https://sputnikportal.rs/20260321/neobican-eksperiment-sa-100-gladnih-komaraca-otkrio-tajne-njihovog-leta-1197180650.html
Необичан експеримент са 100 гладних комараца открио тајне њиховог лета
Необичан експеримент са 100 гладних комараца открио тајне њиховог лета
Sputnik Србија
Комарци су најопасније животиње на свету. Болести које преносе, од маларије до денге, узрокују преко 700.000 смртних случајева годишње. Више људи је умрло од... 21.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-21T21:30+0100
2026-03-21T21:30+0100
2026-03-21T21:30+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
комарци
експеримент
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0d/1183538088_0:10:1024:586_1920x0_80_0_0_a9354ccbc090c1bd13f32cf32a384199.jpg
„‚Четири минута је предуго.‘ То је порука коју ми је послао студент Крис Зуо уз фотографије безбројних уједа комараца на његовој голој кожи. Овај ‚масакр‘ по целом телу није био резултат неуспелог камповања. Он је то ограничено време провео у просторији са 100 гладних комараца, носећи само мрежасто одело за које смо мислили да ће га заштитити. Тако је почело наше трогодишње путовање у покушају да разумемо понашање варљиво једноставног инсекта – комарца,“ написао је у тексту за Конверзејшн Дејвид Ху, професор машинског инжењерства, биологије и физике на Технолошком институту Џорџије.Људи губе рат против комарацаСвет, како каже, троши 22 милијарде америчких долара годишње на милијарде литара инсектицида, милионе килограма ларвицида и милионе мрежа за кревете третираних инсектицидима – и све то да би се борио против сићушног инсекта који тежи 10 пута мање од зрна пиринча и има само 200.000 неурона.Ипак, људи губе рат против комараца. Ови инсекти еволуирају како би напредовали у градовима и, услед климатских промена, брже шире болести.Научници знају да комарци имају очајан вид и да се ослањају на хемијске сигнале како би то надокнадили. Међутим, знати шта привлачи комарца није довољно да би се предвидело његово понашање. Можете знати да пројектил који прати топлоту привлачи извор топлоте, али и даље нећете знати како тај пројектил функционише.Експеримент изведен по прописимаКако наводи професор са преко 20 година искуства у проучавању кретања животиња, све је урађенопо прописима. Институционални ревизорски одбор универзитета одобрио је процедуре постаравши се да Крис буде безбедан и да ни на који начин не буде приморан. Комарци су били без зараза и аутохтони за Џорџију. Ова сесија резултирала је првим и последњим уједима које је ико добио током студије.Од 3.500 врста комараца, преко 100 врста је класификовано као антропофилно, што значи да преферирају да једу људску крв. Одређене врсте комараца ће пронаћи једну особу усред целог крда стоке како би сисале управо људску крв.Ово је, како каже, поприличан подвиг с обзиром на то да су комарци слаби летачи. Они престају да лете при лаганом поветарцу од 3 до 5 километара на сат, што је иста брзина ваздуха коју ствара коњски реп док маше. У мирнијим условима, комарци користе своје минијатурне мозгове да прате људску топлоту, влагу и мирисе које ветар носи.Вид комараца није од велике помоћи док трагају за следећим оброком крви. Њихова два сложена ока имају неколико стотина појединачних сочива званих оматидије, од којих је свако ширине људске длаке. Она производе донекле мутну, мозаичну или пикселизовану слику. Због закона оптике, комарци могу разазнати човека одрасле величине тек на неколико метара удаљености. Само помоћу вида не могу разликовати човека од малог дрвета. Они испитују сваки тамни објекат.Изазов код проучавања лета комараца је у томе што је већина онога што раде - бесмислени шум. Комарци који лете у празној соби углавном праве насумичне промене у брзини и правцу лета.Уместо тога, додаје, Крис је опрао одећу дугих рукава непарфимисаним детерџентом и носио рукавице и маску за лице. Потпуно заштићен, Крис је само морао да стоји и чека док га је облак комараца опседао.„Амерички Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) упознали су нас са уређајем Фотоник Сентрy, камером која истовремено прати стотине летећих инсеката у просторији. Она бележи 100 кадрова у секунди са резолуцијом од 5 мм у простору величине великог студио апартмана. За само неколико сати, Крис и други студент, Суван Ким, генерисали су више података о лету комараца него што је икада раније измерено у људској историји. Џорн Дункел, Чењи Феи и Алекс Коен, наши сарадници математичари са МИТ-а, рекли су нам да је геометрија Крисовог тела и даље превише компликована за проучавање реакција комараца. Чењи је предложила да поштедимо Криса – зашто га не заменимо једноставном лутком: црном лоптом од стиропора на штапу у комбинацији са боцом угљен-диоксида“, каже професор.Две године комарци кружили око луткеТоком наредне две године, Крис је снимао комарце како немилосрдно круже око лутки од стиропора. Затим би усисао комарце, трудећи се да га не уједу.Комарац лети слично као што бисте ви управљали авионом: скреће лево или десно, убрзава или кочи. Утврдили смо понашање комарца током лета као функцију његове брзине, локације и смера у односу на циљ, што је био први корак у креирању нашег модела њиховог понашања.„Наше поверење у правила понашања расло је како смо анализирали све више путања, на крају користећи 20 милиона позиција и брзина комараца. Ова идеја о укључивању запажања ради подршке математичкој хипотези стара је 200 година и назива се Бејзова инференција. Понашање комараца које смо приметили илустровали смо у веб апликацији. Користећи наш модел, показали смо како различити циљеви узрокују да комарци лете другачије. Визуелни циљеви изазивају „прелете“, где комарци пролећу поред мете. Угљен-диоксид изазива „поновне провере“, где комарци успоравају близу мете. Комбинација визуелног сигнала и угљен-диоксида ствара обрасце орбитирања великом брзином“, појашњава Ху.До тада су, каже, користили само експерименте са сферама од стиропора за обуку модела:„Прави тест је био да ли он може предвидети летове комараца око човека. Крис се вратио у комору, овог пута носећи потпуно белу одећу и црни шешир, претварајући себе у мету. Наш модел је успешно предвидео распоред комараца око њега. Идентификовали смо опасне зоне, где је постојала велика вероватноћа да ће комарац кружити око њега.“Предвиђање понашања комараца је први корак ка томе да их надмудримо. У подручјима подложним комарцима, људи пројектују куће са карактеристикама које спречавају комарце да прате људске трагове и уђу унутра. Слично томе, замке за комарце усисавају ове инсекте када се превише приближе, али и даље дозвољавају да између 50% и 90% њих побегне. Многи од ових дизајна засновани су на методи покушаја и грешака. Надамо се да наша студија пружа прецизнији алат за пројектовање метода за хватање или одвраћање комараца.Када је Крисова мајка присуствовала одбрани његовог мастер рада, питао сам је како се осећа због тога што је њен син користио себе као мамац за комарце. Рекла је да је веома поносна. И ја сам – и то не само зато што ми је лакнуло што Крис није тражио од мене да заузмем његово место у комори са комарцима.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, комарци, експеримент
наука и технологија, живи свет и генетика, комарци, експеримент
Необичан експеримент са 100 гладних комараца открио тајне њиховог лета
Комарци су најопасније животиње на свету. Болести које преносе, од маларије до денге, узрокују преко 700.000 смртних случајева годишње. Више људи је умрло од комараца него у ратовима. Нов, необичан експеримент открива тајне лета ових крвопија.
„‚Четири минута је предуго.‘ То је порука коју ми је послао студент Крис Зуо уз фотографије безбројних уједа комараца на његовој голој кожи. Овај ‚масакр‘ по целом телу није био резултат неуспелог камповања. Он је то ограничено време провео у просторији са 100 гладних комараца, носећи само мрежасто одело за које смо мислили да ће га заштитити. Тако је почело наше трогодишње путовање у покушају да разумемо понашање варљиво једноставног инсекта – комарца,“ написао је у тексту за Конверзејшн Дејвид Ху, професор машинског инжењерства, биологије и физике на Технолошком институту Џорџије.
Људи губе рат против комараца
Свет, како каже, троши 22 милијарде америчких долара годишње на милијарде литара инсектицида, милионе килограма ларвицида и милионе мрежа за кревете третираних инсектицидима – и све то да би се борио против сићушног инсекта који тежи 10 пута мање од зрна пиринча и има само 200.000 неурона.
Ипак, људи губе рат против комараца. Ови инсекти еволуирају како би напредовали у градовима и, услед климатских промена, брже шире болести.
Научници знају да комарци имају очајан вид и да се ослањају на хемијске сигнале како би то надокнадили. Међутим, знати шта привлачи комарца није довољно да би се предвидело његово понашање. Можете знати да пројектил који прати топлоту привлачи извор топлоте, али и даље нећете знати како тај пројектил функционише.
„Ту на сцену ступају Крис и његова жртва у соби са комарцима. Пратећи путање лета многих комараца око њега, надали смо се да ћемо утврдити како доносе одлуке као одговор на његово присуство. Разумевање тога како комарци реагују на људе први је корак ка њиховој контроли“, истиче професор Ху.
Експеримент изведен по прописима
Како наводи професор са преко 20 година искуства у проучавању кретања животиња, све је урађенопо прописима. Институционални ревизорски одбор универзитета одобрио је процедуре постаравши се да Крис буде безбедан и да ни на који начин не буде приморан. Комарци су били без зараза и аутохтони за Џорџију. Ова сесија резултирала је првим и последњим уједима које је ико добио током студије.
Од 3.500 врста комараца, преко 100 врста је класификовано као антропофилно, што значи да преферирају да једу људску крв. Одређене врсте комараца ће пронаћи једну особу усред целог крда стоке како би сисале управо људску крв.
Ово је, како каже, поприличан подвиг с обзиром на то да су комарци слаби летачи. Они престају да лете при лаганом поветарцу од 3 до 5 километара на сат, што је иста брзина ваздуха коју ствара коњски реп док маше. У мирнијим условима, комарци користе своје минијатурне мозгове да прате људску топлоту, влагу и мирисе које ветар носи.
Вид комараца није од велике помоћи док трагају за следећим оброком крви. Њихова два сложена ока имају неколико стотина појединачних сочива званих оматидије, од којих је свако ширине људске длаке. Она производе донекле мутну, мозаичну или пикселизовану слику. Због закона оптике, комарци могу разазнати човека одрасле величине тек на неколико метара удаљености. Само помоћу вида не могу разликовати човека од малог дрвета. Они испитују сваки тамни објекат.
Изазов код проучавања лета комараца је у томе што је већина онога што раде - бесмислени шум. Комарци који лете у празној соби углавном праве насумичне промене у брзини и правцу лета.
„Требало нам је много путања лета да бисмо се пробили кроз тај шум. Дизајнирали смо мрежасто одело које је Крис првобитно носио у соби са комарцима. Али након што смо видели његове уједе, био нам је потребан бољи начин“, објашњава професор Ху.
Уместо тога, додаје, Крис је опрао одећу дугих рукава непарфимисаним детерџентом и носио рукавице и маску за лице. Потпуно заштићен, Крис је само морао да стоји и чека док га је облак комараца опседао.
„Амерички Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) упознали су нас са уређајем Фотоник Сентрy, камером која истовремено прати стотине летећих инсеката у просторији. Она бележи 100 кадрова у секунди са резолуцијом од 5 мм у простору величине великог студио апартмана. За само неколико сати, Крис и други студент, Суван Ким, генерисали су више података о лету комараца него што је икада раније измерено у људској историји. Џорн Дункел, Чењи Феи и Алекс Коен, наши сарадници математичари са МИТ-а, рекли су нам да је геометрија Крисовог тела и даље превише компликована за проучавање реакција комараца. Чењи је предложила да поштедимо Криса – зашто га не заменимо једноставном лутком: црном лоптом од стиропора на штапу у комбинацији са боцом угљен-диоксида“, каже професор.
Две године комарци кружили око лутке
Током наредне две године, Крис је снимао комарце како немилосрдно круже око лутки од стиропора. Затим би усисао комарце, трудећи се да га не уједу.
Комарац лети слично као што бисте ви управљали авионом: скреће лево или десно, убрзава или кочи. Утврдили смо понашање комарца током лета као функцију његове брзине, локације и смера у односу на циљ, што је био први корак у креирању нашег модела њиховог понашања.
„Наше поверење у правила понашања расло је како смо анализирали све више путања, на крају користећи 20 милиона позиција и брзина комараца. Ова идеја о укључивању запажања ради подршке математичкој хипотези стара је 200 година и назива се Бејзова инференција. Понашање комараца које смо приметили илустровали смо у веб апликацији. Користећи наш модел, показали смо како различити циљеви узрокују да комарци лете другачије. Визуелни циљеви изазивају „прелете“, где комарци пролећу поред мете. Угљен-диоксид изазива „поновне провере“, где комарци успоравају близу мете. Комбинација визуелног сигнала и угљен-диоксида ствара обрасце орбитирања великом брзином“, појашњава Ху.
До тада су, каже, користили само експерименте са сферама од стиропора за обуку модела:
„Прави тест је био да ли он може предвидети летове комараца око човека. Крис се вратио у комору, овог пута носећи потпуно белу одећу и црни шешир, претварајући себе у мету. Наш модел је успешно предвидео распоред комараца око њега. Идентификовали смо опасне зоне, где је постојала велика вероватноћа да ће комарац кружити око њега.“
Предвиђање понашања комараца је први корак ка томе да их надмудримо. У подручјима подложним комарцима, људи пројектују куће са карактеристикама које спречавају комарце да прате људске трагове и уђу унутра. Слично томе, замке за комарце усисавају ове инсекте када се превише приближе, али и даље дозвољавају да између 50% и 90% њих побегне. Многи од ових дизајна засновани су на методи покушаја и грешака. Надамо се да наша студија пружа прецизнији алат за пројектовање метода за хватање или одвраћање комараца.
Када је Крисова мајка присуствовала одбрани његовог мастер рада, питао сам је како се осећа због тога што је њен син користио себе као мамац за комарце. Рекла је да је веома поносна. И ја сам – и то не само зато што ми је лакнуло што Крис није тражио од мене да заузмем његово место у комори са комарцима.
