https://sputnikportal.rs/20260321/orbita-kulture-emisija-radio-21-03-2026-1196848258.html
Случај Црњански и ућуткани Крлежа | Орбита културе
Случај Црњански и ућуткани Крлежа | Орбита културе
Sputnik Србија
У емисији откривамо како је етерични песник Милош Црњански истовремено био оштар полемичар склон увредама, чак и на рачун Мирослава Крлеже. 21.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-21T10:00+0100
2026-03-21T10:00+0100
2026-03-21T10:00+0100
подкаст
орбита културе
култура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_0:0:667:375_1920x0_80_0_0_de93d69d56de868ab71c30230cde0b8a.png
Случај Црњански и ућуткани Крлежа | Орбита културе
Sputnik Србија
Случај Црњански и ућуткани Крлежа | Орбита културе
Кога је Црњански хтео да опомене текстом „Ми постајемо колонија стране књиге“, на које је све начине овај књижевни великан бранио сопствену позицију, али и превратничку поетику своје генерације, полемишући успут са – сазнајемо од Гојка Тешића, књижевног историчара и истраживача који је, заједно са Ивом Тешић, за часопис Градац приредио темат „Случај Црњански“, избор полемичких текстова Милоша Црњанског насталих у периоду од 1922. до 1934. године.Да ли је Дрина симбол снаге природе, географска граница или симбол историјског тока, на који начин ова река утиче на уметника и колико га инспирише - питамо сликарку Наталију Миладиновић, која је инспирисана Дрином направила циклус слика „Ток“ а које су изложене до 24. марта у галерији „Штаб“.Изложбом „Новосадски културни плакат 70-их и 80-их година“ Музеј савремене уметности Војводине наставља да обележава свој јубилеј – 60 година рада. О томе на који начин ова изложба, која се може погледати од 27. марта до 26. априла сведочи не само о развоју српског и југословенског графичког дизајна, већ и о историјском тренутку у којем су ти плакати стварани - разговарамо с аутором поставке, кустосом Владимиром Митровићем.Шта је све потребно да би се написало лично сведочанство о једном од најпознатијих дисидената у послератној Југославији, како је пријатељство између партизанског команданта из самог врха власти и сина четничког војводе одолело искушењима, ставивши људскост изнад идеологије, шта сазнајемо из писама које су размењивали један песник и један писац – о свему томе у ексклузивном разговору за Орбиту културе разговарамо са Матијом Бећковићем, аутором књиге "Мој друг Ђидо" посвећене дугогодишњем пријатељству са Милованом Ђиласом.О емисији „Орбита културе“„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
орбита културе, култура, аудио
орбита културе, култура, аудио
Случај Црњански и ућуткани Крлежа | Орбита културе
У емисији откривамо како је етерични песник Милош Црњански истовремено био оштар полемичар склон увредама, чак и на рачун Мирослава Крлеже.
Кога је Црњански хтео да опомене текстом „Ми постајемо колонија стране књиге“, на које је све начине овај књижевни великан бранио сопствену позицију, али и превратничку поетику своје генерације, полемишући успут са – сазнајемо од Гојка Тешића, књижевног историчара и истраживача који је, заједно са Ивом Тешић, за часопис Градац приредио темат „Случај Црњански“, избор полемичких текстова Милоша Црњанског насталих у периоду од 1922. до 1934. године.
Да ли је Дрина симбол снаге природе, географска граница или симбол историјског тока, на који начин ова река утиче на уметника и колико га инспирише - питамо сликарку Наталију Миладиновић, која је инспирисана Дрином направила циклус слика „Ток“ а које су изложене до 24. марта у галерији „Штаб“.
Изложбом „Новосадски културни плакат 70-их и 80-их година“ Музеј савремене уметности Војводине наставља да обележава свој јубилеј – 60 година рада. О томе на који начин ова изложба, која се може погледати од 27. марта до 26. априла сведочи не само о развоју српског и југословенског графичког дизајна, већ и о историјском тренутку у којем су ти плакати стварани - разговарамо с аутором поставке, кустосом Владимиром Митровићем.
Шта је све потребно да би се написало лично сведочанство о једном од најпознатијих дисидената у послератној Југославији, како је пријатељство између партизанског команданта из самог врха власти и сина четничког војводе одолело искушењима, ставивши људскост изнад идеологије, шта сазнајемо из писама које су размењивали један песник и један писац – о свему томе у ексклузивном разговору за Орбиту културе разговарамо са Матијом Бећковићем, аутором књиге "Мој друг Ђидо" посвећене дугогодишњем пријатељству са Милованом Ђиласом.
О емисији „Орбита културе“
„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету. У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.
Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б. 
