у контакте са Русијом, што указује на почетак ближег и интензивнијег дипломатског дијалога у наредном периоду.„Мислим да већ сада почиње оживљавање дијалога између низа земаља ЕУ и Русије. Многи контакти нису јавни, за њих шира јавност не зна, али се дешавају. И већ сада, схватајући да је крај рата пред вратима, неке земље, које гледају напред и мисле на своје бираче, почињу да поправљају односе. Није случајно што смо сазнали за недавну посету Макроновог представника Руској Федерацији. Такође, и из Јапана долазе позитивни сигнали о поправљању односа”, каже Орлов.Стога ће се дијалог интензивирати. Што се више приближава крај војног сукоба, што се више приближава потписивање мировног споразума, то ће контакти између одређених земаља ЕУ и Руске Федерације бити интензивнији, нагласио је Орлов.Поред тога, Европа је у веома сложеној ситуацији и почиње да схвата да је тешко живети без руског гаса и нафте и да је боље са Русијом сарађивати и трговати него ратовати. Догађаји на Блиском истоку подижу цене енергената, угрожавају економију и доводе до незадовољства грађана.Према његовим речима, Европска унија увози више од 90 одсто своје нафте и 80 одсто гаса, а због рата у Ирану европске цене гаса су скочиле за око 50 одсто.„Дакле, Европа је та која највише зависи од раста цена нафте тј. европска економија више већа од било чије друге, а потом и кинеска и индијска, такође. То ће довести до повећања цена роба и услуга, што ће опет утицати на џепове и новчанике европских грађана. Рашће незадовољство грађана према лидерима и њиховим политикама, протести ће се интезивирати, а то би на крају могло довести до промене власти у низу европских земаља. То је управо оно што Доналд Трамп покушава да постигне, пошто се многи актуелни лидери не слажу са његовим курсом и не прихватају га као свог лидера“, оцењује Орлов.Саговорник оцењује да сукоб на Блиском истоку, посебно у Ирану, већ утиче и могао би утицати на европске земље. Због тога европски лидери настоје да га окончају што је пре могуће, али он сматра да ће конфликт највероватније потрајати.
https://sputnikportal.rs/20260318/moskva-nije-dobila-od-evrope-signale-o-dijalogu-o-energentima-1197022847.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – економија, анализе и мишљења, свет, европска унија (еу), финска, александар стуб, сад
русија, русија – политика, русија – економија, анализе и мишљења, свет, европска унија (еу), финска, александар стуб, сад
Спрема се заокрет Европе: Порука из Финске печатира – фијаско Украјине
Европа постепено мења приступ према рату у Украјини, што подразумева и могуће уступке Русији ради окончања сукоба. То би значило прихватање фактичке руске контроле над спорним територијама као нове реалности, што се може тумачити као велика победа Русије, оцењује Антон Орлов, директор руског Института за проучавање проблема савремене политике.
Он је тако
прокоментарисао изјаву финског председника Александра Стуба, који је по први пут рекао да ће ЕУ морати да призна територијалне уступке Украјине Русији у пракси.
Стуб је навео да Европа никада неће признати да су могући територијални уступци Украјине правно или у принципу (де јуре) део Русије, а у пракси (де факто) ствари могу бити другачије.
„Ја у овоме видим сигнал Влaдимиру Зеленском и генерално целом свету да ће Европа морати да иде на уступке. Чак и признање фактичке контроле нових територија од стране Руске Федерације представља победу за Русију и пораз за Украјину, а такође и за Европску унију, јер раније Европа чак није ни разматрала могућност таквих уступака“, каже Орлов.
У овоме се, сматра Орлов, види нека врста отрежњења Европе и наставак позиције Марка Рутеа, генералног секретара НАТО-а, који је такође говорио о територијалним уступцима Украјине и потреби да се призна нова реалност…
„И генерално, овде се види и неко веће отрежњење Европљана, њихова већа приземљеност — нека врста ‘спуштања на земљу’, прихватање реалности, а посебно у условима заоштравања односа са Сједињеним Америчким Државама и лично са Доналдом Трампом, као и у условима могућег распада Северноатлантског савеза“, сматра Орлов.
Он не искључује и да ће западне земље, пре или касније, признати нове регионе као део Русије.
Поред Крима, који се у састав земље враћен још 2014. године, Русија има и четири нова региона – Доњецку, Луганску, Херсонску и Запорошку област.
Орлов сматра да је кључно признање Сједињених Држава.
„Постоји шанса. Штавише, уверен сам да ће се то догодити. Дакле, главни задатак је добијање признања од Сједињених Држава. Мислим да се то признање може добити, а када се то деси онда ће и земље које су орјентисане на САД следити тај пример. Узгред, томе би могла да се прикључи и Мађарска, а видећемо и ко још. Не бих нагађао, али не искључујем Словачку, и можда Италију… Плус цела група транссателита у целом свету, која ће следити пример САД. То су земље Латинске Америке које су снажно повезане са Американцима, и земље Азијско-пацифичког региона, као и Африке и Азије. Ланчана реакција ће одмах уследити, а потом постепено, сваког месеца и сваке године број земаља широм света, укључујући и Европу, које де јуре признају нове регионе као део Руске Федерације ће расти“, оцењује Орлов.
Ко је за рат, а ко за мир
Он оцењује да су европске земље тренутно подељене у приступу. Најоштрију и најемотивнију позицију имају балтичке државе — Естонија, Летонија и Литванија — као и Пољска, које снажно подржавају наставак рата, категорично одбијају смањење подршке Украјини и имају чврст став према Русији. Слично томе, оштру позицију заузимају и лидери Француске и Велике Британије, попут Емануела Макрона и Кира Стармера.
С друге стране, земље попут Немачке, Италије и Шпаније имају умеренији и уравнотеженији приступ, више нагнут ка прагматизму и тражењу компромиса, сматра Орлов.
На питање шта се може очекивати у односима између Русије и Европске уније, Орлов каже да је то постепено обнављање дијалога. Већ сада поједине земље ЕУ ступају у контакте са Русијом, што указује на почетак ближег и интензивнијег дипломатског дијалога у наредном периоду.
„Мислим да већ сада почиње оживљавање дијалога између низа земаља ЕУ и Русије. Многи контакти нису јавни, за њих шира јавност не зна, али се дешавају. И већ сада, схватајући да је крај рата пред вратима, неке земље, које гледају напред и мисле на своје бираче, почињу да поправљају односе. Није случајно што смо сазнали за недавну посету Макроновог представника Руској Федерацији. Такође, и из Јапана долазе позитивни сигнали о поправљању односа”, каже Орлов.
Стога ће се дијалог интензивирати. Што се више приближава крај војног сукоба, што се више приближава потписивање мировног споразума, то ће контакти између одређених земаља ЕУ и Руске Федерације бити интензивнији, нагласио је Орлов.
Поред тога, Европа је у веома сложеној ситуацији и почиње да схвата да је тешко живети без руског гаса и нафте и
да је боље са Русијом сарађивати и трговати него ратовати. Догађаји на Блиском истоку подижу цене енергената, угрожавају економију и доводе до незадовољства грађана.
„По мом мишљењу, све што се сада дешава, посебно на Блиском истоку, у Ирану, првенствено утиче на бираче у Сједињеним Америчким Државама пред изборе за Конгрес, а друго, одражава се и на европске земље. Дакле, шта се дешава? У суштини дешава се скок цена енергената, нафте и гаса и све ово се, пре свега, одражава на земље које увозе нафту и гас“, каже Орлов.
Према његовим речима, Европска унија увози више од 90 одсто своје нафте и 80 одсто гаса, а због рата у Ирану европске цене гаса су скочиле за око 50 одсто.
„Дакле, Европа је та која највише зависи од раста цена нафте тј. европска економија више већа од било чије друге, а потом и кинеска и индијска, такође. То ће довести до повећања цена роба и услуга, што ће опет утицати на џепове и новчанике европских грађана. Рашће незадовољство грађана према лидерима и њиховим политикама, протести ће се интезивирати, а то би на крају могло довести до промене власти у низу европских земаља. То је управо оно што Доналд Трамп покушава да постигне, пошто се многи актуелни лидери не слажу са његовим курсом и не прихватају га као свог лидера“, оцењује Орлов.
Саговорник оцењује да
сукоб на Блиском истоку, посебно у Ирану, већ утиче и могао би утицати на европске земље. Због тога европски лидери настоје да га окончају што је пре могуће, али он сматра да ће конфликт највероватније потрајати.
