У сенци западних ратова Кина прави планове за доба које долази /видео/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Иако су „два заседања“ – састанак Свекинеског националног конгреса и састанак Кинеске народне политичке консултативне конференције, редовна и уобичајена, ове године одржана су у сенци великог рата на Блиском истоку. Ипак, Кина је поставила амбициозне циљеве – нови петогодишњи план, пројекције раста и јасну спољнополитичку платформу.
У Кини, али и у западним медијима, прави се контраст између рата на Блиском истоку, који су покренуле Сједињене Америчке Државе и Израел, и стабилног друштва које планира развој за наредних десет, па и више деценија – све до 2050. године. Када се то сагледа, јасно се види разлика у менталитету, државним стратегијама и политичком вођству, каже новинар Борислав Коркоделовић.
Када је Мао Цедунг са сарадницима припремао први петогодишњи план (1953–1958), проценио је да ће Кини бити потребно педесет до седамдесетпет година да сустигне Сједињене Државе и Велику Британију.
„Данас, са петнаестим планом – дакле, након око 75 година – и саме Сједињене Државе у својој стратегији националне безбедности признају да је Кина готово равноправан партнер, конкурент или ривал. То показује да није била реч само о политичкој процени, већ и о ефикасности система планирања, који се након раскида са Совјетским Савезом потпуно осамосталио и развио у снажан инструмент економског раста“, истиче наш саговорник.
Кинески модел развоја почива на континуитету
Према Коркоделовићевим речима, кинески модел почива на континуитету: четрнаести план (2021–2025) започео је процесе које наставља петнаести, док се недовршени циљеви преносе у шеснаести. Управо тај „средњи“ план повезује прошлост и будућност и има посебан значај јер води ка циљу – изградњи умерено развијеног социјалистичког друштва.
„То конкретно значи да би просечан годишњи приход, који је 2021. износио око 10.000 долара, требало да пређе 20.000 долара. По паритету куповне моћи, кинески грађани су већ данас на нивоу од око 30.000 долара“, наводи он.
Такав развој подразумева снажан технолошки напредак – дигитализацију, вештачку интелигенцију, квантне технологије – али и очување индустрије као темеља привреде, за разлику од западних економија које су се у великој мери окренуле финансијском сектору. Паралелно се развијају и свемирски и подводни програми, додаје Коркоделовић:
„Истовремено, фокус је на квалитету живота: више слободног времена, развој спорта, доступно здравство и култура. Очекивани животни век требало би да достигне око 80 година – већ сада је близу 79, што је више него у Сједињеним Државама. Циљ је да кинески грађанин буде здравији, образованији и друштвено активнији.“
Два важна закона
Портпарол Свекинеског народног конгреса нагласио је и да Кина неће дозволити мешање у унутрашње послове, што се односи и на закон о националном јединству и односима са етничким мањинама. Кина има око 58 мањинских заједница, али доминантна је Хан популација са око 95 одсто становништва.
„Најчешће се у том контексту помињу Тибет, Синђанг и Унутрашња Монголија. У Синђангу су постојале безбедносне тензије, укључујући и терористичке нападе, као и одлазак појединих Ујгура на страна ратишта. Нови закон покушава да успостави равнотежу – гарантује права мањина, али и наглашава њихове обавезе према држави“, наглашава Коркоделовић.
Други важан закон односи се на планирање националног развоја и усвојен је на иницијативу председника Си Ђинпинга. Његов циљ је да се систем петогодишњих планова додатно учврсти и институционално заштити, како би остао темељ дугорочног развоја државе, додаје он.
Тајна успеха петогодишњих планова
За разлику од западних земаља, које се данас суочавају са инфраструктурним проблемима услед дугогодишњег запостављања, Кина планирање види као кључну развојну предност.
Искуство Јужне Кореје то потврђује. Професор Нам Дук Ву, један од твораца јужнокорејског привредног чуда, истицао је да су планови успевали јер су циљеви не само испуњавани, већ и премашивани – за разлику од социјалистичких земаља где то често није био случај, каже Коркоделовић.
„Сличан образац види се и у Кини. Већ током првог плана произведен је први домаћи аутомобил, касније је лансиран сателит, а данас Кина има десетине аутомобилских брендова и развијен свемирски програм. Један од кључних циљева – елиминација екстремног сиромаштва – остварен је 2021. године. Сада је фокус на спречавању његовог повратка“, објашњава он.
Пример је област Луђианг, са око 1,3 милиона становника, где се паралелно развијају индустрија, роботика и рурални туризам. Локална власт селективно бира инвестиције и подстиче развој малих бизниса, укључујући десетине бутик-хотела.
Истовремено, подстиче се и пресељење компанија из великих градова у мање средине, уз развој инфраструктуре и културних садржаја.
Све то показује да плански развој, уз снажну организациону улогу Комунистичке партије Кине и висок ниво образованости кадрова, може да буде ефикасан модел управљања економијом и друштвом, закључује наш саговорник.
