Каква је будућност британских војних база на Кипру
© REUTERS Yiannis Kourtoglou
Пратите нас
Британци ће своје војне базе на Кипру вероватно на извесно време уступити Сједињеним Америчким Државама, како би оне могле да у њима у кратком року поставе своје војне системе и уређаје. У првом реду, ради се о радарском систему који су Американци већ припремили у циљу што боље и ефикасније контроле Медитерана.
Овако професор Мића Живојиновић, председник Центра за геополитичка истраживања и аналитичар, тумачи како ће се евентуално развјати ситуација са британским војним базама на Кипру.
Председник Кипра Никос Христодулидис је наиме најавио дијалог са Лондоном о будућности британских војних база Акротири и Декелија, називајући их ,,колонијалном последицом" након што су нападнуте дроновима услед рата на Блиском истоку. Он је истакао потребу да се разговора о тој теми, истичући да у базама живи преко 10.000 кипарских грађана.
Базе Акротири и Декелија успостављене су 1960. године када је Кипар стекао незавосност, а њихове територије обухватају око 3 одсто копнене површине острва. Данас служе као кључне стратешке тачке за британске операције на Блиском истоку и Медитерану.
Професор Живојиновић сматра да ће их Енглеска, чија је војна и свака друга моћ на заласку, уступити Америци, али да ће се истворемено трудити да свој положај бар формално очува.
"Мислим да ће Енглеска настојати да задржи своју позицију на Кипру, односно тај свој такозвани излазни део колонијалног система. Излазни део, јер улаз више не постоји — нема ко више да уђе у тај систем. Људи су коначно дошли до спознаје да је такав колонијални систем ишчезао", рекао је Живојиновић за Спутњик.
Питање енергената
По мишљењу нашег саговорника, Америка би са тих уступљених позиција могла далеко ефикасније да контролише Медитеран, али и његову ширу околину. На дохват руке би им био Турски ток, а били би ,,нешто ближе" и Северном току.
"Сада се води борба за енергенте. Ко на том нивоу има своје енергетске системе да их контролише, тај ће у догледно време моћи да их користи, а с друге стране моћи ће и да омета друге који би исто желели. На тај начин се ствара једна врста условљавања — да онај ко жели да користи енергенте мора да испуни одређене услове, као и онај ко их испоручује ".
Из тог разлога, Живојиновић не верује да ће се енглеске базе тако лако угасити, иако оне временом све више губе значај и смисао у контексту некадашње колонијалне заштите. Оне су ту и вероватно ће ту и остати још неко време, тврди он.
"Сада се води борба за енергенте. Ко на том нивоу има своје енергетске системе да их контролише, тај ће у догледно време моћи да их користи, а с друге стране моћи ће и да омета друге који би исто желели. На тај начин се ствара једна врста условљавања — да онај ко жели да користи енергенте мора да испуни одређене услове, као и онај ко их испоручује ".
Из тог разлога, Живојиновић не верује да ће се енглеске базе тако лако угасити, иако оне временом све више губе значај и смисао у контексту некадашње колонијалне заштите. Оне су ту и вероватно ће ту и остати још неко време, тврди он.
Раздаљина је никад краћа
Наш саговорник подсећа да долази време прекомпоновања великих центара моћи и нових геополитичких процеса, а да је право питање где ће се ко и у ком својству наћи у том низу догађаја. У том смислу он указује и на амбиције Турске у том региону, посебно што је та земља нелегално заузела северни део Кипра.
"Турци ће, вероватно, свој геополитички фокус усмерити ка јужном Кавказу, затим ка Сирији, позивајући се на историјске разлоге, а трећи правац њиховог деловања биће Балкан. Према томе, они ће се, за почетак, задовољити одржавањем такве позиције, док ће остале земље у околини бити на некој врсти политичке „клацкалице“, у зависности од тога како се буду одвијали процеси и како се буду решавале ствари у корист великих сила."
Он подсећа да су, захваљујући технолошком развоју и савременој војној техници, удаљености знатно ,,смањене" па се сада на више места, некада далеких, истовремено сукобљавају интереси Кине, Турске, Америке, док се земље попут Енглеске све више стављају у други план.
"Енглеска, заједно са Европском унијом, полако силази са међународне позорнице и губи значај као актуелни међународни фактор. То ће, наравно, бити тешко за Енглезе, али ситуација је таква да се у догледно време може очекивати чак и нешто оштрији сукоб управо између Сједињених Америчких Држава и Велике Британије".
Прети ли Кипру ,,шпански сценарио"?
Живојиновић не верује да ће се власти Кипра, попут шпанских власти, успротивити доласку Американаца на место Британаца. Бар то неће урадити у оној мери и на онај начин на који је то урадио шпански премијер Педро Санчез. Кипар не дели исте културолошке и историјске споне са Шпанијом, а иако је подељен, муслимански становници Кипра не деле исте сентименте као и муслимани у Шпанији, који су се најоштрије супротставили рату са Ираном.
"Не постоје ти капацитети који би били пресудни и преломни да се нешто слично деси на Кипру. Међутим, свакако ће постојати тежња тамошњег становништва да се те базе уклоне, не само ради сопствене сигурности и безбедности, већ и ради безбедности суседних територија које све више излазе из оквира некадашњег колонијалног статуса за који Енглеска сматра да има извесно право — не само политичко, већ и историјско".
Живојиновић каже да време колонијализма, бар оног енглеског, јесте прошло, али да ће неке друге вредности бити успостављене.
"Не смемо искључити ни савремену америчку доктрину „увођења" демократије, људских права и слобода, која се састоји из њиховог тројства: окупација, колонизација, експлоатација. Да ли ће се тај модел одржати или ће морати да се коригује — видећемо ", закључује Живојиновић.
"Не смемо искључити ни савремену америчку доктрину „увођења" демократије, људских права и слобода, која се састоји из њиховог тројства: окупација, колонизација, експлоатација. Да ли ће се тај модел одржати или ће морати да се коригује — видећемо ", закључује Живојиновић.
Погледајте и:
