https://sputnikportal.rs/20260323/naucnici-zamrzavaju-mozak-misa-na--195c-a-zatim-ga-ponovo-ozivljavaju-1197236187.html
Научници замрзавају мозак миша на -195°C, а затим га поново оживљавају
Научници замрзавају мозак миша на -195°C, а затим га поново оживљавају
Sputnik Србија
Cryosan, концепт дуготрајног боравка у суспендованој анимацији у стању дубоког замрзавања, деценијама је био незаобилазан елемент научне фантастике. Иако идеја... 23.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-23T20:33+0100
2026-03-23T20:33+0100
2026-03-23T20:33+0100
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/17/1197236388_0:419:784:860_1920x0_80_0_0_45e117372d2972828778ef09f38dcbe2.jpg
Тим истраживача са Универзитета Ерланген-Нирнберг у Немачкој успео је да обнови активност у мозгу мишева након што је пажљиво сачувао ткиво у стакластом стању, користећи методу која се зове витрификација, а затим га полако одмрзао, како је детаљно описано у студији објављеној раније овог месеца у часопису "Proceedings of the National Academy of Sciences", пише "Futurism".Потенцијалне примене ван свемирских путовањаУместо суспендовања целих људских тела, као што је Елен Рипли урадила у научнофантастичном хорор филму "Осми путник", главни аутор Александар Герман и његове колеге верују да би њихова открића могла да поставе темеље за заштиту мозга након тешких повреда, очување донираних органа или чак суспендовање целих тела сисара путем криопрезервације.Изазови замрзавања органског ткиваСам чин замрзавања је изузетно штетан за органско ткиво, јер кристали леда могу пробити ћелијске зидове. Али то је само један од проблема са којима су се истраживачи суочили. „Поред формирања леда, морамо узети у обзир и неколико других фактора, укључујући осмотски стрес и токсичност супстанци које се користе за криопротекцију“, рекао је Герман.Метода витрификације и обнављање функцијеДа би се избегло формирање кристала леда, тим се фокусирао на витрификацију, процес у којем се молекули заробљавају у стакластом стању изузетно брзим хлађењем течности. Тим је користио замрзнуте мозгове мишева у покушајима да обнове активност.Научници су почели са малим узорцима, витрификујући кришке мишјег мозга дебљине 350 микрометара. Узорци су уроњени у раствор хемикалија за криопрезервацију, а затим охлађени на -195 степени Целзијуса помоћу течног азота.Након што су провели између десет минута и седам дана у дубоком замрзивачу, тим је одмрзнуо кришке. Испитујући их под микроскопом, открили су да су неуронске и синаптичке мембране остале нетакнуте упркос поступку.Механизми учења и памћења очувани"Приметно је да је дугорочна потенцијација хипокампуса (ЛТП) добро очувана, што указује да ћелијски механизам учења и памћења остаје оперативан", наводи се у раду, позивајући се на трајно јачање синапси између неурона, за које се сматра да су ћелијска основа за учење и памћење.Неурони су такође реаговали на електричне стимулусе на начин који је одступао од нормалног, али је и даље био углавном нормалан.Будућност технике и преостали изазовиТим је сада узбуђен што ће тестирати технику на људским ткивима, као и на целим органима ради дугорочног очувања."Већ имамо прелиминарне податке који показују одрживост у људском кортикалном ткиву", рекао је Герман за часопис "Nature".Међутим, пре него што можемо да искључимо сву биолошку активност да успава чекајући буђење у неком ванземаљском планетарном систему, још увек има много посла.Герман је признао да ће бити потребна боља решења за технологије витрификације и хлађења и поновног загревања пре него што се метода може применити на велике људске органе, а камоли на целе сисаре.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Научници замрзавају мозак миша на -195°C, а затим га поново оживљавају
Cryosan, концепт дуготрајног боравка у суспендованој анимацији у стању дубоког замрзавања, деценијама је био незаобилазан елемент научне фантастике. Иако идеја о немирном сну током путовања кроз огромна пространства свемира остаје далеки сан, научници су корак ближе њеном остварењу.
Тим истраживача са Универзитета Ерланген-Нирнберг у Немачкој успео је да обнови активност у мозгу мишева након што је пажљиво сачувао ткиво у стакластом стању, користећи методу која се зове витрификација, а затим га полако одмрзао, како је детаљно описано у студији објављеној раније овог месеца у часопису "Proceedings of the National Academy of Sciences",
пише "Futurism".
Потенцијалне примене ван свемирских путовања
Уместо суспендовања целих људских тела, као што је Елен Рипли урадила у научнофантастичном хорор филму "Осми путник", главни аутор Александар Герман и његове колеге верују да би њихова открића могла да поставе темеље за заштиту мозга након тешких повреда, очување донираних органа или чак суспендовање целих тела сисара путем криопрезервације.
"Ако је функција мозга својство које произилази из његове физичке структуре, како је можемо обновити након што је потпуно искључена?", рекао је Герман за часопис "Nature".
Изазови замрзавања органског ткива
Сам чин замрзавања је изузетно штетан за органско ткиво, јер кристали леда могу пробити ћелијске зидове. Али то је само један од проблема са којима су се истраживачи суочили. „Поред формирања леда, морамо узети у обзир и неколико других фактора, укључујући осмотски стрес и токсичност супстанци које се користе за криопротекцију“, рекао је Герман.
Метода витрификације и обнављање функције
Да би се избегло формирање кристала леда, тим се фокусирао на витрификацију, процес у којем се молекули заробљавају у стакластом стању изузетно брзим хлађењем течности. Тим је користио замрзнуте мозгове мишева у покушајима да обнове активност.
"Желели смо да видимо да ли се функција може поново покренути након потпуног престанка молекуларног кретања у стакластом стању", објаснио је Герман.
Научници су почели са малим узорцима, витрификујући кришке мишјег мозга дебљине 350 микрометара. Узорци су уроњени у раствор хемикалија за криопрезервацију, а затим охлађени на -195 степени Целзијуса помоћу течног азота.
Након што су провели између десет минута и седам дана у дубоком замрзивачу, тим је одмрзнуо кришке. Испитујући их под микроскопом, открили су да су неуронске и синаптичке мембране остале нетакнуте упркос поступку.
Механизми учења и памћења очувани
"Приметно је да је дугорочна потенцијација хипокампуса (ЛТП) добро очувана, што указује да ћелијски механизам учења и памћења остаје оперативан", наводи се у раду, позивајући се на трајно јачање синапси између неурона, за које се сматра да су ћелијска основа за учење и памћење.
Неурони су такође реаговали на електричне стимулусе на начин који је одступао од нормалног, али је и даље био углавном нормалан.
"Ова открића померају познате биофизичке границе за хипотермично искључивање мозга демонстрирајући опоравак након потпуног престанка молекуларне мобилности у стакластом стању. Стога, они доприносе циљу структурног и функционалног очувања нервног ткива“, закључили су истраживачи.
Будућност технике и преостали изазови
Тим је сада узбуђен што ће тестирати технику на људским ткивима, као и на целим органима ради дугорочног очувања.
"Већ имамо прелиминарне податке који показују одрживост у људском кортикалном ткиву", рекао је Герман за часопис "Nature".
Међутим, пре него што можемо да искључимо сву биолошку активност да успава чекајући буђење у неком ванземаљском планетарном систему, још увек има много посла.
Герман је признао да ће бити потребна боља решења за технологије витрификације и хлађења и поновног загревања пре него што се метода може применити на велике људске органе, а камоли на целе сисаре.
