00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ
13:30
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
21:30
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Које све споразуме потписују Србија и Русија?
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Рат Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана
Од преговора до рата: САД и Израел су покренули рат против Ирана
Израелска војска је 28. фебруара 2026. године, заједно са Оружаним снагама САД, покренула операцију „Епски бес“ против Ирана због наводног стварања сопственог нуклеарног програма Исламске Републике.
Техеран је доследно тврдио да је његов програм мирољубив, позивајући се на Споразум о неширењу нуклеарног оружја, и био је спреман да обустави обогаћивање уранијума и стави објекте под контролу Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), али је одбио да потпуно уклони инфраструктуру. САД су, међутим, инсистирале на „нуклеарној нули“.
Рушевине у јужном предграђу Бејрута у недељу, 15. марта 2026. (АП/Хасан Амар)
© Tanjug / AP Photo/Hassan Ammar
Облак дима након напада у Техерану у понедељак, 2. марта 2026. (АП/Вахид Салеми)
© Tanjug / AP Photo/Vahid Salemi
1. 2.
Рушевине у јужном предграђу Бејрута у недељу, 15. марта 2026. (АП/Хасан Амар)
© Tanjug / AP Photo/Hassan Ammar
Облак дима након напада у Техерану у понедељак, 2. марта 2026. (АП/Вахид Салеми)
© Tanjug / AP Photo/Vahid Salemi
Председник САД Доналд Трамп је као циљ војне операције навео елиминисање „претње“ коју представља ирански режим.
Последња рунда преговора између Ирана и САД у Женеви 26. фебруара је пропала, а само неколико дана касније, дипломатија је уступила место рату.
Први дан рата и атентат на врховног вођу Ирана
Дана 28. фебруара 2026. године, експлозије су потресле пет иранских градова: Техеран, Исфахан, Ком, Караџ и Керманшах. Резиденција иранског врховног вође ајатолаха Алија Хамнеја потпуно је уништена директним поготком.
Израел је покренуо превентивни напад на Иран. Мете су била нуклеарна постројења у Форду, Натанзу и Исфахану, као и седишта Иранске револуционарне гарде, базе противваздушне одбране и војно-индустријски комплекси. Израел је своју војну операцију назвао „Лавља рика“. Појавили су се документовани докази да ракете нису погодиле само војне циљеве, већ и иранску цивилну инфраструктуру.
Кућа у центру Техерана, уништена у израелском нападу.
© Sputnik / Mohammad Ismail
/ 
Експлозија у нафтном складишту Шахран у западном Техерану.
© Sputnik
1. 2.
Кућа у центру Техерана, уништена у израелском нападу.
© Sputnik / Mohammad Ismail
/ Експлозија у нафтном складишту Шахран у западном Техерану.
© Sputnik
Сједињене Америчке Државе извеле су нападе ракетама „томахавк“ на иранске снаге са ратних бродова, као и користећи дронове и вишецевне ракетне системе „хајмарс“. Иран су гађали разарачи „Спруанс“ и „Френк Е. Петерсен“ и „Милијус“. Током прва два дана рата, амерички бродови лансирали су укупно до 200 ракета „томахавк“. Број ракета које је пресрела иранска противваздушна одбрана није објављен.
Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху описао је операцију против Ирана као борбу између „добрих момака“ (њега и Трампа) и „лоших момака“ (Ирана). Напад САД и Израела би наводно помогао „храбром иранском народу да узме судбину у своје руке“, надајући се промени власти у земљи, изјавио је израелски лидер.
President Donald Trump shakes hands with Israel's Prime Minister Benjamin Netanyahu at the end of a news conference at Mar-a-Lago, Monday, Dec. 29, 2025, in Palm Beach, Fla. (AP Photo/Alex Brandon)
© AP Photo / Alex Brandon
Операција „Истинско обећање 4“
Иранска револуционарна гарда потврдила је да изводи операцију одмазде, названу „Истинско обећање 4“. Током узвратних удара гађани су амерички и израелски војни објекти који се налазе у Бахреину, Јордану, Катару, Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији.
Напади Ирана на земље у региону
© Sputnik
Мете су биле: |
Израелске поморске снаге у Хаифи и ваздухопловна база Рамат Давид; |
Седиште америчке 5. флоте у Бахреину; |
Инфраструктура на међународном аеродрому у Дубаију и луци Џебел Али у УАЕ, где је избио пожар; |
Објекти у Кувајту, чији је напад резултирао смрћу три америчка војника. |
Према писању медија, најмање 80 одсто иранских ракета погодило је своје циљеве током првог таласа напада на Израел. Иранска револуционарна гарда тврдила је да је уништила радар за упозоравање на ракетни напад у америчкој војној бази у Катару.
Кретање танкера око Ормуског мореуза потпуно је обустављено. Иранска револуционарна гарда наредила је потпуно затварање Ормуског мореуза, забрањујући кретање танкера. Иранске власти су касније саопштиле да је пролаз кроз мореуз дозвољен пријатељским земљама.
Трагедија у иранском Минабу
Америчка крстарећа ракета Томахавк погодила је женску школу у Минабу у Ирану.
© Sputnik
Дана 28. фебруара 2026. године, у ракетном нападу уништена је основна школа за девојчице, један од догађаја који је имао највећи одјек од почетка војне ескалације у региону. Две америчке крстареће ракете „томахавк“ погодиле су основну школу „Шаџаре Тајеб“. Према различитим изворима, погинуло је између 168 и 175 ученица узраста од 7 до 12 година, као и један наставник, док је десетине рањено.
Напад на школу у Минабу
© Iranian media
Напад на школу у Минабу
© Iranian media
Напад на школу у Минабу
© Iranian media
Напад на школу у Минабу
© Iranian media
1. 2. 3. 4.
Напад на школу у Минабу
© Iranian media
Напад на школу у Минабу
© Iranian media
Напад на школу у Минабу
© Iranian media
Напад на школу у Минабу
© Iranian media
Видео-снимак америчких и израелских напада на школу у Минабу у Ирану, у којима је убијено 168 ученица, направљен помоћу вештачке интелигенције.
© TebyanOnline
Верзије и истрага:
Иран је оптужио САД и Израел за ратне злочине и назвао своје узвратне нападе 6. марта осветом за децу Минаба. |
САД су у почетку негирале умешаност, а Трамп је чак наговестио да је сâм Иран могао да изврши напад, али је потом интерна истрага Пентагона указала на велику вероватноћу удара америчке војске. |
Амерички медији су известили да су САД и Израел можда извршили ваздушни напад на женску школу на југу Ирана након што су је погрешно класификовали као војну мету због погрешних прорачуна обавештајних служби или квара у алгоритмима вештачке интелигенције. |
Напад на школу у Минабу
© Sputnik
Потврда смрти иранског врховног вође
Ирански државни медији су 1. марта потврдили смрт ајатолаха Алија Хамнеја, који је погинуо ујутру 28. фебруара у својој резиденцији.
Полагање цвећа на Генерални конзулат Ирана у Казању
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ 
Цвеће испред иранске амбасаде у Москви након смрти врховног вође земље, Алија Хамнеја.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ 
Комеморативни скуп за покојног врховног вођу Ирана, ајатолаха Алија Хамнеја.
© Sputnik / РИА Новости
/ 1. 2. 3.
Полагање цвећа на Генерални конзулат Ирана у Казању
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Цвеће испред иранске амбасаде у Москви након смрти врховног вође земље, Алија Хамнеја.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Комеморативни скуп за покојног врховног вођу Ирана, ајатолаха Алија Хамнеја.
© Sputnik / РИА Новости
/ Земља је прогласила 40-дневну жалост. Ајатолахова ћерка, зет, унука и снаја такође су погинули у нападима САД и Израела.
Потврђена је и погибија других високих званичника: министра одбране Азиза Насирзадеха, команданта Иранске револуционарне гарде Мухамеда Пакпура, начелника Генералштаба Абдулрахима Мусавија и секретара Савета за одбрану Алија Шамханија.
За привременог врховног вођу именован је ајатолах Алиреза Арафи. Ајатолах Арафи је на челу верских семинара и члан Савета чувара. Масуд Пезешкијан, Хоџат ел Ислам Голамхусеин Мохсени Еџеи и ајатолах Алиреза Арафи су чланови Привременог савета руководства.
Ајатолах Алиреза Арафи, шеф иранских верских семинара, члан Савета чувара и потпредседник Скупштине стручњака.
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Ескалација сукоба
Иран је 2. марта 2026. године покренуо серију напада на Израел и америчке базе у региону, као и на аеродром Ербил у Ираку. Експлозије су одјекнуле у Дубаију, Дохи и Бахреину. Иранска револуционарна гардаје саопштила да је Иран напао 60 стратешких циљева и 500 америчких и израелских војних објеката, користећи преко 700 дронова и неколико стотина ракета.
Исламски отпор у Ираку објавио је снимке лансирања дронова на базу „Викторија“ у Багдаду.
© Sputnik
Секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана Али Лариџани званично је изјавио да Техеран неће водити никакве преговоре са Сједињеним Америчким Државама.
Покрет Хезболах је наставио активне војне операције против Израела, тврдећи да су напади освета за атентат на иранског врховног вођу Алија Хамнеја. Истог дана, Израел је извео ваздушне нападе на јужна насеља и предграђа Бејрута. У нападу је убијен лидер парламентарног блока Хезболаха Мухамед Рад.
Израел је извео ракетне нападе на Бејрут, циљајући објекте Хезболаха. Погинула је 31 особа, а 140 је рањено.
Амерички ловац Ф-15 срушио се изнад Кувајта. Ирански медији тврде да га је оборила иранска ракета, док САД тврде да је Ф-15 погођен „пријатељском ватром“.
Ирански напади у региону и употреба најсавременијег наоружања
- Од 3. до 10. марта Иранска револуционарна гарда напала је америчку ваздухопловну базу у Бахреину ракетама и дроновима, а такође је гађала и израелске мете: штаб војске у Цезареји, објекте у Бнеи Браку, Петах Тикви, Западној Галилеји, аеродром Бен Гурион и Министарство одбране у Тел Авиву.
- Иранска гарда је саопштила да су напади подигнути на нови ниво и да су употребљене стратешке и хиперсоничне ракете („гадр“, „емад“, „фатах“ и „хејбар шекан“). Ваздушно-космичке снаге навеле су да ће бојеве главе од сада тежити најмање тону. Иран је употребио најновију супертешку ракету „хорамшахр 4“ (домет 2.000 km, бојева глава 1.500 kg), против циљева у Израелу.
- Иран је покренуо 22. талас напада уз помоћ ракета „хорамшахр 4“ и „фатах“. Иранска револуционарна гарда саопштила је да је уништила радаре противракетне одбране „тхаад“ у УАЕ и Јордану, као и стратешки радар ФПС-132 у Катару.
Архивска фотографија од 25. маја 2023. године, ракета "хорамшахр 4" лансирана са неоткривене локације у Ирану
© AP Photo / Iranian Defense Ministry via AP
Ирански председник изјавио је да ће земља престати да напада суседне државе ако са њихове територије не буду покретани напади.
Промена иранске стратегије
Иранске оружане снаге су 11. марта 2026. године објавиле да мењају своју стратегију за рат са Израелом и Сједињеним Америчким Државама, као и тактичке принципе за нападе на циљеве повезане са агресорима у државама Персијског залива. Од сада ће се удари изводити континуирано и ни на који начин неће бити последица напада америчких и израелских снага на Иран.
Хезболах је објавио покретање нове операције против Израела, назване „Поједено лишће“, испаливши 100 ракета из Либана на северни Израел. Хезболах и Иран су то назвали „првим координисаним нападом“. Иран је, заједно са либанским Хезболахом, погодио више од 50 мета у Израелу.
Иран је изјавио да је спреман да ратује са Сједињеним Америчким Државама више од 10 година: „Дипломатско решење сада не долази у обзир“.
Сједињене Државе користе најсавременију технологију и наоружање
- Кључна одлика актуелне војне операције јесте коришћење вештачке интелигенције. Према речима портпарола америчке Централне команде (ЦЕНТКОМ), податке прво обрађује вештачка интелигенција и указује на оно на шта људи треба да обрате пажњу, док човек доноси коначну одлуку о циљу и извршењу напада.
- ЦЕНТКОМ је потврдио прву употребу високопрецизне ударне ракете „ПрСМ“ (Precision Strike Missiles). Ова ракета представља еволуцију балистичке ракете „атакамс“, али у поређењу са својим претходником, може да лети 200 km даље. Њен домет је до 500 km, а лансира се са мобилне платформе „хајмарс“.
- Представљен је још један нови пројекат: дрон-самоубица „лукас“. То је клон познатог иранског дрона „шахед“. Према подацима медија, цена једног дрона износи 35.000 долара.
Раскол светске заједнице због рата
Војна операција против Ирана допринела је већој подели међународне заједнице у светлу других кризa и сукоба. Партнери Ирана, Русија и Кина, осудили су напад, док западни и регионални савезници Сједињених Америчких Држава приписују одговорност за ескалацију Техерану, који изводи узвратне нападе.
Реакција Русије била је брза: руски председник Владимир Путин је већ 1. марта изјавио саучешће иранском председнику Масуду Пезешкијану поводом убиства врховног вође Сеједа Алија Хамнеја и његове породице, напомињући да је убиство почињено циничним кршењем свих норми људског морала и међународног права. Путин је такође потврдио принципијелни став Русије о потреби за хитним прекидом борбених дејстава, одустајању од примене војних метода у решавању проблема око Ирана и целом Блиском истоку и што бржим повратком на политичко-дипломатско решење.
Немачка, Француска и Велика Британија негирале су умешаност у нападе на Иран, али су осудиле иранске нападе.
Италија и Шпанија су показале разумност у процени ситуације.
Премијер Шпаније Педро Санчез изјавио је да је став владе „Не рату“, након чега је Трамп изразио разочарање због тога што Шпанија није уступила своје базе за извођење удара на Иран.
Ђорђа Мелони, италијански премијер, осудила је САД и Израел због њихових удара на Иран током свог говора парламенту у Риму. Војну кампању која се одвија на Блиском истоку описала је као део растућег тренда једностраних интервенција „које превазилазе границе међународног права“.
Смањење пловидбе кроз Ормуски мореуз и нафтна криза
Након америчких и израелских напада на Иран, пловидба кроз Ормуски мореуз је нагло опала, а осигуравајуће куће почеле су да повећавају премије ратног осигурања и ревидирају полисе због растућих безбедносних претњи. Иако не постоји формална блокада, тржиште се суочило са фактичком парализом пловидбе због безбедносних претњи.
Ормуски мореуз је стратешки важан коридор, кроз који се транспортује 30 одсто светског природног течног гаса и око 20 одсто нафте и нафтних деривата. У светлу растућих ризика, велике бродарске компаније у Немачкој, Јапану, Француској и другим земљама обуставиле су транзит бродова кроз овај коридор.
Званични Техеран је саопштио да у Ормуском мореузу задржава свој поморски суверенитет, а са бродовима који туда пролазе поступа у складу са међународним протоколима, док ће трговачке бродове које „друге државе користе у војне сврхе“ Иран „идентификовати“ и „неће им дозволити да постоје“.
Иран је касније нагласио да ће свакој арапској или европској земљи која протера израелске и америчке амбасадоре са своје територије бити дата потпуна слобода и право проласка кроз Ормуски мореуз.
Преглед губитака у сукобу на дан 18. март 2026. године:
- До 18. марта 2026. године сукоб је резултирао великим људским губицима и хуманитарном кризом.
- Према званичним подацима иранске владе, у рату је погинуло најмање 1.348 цивила, док је више од 17.000 рањено. Независна новинска агенција Храна наводи веће бројке: најмање 1.825 погинулих, од којих је 1.276 цивила, укључујући 200 деце и 197 војних лица.
- Борбена дејства погодила су и суседне земље. У Израелу је погинуло дванаест особа, укључујући четворо деце, као и два војника у Либану. Сам Либан је изгубио најмање 687 људи (од којих 98 деце и 52 жене) и три војника. У земљама Персијског залива погинуле су 24 особе, укључујући 11 цивила и седам америчких војника. У Ираку је погинула 31 особа.
- Укупан број директних жртава широм региона премашио је 2.000 људи. Међутим, још веће размере добила је хуманитарна катастрофа унутар Ирана: према подацима Канцеларије Високог комесара УН за избеглице, до 3,2 милиона људи било је приморано да напусти своје домове, поставши интерно расељена лица.
Ударац на елиту: Иран објашњава зашто Лариџанијева смрт неће променити баланс снага
Атентат на секретара Врховног савета за националну безбедност Ирана Алија Лариџанија, који се догодио 17. марта, неће нанети критичну штету руководству земље, саопштио је ирански министар спољних послова Абас Аракчи.
22 октября 2015. Спикер Исламского консультативного совета (парламента) Исламской Республики Иран Али Лариджани во время встречи с президентом России Владимиром Путиным после участия в XII заседании Международного дискуссионного клуба "Валдай".
© Sputnik / Alexei Druzhinin
/ „Не знам зашто Американци и Израелци до сада нису схватили ову чињеницу: Исламска Република Иран поседује јаку политичку структуру са стабилним политичким, економским и социјалним институцијама.“
Аракчи је такође подсетио на убиство врховног вође Алија Хамнеја 28. фебруара, након чега је систем наставио да функционише.
Иранско Министарство спољних послова назвало је Лариџанијево убиство терористичким нападом и позвало Савет безбедности УН да казни починиоце.
Економски губици због сукоба са Ираном
Колико Американци „плаћају“ за рат са Ираном
© Sputnik
Прва недеља борбених дејстава коштала је амерички буџет најмање 11,3 милијарде долара. То су углавном директни трошкови за муницију: само за прва два дана Пентагон је потрошио 5,6 милијарди долара на високопрецизно оружје (на пример, клизне бомбе АГМ-154 коштају до 836.000 долара по комаду). Сједињене Америчке Државе дневно на рат против Ирана троше око милијарду долара.
Трампова администрација припрема се да од Конгреса затражи додатних 50 милијарди долара. Међутим, сам Конгрес је подељен: демократе захтевају јасноћу стратегије, док се неки републиканци плаше неконтролисане потрошње. Неки у администрацији верују да је и 50 милијарди долара прениска процена.
Нафтно тржиште
Цена сирове нафте марке Брент на Лондонској берзи је 12. марта прешла 100 долара по барелу. То је највиша цена од лета 2024. године. Разлог је војна операција у Персијском заливу: напади на танкере код обале Ирака довели су до привременог затварања ирачких лука и евакуације терминала у Оману. Тржиште снажније реагује на ризик од поремећаја снабдевања кроз Ормуски мореуз него на покушаје стабилизације (на пример, одлука Међународне енергетске агенције о ослобађању резерви).
Раст цене злата
Због геополитичке нестабилности, инвеститори се окрећу сигурним уточиштима. Злато је постигло нови рекорд, достигавши 5.213 долара по унци (раст од 77 одсто у односу на исти период прошле године). За њим је поскупело и сребро (на 88,59 долара) и платина (на 2.202 долара). Агенција „Фич рејтингс“ подигла је своје прогнозе за злато за 2026. годину на 4.500 долара по унци, наводећи као разлог активну куповину од стране централних банака и инвеститора.
Врати се на почетакВрати се на насловну страну
12:25 20.03.2026
(Освежено: 17:14 20.03.2026)
