https://sputnikportal.rs/20260321/crveni-tepih-za-srpsku-naucnicu-koju-je-prepoznala-i-rusija-prva-tableta-za-bolesti-srca-kod-beba--1197098423.html

Црвени тепих за српску научницу коју је препознала и Русија: Прва таблета за болести срца код беба

Црвени тепих за српску научницу коју је препознала и Русија: Прва таблета за болести срца код беба

Sputnik Србија

Веома сам срећна и почаствована због Медис награде која представља најзначајније признање за истраживачка достигнућа у медицини у средњој и југоисточној... 21.03.2026, Sputnik Србија

2026-03-21T18:30+0100

2026-03-21T18:30+0100

2026-03-21T18:30+0100

моја прича

моја прича

србија

србија – друштво

русија

русија – друштво

награда

фармакологија

таблете

деца

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/13/1197092334_0:0:1810:1018_1920x0_80_0_0_ba5ce515705f3234a1e6beaf4b7b7ebe.jpg

Ово за Спутњик каже проф. др Милица Бајчетић, професорка Медицинског факултету у Београду, добитница „International Medis Awards for Medical Research“ за прву иновативну мини таблету намењену бебама и деци са срчаном слабости:Професорка Бајчетић продефиловала је црвеним тепихом на дванаестој додели ове награде прошлог викенда у главном граду Словеније.Пуна је утисака и о самом догађају, јер је, што медицини није својствено, организован гламурозно, уз присуство колега научника из централне и југоисточне Европе, али и председнице Словеније Наташе Пирц Мусар.Таблета која ће олакшати деци широм светаЊен, односно рад „Лена“ тима и заслужује овакав третман. Њихово истраживање значајан је допринос унапређењу фармакотерапије новорођенчади широм света, за коју донедавно није постојала ни једна стандардизована таблета, већ су се лекови припремали у апотекама.„Таблете намењене одраслима нису погодне за децу која не могу да их прогутају. Дељење, уситњавање таблета ради постизања одговарајуће дозе носи бројне недостатке, укључујући непрецизно дозирање и неуједначену расподелу активне супстанце. Слично томе, титурати припремљени у локалним апотекама могу имати ограничења у погледу прецизности и уједначености дозе“.Наша саговорница додаје да су научници из Велике Британије анализирали су титурате у дечијим болницама. Само у једном од десет лекова констатована је адекватна количина активне супстанце.Ефикасност и безбедност таблетеНаграђено истраживање односи се на еналаприл, лек који се користи од 1983. године, али свет није имао чврсту формулацију која је стандардизована за децу, нити податке како се лек понаша у организму деце различитог узраста, од одојчади до 18 година.„Углавном смо користили податке из клиничких испитивања спроведених на одраслим пацијентима, што није адекватно, јер од рођења до адолесценције деца пролазе кроз најмање четири развојна периода и бурне физиолошке промене које утичу на судбину лека у организму детета и крајњем исходу терапије. Наше истраживање омогућило је прецизно дозирање као и информације о понашању лека током тих развојних промена као и утицаја саме болести. Мали пацијенти и њихови родитељи су добили таблету која ће моћи да се примени без стреса и плача, а педијатри ће коначно бити сигурни да су деца добила праву дозу која је ефикасна и безбедна за њихов узраст“, објашњава лауреаткиња.Стиже и у СрбијуПроф Бајчетић је била координатор пројекта „Лена“ који се односи на клиничко испитивање мини таблета у лечењу срчане слабости узроковане урођеним срчаним манама. Осим два центра у Србији, Универзитетске дечје клинике у Београду и Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије "Др Вукан Чупић" у пројекту су учетвовале и дечије болнице из Аустрије, Мађарске, Холандије и Немачке.„Оралну дисперзибилну мини таблету еналаприла промовисали смо пре две године на Конгресу дечје кардиологије (АЕПЦ) у Порту и већ је у употреби у Европској унији. Користи се код деце са срчаном слабошћу изазваном урођеним срчаним манама и дилатационом кардиомиопатијом. Овај фармацеутски облик посебно је значајан за земље са слабијом инфраструктуром, јер не захтева посебне услове чувања. Титурати и растовори морају да се чувају у фрижидерима, што није увек могуће, посебно у тропским крајевима.Према уговору, очекује се да лек ускоро буде доступан и код нас:„Србија је дала највећи допринос овом истраживању. Према уговору произвођач је у обавези да га пласира на наше тржиште“, истиче.Знање добила студирајући у МосквиПрофесорка Бајчетић је признат међународни стручњак, била је и председник Европског удружења за унапређење педијатријске и перинаталне фармакологије (ЕСДППП). Сигурна је да је до свих успеха довело знање које је добила студирајући у Русији.„Медицинско образовање које сам стекла у Москви обликовало ме је како као стручњака, тако и као научника. Велика је привилегија студирати медицину у земљи која је изнедрила Ивана Петровича Павлова, Ивана Михајловича Сеченова, Николаја Ивановича Пирогова и друге руске научнике који су својим открићима поставили темеље савремене светске медицине“.Са Русијом после студија није престала да сарађује. Највише са Првим московским државним медицинским универзитет „И. М. Сеченов“, али и са другим факултетима широм Русије. Држи едукације и у земљама некадашњег Совјетског Савеза.„Најинтензивније сарађујем са Удружењем педијатара Русије и њиховом председницом Академиком проф др Лејлом Намазовом Барановом. Такође, у контакту сам и са колегама из своје генерације. Веома смо блиски, сарађујемо, али се и дружимо скоро 40 година. Сви су изузетно успешни лекари и научници“.Само што се нисам расплакалаНа церемонији проглашења чланства професорке Бајчетић у Удружењу педијатара Русије прошлог месеца у Москви, академик проф др Лејла Намазова Баранова истакла је да је за сто година постајања Руског педијатријског друштва, које ће бити обележено у фебруару 2027., она први почасни члан који је клинички фармаколог и није држављанин Русије.„Али је додала и да ме они доживљавају „као своју. Тај тренутак био је за мене изузетно емотиван. Иако долазим из Србије, одувек сам се тако и осећала у Русији. Посебно ми значи што ме и моје колеге и пријатељи из Русије прихватају као своју, само што се нисам расплакала“.Интензивна сарадња у едукацији одвија се и у Србији, у којој су руски стручњаци чести гости. Прошле године у оквиру Педијатријских дана у Нишу, једног од најзначајнијих стручних скупова у региону, у организацији проф др Јелене Војиновић одржан је и Први руско-српски симпозијум посвећен дечијој алергологији и имунологији.

https://sputnikportal.rs/20260318/vestacka-inteligencija-otkriva-poremecaje-spavanja-inovativna-metoda-ruskih-naucnika--1197038230.html

србија

2026

Вести

sr_RS

моја прича, србија, србија – друштво, русија, русија – друштво, награда, фармакологија, таблете, деца, милица бајчетић