https://sputnikportal.rs/20260320/napad-na-energetski-pupak-planete-put-u-najvecu-svetsku-ekonomsku-krizu-u-istoriji-1197155321.html
Напад на енергетски пупак планете: Пут у највећу светску економску кризу у историји
Напад на енергетски пупак планете: Пут у највећу светску економску кризу у историји
Sputnik Србија
Напад на енергетски пупак планете: Пут у највећу светску економску кризу у историји
2026-03-20T21:11+0100
2026-03-20T21:11+0100
2026-03-20T21:11+0100
свет
свет
свет – економија
иран
израел
сукоб на блиском истоку
цене нафте
цена гаса
светска економска криза
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/14/1197153189_0:163:3065:1887_1920x0_80_0_0_0c9b5c4728eb70845da6b30f4196694c.jpg
Ратно ваздухопловство Израела, наводно без сагласности Сједињених Америчких Држава, напало је највеће иранско постројење за прераду гаса Јужни Парс у коме се обезбеђује око 70 процената иранског домаћег природног гаса.Нафта и гас не пролазе кроз Персијски заливИзраелски напад на Јужни Парс уз адекватан одговор Ирана по катарском постројењу за природни гас довели су до катаклизмичних коментара о уништењу енергетског пупка планете и сценарију краја света.Према Гавриловићу, из Персијског залива више не могу да изађу енергенти јер је производња у већем делу земаља Персијског залива већ стала зато што више немају где да складиште произведену сирову нафту и гас.Тако да неће доћи до потпуне обуставе протока нафте и гаса кроз Персијски залив мада ће бити проблем испоручити енергенте до главних конзумената који немају сопствене резерве, додаје Гавриловић.Ко ће профитирати од блокаде ЗаливаВероватно ће се тражити неки нови добављачи а земље ОПЕК+ ће морати да подигну производњу и покушају да надоместе те количине које сада не могу да прођу кроз Ормуски мореуз и дођу до светског тржишта, сматра Гавриловић.„Наравно, то је сад доста повезано са политиком. Претпостављам да ће Америка наставити да релаксира санкције према руским енергентима пошто би руски енергенти могли у многоме да надоместе тај физички недостатак потребних количина због блокаде Персијског залива. Такође, ту је и питање Венецуеле која је и даље у некој полублокади од стране америчке флоте у Карипском мору, због свих оних дешавања од отмице председника итд. Ту би требало да подигну производњу и још неке државе које то могу, пре свега у Африци. Рецимо Алжир, Ангола, Конго, па можда и Либија. Физички то би могло да се надомести, али све то изискује додатна усмеравања, додатне руте снабдевања и додатне трошкове.“Тако да ће и логистика ће поскупити, док земље које ће подићи производњу желети да се окористе и неће хтети да продају енергенте по ценама које су биле пре месец дана на светском тржишту, додаје Гавриловић.Биће нафте и гаса али по којој цени?Онда ће, кад се подигне испорука и производња, понуда и тражња укрстити на неком новом нивоу али цена неће бити 110 долара по барелу нафте Брент, већ ће се задржати на неком много вишем нивоу него што је било пре месец дана, оцењује Гавриловић.Напад на гасно поље Јужни Парс и одговора Ирана је показао је да су мете и гасне и нафтне инсталације широм Персијског залива а тржишта су одмах реаговала на то и зато су цене нафте у односу на крај фебруара порасле за 50 - 60 процената, додаје Гавриловић.Цена барела нафте Брент који је референтан већ је на 110 долара, мада у неким пик ситуацијама иде и на више, док је цена гаса у односу на тај период од краја фебруара кад је почела агресија на Иран порасла за неких 70 - 80 процената, додаје Гавриловић.„Говоримо о овој берзи која је референтна за Европу, ТТФ, па је самим тим значајна и за Србију. Овај течни природни гас, ЛНГ је порастао и више, и већ је 100 одсто скочио у односу на тај период пре овог посљедњег рата у заливу, тако да све то заједно није добро. И свака додатна ескалација утицаће на то да ти главни глобални играчи на светским енергетским берзама просто повлаче потезе које доводе до тога да цене расту. Те цене ће на крају морати неко да плати, а платиће их крајњи купци – грађани свих тих земаља које користе те енергенте, укључујући нас, а на крају и привреда. То онда има лоше последице за привреду, за стандард, доћи ће до пораста цена јер енергенти се укључују у цене свих роба и услуга које се производе, и на глобалном нивоу доћи ће до инфлације.“Следе нови „нафтни шокови“Неки бизниси, делатности и привредне активности које су биле исплативе по ранијим ценама енергетских добара више неће бити исплативи па ће се затварати, што значи да ће доћи до контракције привредне активности у свету и до стагнације, додаје Гавриловић.Ако се сукобу у Персијском заливу настави још неколико месеци, а „не дај Боже да се продужи на пола године“, имали бисмо светску енергетску и економску кризу сличну нафтним шоковима који су се дешавали седамдесетих и осамдесетих година, упозорава Гавриловић.„Eво данас се десило и бомбардовање израелске рафинерије у Хаифи, а последње су информације да није причињена нека не знам каква штета. Ваљда су дронови били употребљени, али без обзира на то, та вест утиче на подизање цене на светским тржиштима нафте, тако да све то има утицај. А до сад су избомбардоване силне рафинерије и петрохемијски капацитети и комплекси у земљама Персијског залива. Оно што је интересантно, у последњих 24 сата мислим да је нападнута и рафинерија Саудијске Арабије али не у Персијском заливу нити у централном делу земље, већ на обали Црвеног мора. Значи да Иран има могућности да погађа мете и у Црвеном мору. Тако да цео Блиски исток гори, у суштини.“Такође, гађају се рафинерије у Оману које нису у Персијском заливу, већ у Арабијском мору и излазе на Индијски океан, али Иран може да их дохвати својим балистичким пројектилима и дроновима што је довело до пораста цена, додаје Гавриловић.Потребне године за реконструкцијуПрема Гавриловићу, 25 процената светских испорука течног гаса излази из Персијског залива, а највећи извозник је Катар чији је терминал за течни гас Иран погодио још пре неколико дана и зато је цена гаса дуплирана у односу време на пре агресије.Све у свему, ситуација је лоша, садашње цене су одраз очекивања највећих играча у енергетици на глобалном нивоу колико ће рат трајати, а пошто се цене подижу значи да је очекивање да ће се ратна дејства наставити, додаје Гавриловић.Уколико бисмо у неком периоду видели да цене стагнирају или да почињу да падају, то би био добар знак јер би значио да они који су боље информисани од нас сматрају да рат ипак иде ка неком смиривању и престанку „бомбардовања на све стране“, закључио је Гавриловић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260320/vucic-najavio-donosicemo-bolne-mere-za-drzavu-ali-ne-i-za-gradjane-1197135955.html
иран
израел
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
израел, напад, иран, јужни парс, пут, свет, економска криза, izrael, napad, iran, južni pars, put, svet, ekonomska kriza
израел, напад, иран, јужни парс, пут, свет, економска криза, izrael, napad, iran, južni pars, put, svet, ekonomska kriza
Напад на енергетски пупак планете: Пут у највећу светску економску кризу у историји
Напади на кључне енергетске инфраструктурне објекте у Персијском заливу неће довести до глобалне несташице нафте и гаса али ће изазвати толико повећање цена енергената које ће водити ка једној од највећих светских економских криза у историји, каже за Спутњик стручњак за енергетику и економиста Велимир Гавриловић.
Ратно ваздухопловство Израела, наводно
без сагласности Сједињених Америчких Држава, напало је највеће иранско постројење за прераду гаса
Јужни Парс у коме се обезбеђује око 70 процената иранског домаћег природног гаса.
Нафта и гас не пролазе кроз Персијски залив
Израелски
напад на Јужни Парс уз адекватан одговор Ирана по катарском постројењу за природни гас довели су до катаклизмичних коментара о уништењу енергетског пупка планете и
сценарију краја света.
Према Гавриловићу, из Персијског залива више не могу да изађу енергенти јер је производња у већем делу земаља Персијског залива већ стала зато што више немају где да складиште произведену сирову нафту и гас.
Резервоари су пуни, енергенти не могу просто да се утоваре у танкере и изађу из Персијског залива што је проблем, осим оних који имају званичну или прећутну сагласност Ирана. Реч је о њима пријатељским земљама и само иранским танкерима, односно оним који превозе њихову нафту. Танкери који возе нафту за Пакистан, рецимо пролазе, али то је све релативно мали број и мала количина у односу на оно што читав Персијски залив извози у неким нормалним, мирнодопским периодима.
Тако да неће доћи до потпуне обуставе протока нафте и гаса кроз Персијски залив мада ће бити проблем испоручити енергенте до главних конзумената који немају сопствене резерве, додаје Гавриловић.
Ко ће профитирати од блокаде Залива
Вероватно ће се тражити неки нови добављачи а земље ОПЕК+ ће морати да подигну производњу и покушају да надоместе те количине које сада не могу да прођу кроз Ормуски мореуз и дођу до светског тржишта, сматра Гавриловић.
„Наравно, то је сад доста повезано са политиком. Претпостављам да ће
Америка наставити да релаксира санкције према руским енергентима пошто би
руски енергенти могли у многоме да надоместе тај физички недостатак потребних количина због блокаде Персијског залива. Такође, ту је и
питање Венецуеле која је и даље у некој полублокади од стране америчке флоте у Карипском мору, због свих оних дешавања од отмице председника итд. Ту би требало да подигну производњу и још неке државе које то могу, пре свега у Африци. Рецимо
Алжир,
Ангола,
Конго, па можда и
Либија. Физички то би могло да се надомести, али све то изискује додатна усмеравања, додатне руте снабдевања и
додатне трошкове.“
Тако да ће и логистика ће поскупити, док земље које ће подићи производњу желети да се окористе и неће хтети да продају енергенте по ценама које су биле пре месец дана на светском тржишту, додаје Гавриловић.
Биће нафте и гаса али по којој цени?
Онда ће, кад се подигне испорука и производња, понуда и тражња укрстити на неком новом нивоу али цена неће бити 110 долара по барелу нафте Брент, већ ће се задржати на неком много вишем нивоу него што је било пре месец дана, оцењује Гавриловић.
Логистика је поскупела, танкери су сада постали ређи него што су били, доста их је блокирано у Персијском заливу, неки су и оштећени ударима дронова што значи да су ван употребе и то све подиже цену прекоморског превоза и плус, осигурање је отишло небу под облаке. Те главне осигуравајуће куће за поморски саобраћај и транспорт, као и ове које раде реосигурање, драматично су подигле своје премије. То је логично због ових нових ризика и ратних дејстава. Тако да мислим да ће нафте бити за крајње купце, за грађане и за привреду, генерално у свету, не само у Србији, али да ће се плаћати по многим вишим ценама него што је то до сада био случај.
Напад на гасно поље Јужни Парс и одговора Ирана је показао је да су мете и гасне и нафтне инсталације широм Персијског залива а тржишта су одмах реаговала на то и зато су цене нафте у односу на крај фебруара порасле за 50 - 60 процената, додаје Гавриловић.
Цена барела нафте Брент који је референтан већ је на 110 долара, мада у неким пик ситуацијама иде и на више, док је цена гаса у односу на тај период од краја фебруара кад је почела агресија на Иран порасла за неких 70 - 80 процената, додаје Гавриловић.
„Говоримо о овој берзи која је референтна за Европу, ТТФ, па је самим тим значајна и за Србију. Овај течни природни гас, ЛНГ је порастао и више, и већ је 100 одсто скочио у односу на тај период пре овог посљедњег рата у заливу, тако да све то заједно није добро. И свака додатна ескалација утицаће на то да ти главни глобални играчи на светским енергетским берзама просто повлаче потезе које доводе до тога да цене расту. Те цене ће на крају морати неко да плати, а платиће их крајњи купци – грађани свих тих земаља које користе те енергенте, укључујући нас, а на крају и привреда. То онда има лоше последице за привреду, за стандард, доћи ће до пораста цена јер енергенти се укључују у цене свих роба и услуга које се производе, и на глобалном нивоу доћи ће до инфлације.“
Следе нови „нафтни шокови“
Неки бизниси, делатности и привредне активности које су биле исплативе по ранијим ценама енергетских добара више неће бити исплативи па ће се затварати, што значи да ће доћи до контракције привредне активности у свету и до стагнације, додаје Гавриловић.
Ако се сукобу у Персијском заливу настави још неколико месеци, а „не дај Боже да се продужи на пола године“, имали бисмо светску енергетску и економску кризу сличну нафтним шоковима који су се дешавали седамдесетих и осамдесетих година, упозорава Гавриловић.
„Eво данас се десило и бомбардовање израелске рафинерије у Хаифи, а последње су информације да није причињена нека не знам каква штета. Ваљда су дронови били употребљени, али без обзира на то, та вест утиче на подизање цене на светским тржиштима нафте, тако да све то има утицај. А до сад су избомбардоване силне рафинерије и петрохемијски капацитети и комплекси у земљама Персијског залива. Оно што је интересантно, у последњих 24 сата мислим да је нападнута и рафинерија Саудијске Арабије али не у Персијском заливу нити у централном делу земље, већ на обали Црвеног мора. Значи да Иран има могућности да погађа мете и у Црвеном мору. Тако да цео Блиски исток гори, у суштини.“
Такође, гађају се рафинерије у Оману које нису у Персијском заливу, већ у Арабијском мору и излазе на Индијски океан, али Иран може да их дохвати својим балистичким пројектилима и дроновима што је довело до пораста цена, додаје Гавриловић.
Потребне године за реконструкцију
Према Гавриловићу, 25 процената светских испорука течног гаса излази из Персијског залива, а највећи извозник је Катар чији је терминал за течни гас Иран погодио још пре неколико дана и зато је цена гаса дуплирана у односу време на пре агресије.
Последњи су подаци да је неких 17 одсто тог постројења ван употребе и да ће требати три до пет година да се то реконструише. Наравно, не можете ништа радити кад бомбе падају око вас и то ће кренути да се реконструише тек када се смири рат, кад неко примирје настане. Интересантно је да је Израел покренуо напад на ирански део тог највећег гасног поља на свету и Иран је због тога оборио неких 12 одсто производње. То је тај Јужни Парс, мада је у суштини све то у басену Персијског залива једно јединствено гасно поље, али га користе паралелно и Катар и Иран.
Све у свему, ситуација је лоша, садашње цене су одраз очекивања највећих играча у енергетици на глобалном нивоу колико ће рат трајати, а пошто се цене подижу значи да је очекивање да ће се ратна дејства наставити, додаје Гавриловић.
Уколико бисмо у неком периоду видели да цене стагнирају или да почињу да падају, то би био добар знак јер би значио да они који су боље информисани од нас сматрају да рат ипак иде ка неком смиривању и престанку „бомбардовања на све стране“, закључио је Гавриловић.
