https://sputnikportal.rs/20260319/cena-poverenja-u-zapad-i-nato-ko-bi-mogao-da-bude-sledeci-na-udaru-velikih-sila-1197059951.html
Цена поверења у Запад и НАТО: Ко би могао да буде следећи на удару великих сила
Цена поверења у Запад и НАТО: Ко би могао да буде следећи на удару великих сила
Sputnik Србија
Земље које имају природне ресурсе, слабе институције и унутрашње политичке поделе данас су најрањивије на спољне притиске и интервенције, упозорава... 19.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-19T11:07+0100
2026-03-19T11:07+0100
2026-03-19T11:07+0100
свет
свет
свет – политика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1a/1184017470_0:0:3121:1756_1920x0_80_0_0_c02ea2b77ebddd11bc0f3e59505e47c0.jpg
Сачдев за Спутњик указује да су посебно угрожене државе Јужне Америке и Африке, где се стратешка географија и богатство енергентима често укрштају са политичком нестабилношћу.Како наводи, искуство Либије показује да слични сценарији могу да се понове, иако можда неће изгледати исто као пре.„Следећа ‘Либија’ можда неће изгледати потпуно исто као Либија, али услови који су је учинили рањивом и даље постоје у неколико региона“, навео је Сачдев.Он сматра да свет улази у нову геополитичку фазу и да државе више не могу да се ослањају само на један политички или војни блок. У таквим околностима, како додаје, кључну улогу добија оно што назива „чворишном моћи“ — способност државе да има више партнера, да не зависи од једног финансијског система или војног савеза и да задржи простор за политички маневар.Сачдев наводи и да ће земље Глобалног југа у наредним годинама покушавати да изграде алтернативне финансијске и војне везе како би смањиле зависност од Запада.Претерана ослоњеност на један систем, упозорава, може да доведе до политичког притиска, санкција или међународне изолације, што је, како констатује, већ видљиво на примеру више држава.Као примере такве стратегије он наводи Индију и Русију, које покушавају да диверсификују трговину, енергију и војну сарадњу, али и да развијају сопствену технологију и инфраструктуру.Истовремено, додаје, и Сједињене Америчке Државе убрзано шире сопствене ланце снабдевања и покушавају да ојачају своју позицију у глобалној економији.Он је мишљења да ће наредна деценија бити кључна за обликовање новог светског поретка, у којем ће државе које не буду имале довољно политичке и економске флексибилности бити најрањивије.У савременој геополитици више не одлучује само војна снага, већ и способност државе да гради широку мрежу партнерстава и да сачува сопствену политичку независност, закључио је Сачдев, председник индијског Института Имагиндиа.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260318/obecana-demokratija-nikad-nije-stigla-libija-15-godina-kasnije---i-dalje-propala-drzava-1197033381.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, анализе и мишљења
свет, свет – политика, анализе и мишљења
Цена поверења у Запад и НАТО: Ко би могао да буде следећи на удару великих сила
Земље које имају природне ресурсе, слабе институције и унутрашње политичке поделе данас су најрањивије на спољне притиске и интервенције, упозорава геополитички аналитичар Робиндер Сачдев, оцењујући да свет улази у нову фазу у којој суверенитет више не зависи само од граница, већ и од тога са ким је држава повезана.
Сачдев за Спутњик указује да су посебно угрожене државе Јужне Америке и Африке, где се стратешка географија и богатство енергентима често укрштају са политичком нестабилношћу.
Како наводи, искуство Либије показује да слични сценарији могу да се понове, иако можда неће изгледати исто као пре.
„Следећа ‘Либија’ можда неће изгледати потпуно исто као Либија, али услови који су је учинили рањивом и даље постоје у неколико региона“, навео је Сачдев.
Он сматра да свет улази у нову геополитичку фазу и да државе више не могу да се ослањају само на један политички или војни блок. У таквим околностима, како додаје, кључну улогу добија оно што назива „чворишном моћи“ — способност државе да има више партнера, да не зависи од једног финансијског система или војног савеза и да задржи простор за политички маневар.
Сачдев наводи и да ће земље Глобалног југа у наредним годинама покушавати да изграде алтернативне финансијске и војне везе како би смањиле зависност од Запада.
Претерана ослоњеност на један систем, упозорава, може да доведе до политичког притиска, санкција или међународне изолације, што је, како констатује, већ видљиво на примеру више држава.
Као примере такве стратегије он наводи Индију и Русију, које покушавају да диверсификују трговину, енергију и војну сарадњу, али и да развијају сопствену технологију и инфраструктуру.
Истовремено, додаје, и Сједињене Америчке Државе убрзано шире сопствене ланце снабдевања и покушавају да ојачају своју позицију у глобалној економији.
Он је мишљења да ће наредна деценија бити кључна за обликовање новог светског поретка, у којем ће државе које не буду имале довољно политичке и економске флексибилности бити најрањивије.
У савременој геополитици више не одлучује само војна снага, већ и способност државе да гради широку мрежу партнерстава и да сачува сопствену политичку независност, закључио је Сачдев, председник индијског Института Имагиндиа.
