Ормуз војно непробојан: Акција „шесторке“ не би их водила у деблокаду већ у - дебакл
© Sputnik
Пратите нас
Шест земаља изразило је спремност да, на позив САД, учествује у деблокади Ормуског мореуза, али њихова порука да су спремне да се укључе у „одговарајуће напоре“ како би до тога дошло не значи ништа конкретно, нити те земље могу ишта учинити како би нафта поново „потекла“ из тог региона.
Овако ратни командант Војске Републике Српске и пуковник у пензији Милан Јоловић коментарише заједничко саопштење Немачке, Британије, Холандије, Јапана, Француске и Италије у ком те земље изражавају спремност да се укључе у деблокаду Ормуза. Ове земље су, како се наводи у њиховом саопштењу, „најоштрије осудиле“ иранску блокаду Ормуског мореуза, истовремено изразивши „дубоку забринутост због ескалације сукоба“.
Јоловић не верује да ће њихови „одговарајући напори“ подразумевати било какву војну интервенцију, нити би ишта слично уоште и могло допринети отарању Ормуза за слободан транспорт.
Мислим да у овом тренутку мореуз не може да се деблокира на тај начин, односно било каквом војном силом. Ормуз може да се деблокира само преговорима и договором са Ираном. Иран је поставио тачне услове Американцима под којима ће извршити деблокаду – да изместе своје базе, да деблокирају замрзнута средства, да укину санкције. Постављен је јасан ултиматум. Они мореуз не могу војним путем деблокирати. Могу све земље чланице НАТО-а да се ангажују, али га оружано не могу деблокирати, каже Јоловић за Спутњик.
С друге стране, како каже, уколико Запад на челу са Америком не планира да испуни иранске услове, једини начин је да покуша да „обезглави“ актуелну власт у Техерану и покуша да доведе неку либералну струју која би била вољна да преговара са САД, како би се ситауција решила по „венецуеланском моделу“.
У супротном, ако би кренулу војнички и оружано, Запад би претрпео огромне губитке. Питање је ко је од било које чланице НАТО, или земље која се понудила да асистира Америци, данас спреман да поднесе толике губитке.
Ормуски мореуз могуће је деблокирати само преговорима.
© Sputnik / Витаоиј Подвицки
Зашто је Ормуз „непробојан“
Разлог зашто Америка са шест земаља иза себе не може да „пробије“ Ормуз лежи највише у географским разлозима, објашњава Јоловић.
Иран је веома специфична земља и jедна је од ретких, само једна од неколико на свету, коју чува географија. Географија чува и њен мореуз. Да би неко контролисао мореуз, морао би да контролише и копно. Дуж читаве обале протеже се велики планински венац који иде од југа према северозападу и омогућава контролу не само мореуза, већ читавог Залива.
Из тог разлога, додаје он, војнички је веома тешко и захтевно покушати успостављање контроле над мореузом. То би изискивало велике људске губитке, јер је за потпуну контролу потребан и ангажман копнених снага. Тако нешто се не може контролисати из даљине и топовском паљбом, артиљеријом и ракетним јединицама, већ би Запад морао да ангажује и копнене снаге.
Питање је која држава је данас спремна да пошаље копнене снаге тамо. Ево, волело бих и ја као бивши командант и официр да знам ко је тај који је у овом моменту спреман да жртвује на стотине својих војника да би деблокирао мореуз.
Постоји седам острва у водама између Уједињених Арапских Емирата и Ирана и врло их је тешко заузети и чувати, објашњава Јоловић и додаје да би прво сви који желе да контролишу то подручје имали велике губитке у самом процесу заузимања, а онда и приликом одбране положаја.
Неће ниједна осигуравајућа кућа да плаћа осиграње танкерима за превоз нафте уколико постоји и најмањи ризик који указује да би могло да дође до угрожавања безбедности.
Сад им одједном ваља међународно право
У заједничком саопштењу шест земаља које „навијају“ за деблокаду, истакнуто је да је слобода пловидбе основни принцип међународног права, укључујући и Конвенцију Уједињених нација о праву мора, као и да ће последице иранских акција осетити људи широм света, посебно најугроженији. Такође су позвали на поштовање Резолуције 2817 Савета безбедности УН. Све то, каже Јоловић, изузетно је лицемерно када се погледа одакле долази.
Америка и Израел напали су Иран кршећи све конвенције међународног права Уједињених нација. То је још један у низу показатеља да међународно право у пракси не постоји и не функционише. Међународно право постоји само за мале и слабије државе како би се „дисциплиновале“, док за велике силе практично не важи. Исто тако не постоји ни ауторитет било које међународне институције, Уједињених нација или Савета безбедности који може у овом тренутку утицати или наметати мир.
Међународно право је згажено и не постоји, а позивати се на њега у овом моменту, причати о праву коришћења међународних вода, апсурдно је управо из ових разлога, односно самог напада Америке и Израела на Иран, закључује Јоловић.
Погледајте и:
