https://sputnikportal.rs/20260324/rad-srpskih-naucnika-o-neandertalcima-objavljen-u-prestiznom-naucnom-casopisu-1197272092.html
Рад српских научника о неандерталцима објављен у престижном научном часопису
Рад српских научника о неандерталцима објављен у престижном научном часопису
Sputnik Србија
Српски научници учествовали су у међународном тиму који је открио да касни европски неандерталци потичу од једне популације, а рад је објављен у престижном... 24.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-24T14:27+0100
2026-03-24T14:27+0100
2026-03-24T14:27+0100
друштво
друштво
србија – друштво
наука
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/1a/1159119742_0:221:2933:1871_1920x0_80_0_0_3418eb30796b09370be60d4f36bf2a48.jpg
Недавна студија која обухвата нове генетичке и археолошке податке показала је да је код последњих неандерталаца у Европи дошло до смене популација која је резултирала умањењем варијабилности генског фонда неандерталаца непосредно пре њиховог нестанка, пре око 40.000 година.У овој студији, међународни истраживачки тим предвођен професором Козимом Постом из Сенкенберг центра за људску еволуцију и палео-средину Универзитета у Тибингену, је дошао до резултата који указују на драматичне промене у генетичкој историји европских неандерталаца, саопштено је са Филозофског факултета у Београду.Део тима су учествовали Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду и Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу, а у раду су представљени резултати анализа мирохондријалне ДНК десет неандерталских индивидуа, укључујући неандерталца из пећине Пештурина код Ниша.Утврђено је да су се рани неандерталци из Пештурине, пећине Стајнија у Пољској и пећине Мезмајскаја у Русији генетички доста разликовали, али да је касније дошло до њихове хомогенизације.Резултати генетичких анализа и обимне археолошке грађе су показали да је почетком климатског захлађења пре 75.000 година дошло до агрегације неандерталских група на подручју југозападне Француске и да се та популација пре 65.000 година проширила ка другим деловима Европе.Сви касни неандерталци воде порекло од те линије.Истраживања су, такође, показала да се број неандерталаца пре 45.000 година нагло смањио.Према ауторима студије, одсуство генетичке разноврсности и географска изолованост преосталих неандерталаца могли су значајно да утичу на њихово коначно изумирање пре око 40.000 година.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, наука, наука и технологија
друштво, србија – друштво, наука, наука и технологија
Рад српских научника о неандерталцима објављен у престижном научном часопису
Српски научници учествовали су у међународном тиму који је открио да касни европски неандерталци потичу од једне популације, а рад је објављен у престижном научном часопису Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS).
Недавна студија која обухвата нове генетичке и археолошке податке показала је да је код последњих неандерталаца у Европи дошло до смене популација која је резултирала умањењем варијабилности генског фонда неандерталаца непосредно пре њиховог нестанка, пре око 40.000 година.
У овој студији, међународни истраживачки тим предвођен професором Козимом Постом из Сенкенберг центра за људску еволуцију и палео-средину Универзитета у Тибингену, је дошао до резултата који указују на драматичне промене у генетичкој историји европских неандерталаца, саопштено је са Филозофског факултета у Београду.
Део тима су учествовали Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду и Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу, а у раду су представљени резултати анализа мирохондријалне ДНК десет неандерталских индивидуа, укључујући неандерталца из пећине Пештурина код Ниша.
Утврђено је да су се рани неандерталци из Пештурине, пећине Стајнија у Пољској и пећине Мезмајскаја у Русији генетички доста разликовали, али да је касније дошло до њихове хомогенизације.
Резултати генетичких анализа и обимне археолошке грађе су показали да је почетком климатског захлађења пре 75.000 година дошло до агрегације неандерталских група на подручју југозападне Француске и да се та популација пре 65.000 година проширила ка другим деловима Европе.
Сви касни неандерталци воде порекло од те линије.
Истраживања су, такође, показала да се број неандерталаца пре 45.000 година нагло смањио.
Према ауторима студије, одсуство генетичке разноврсности и географска изолованост преосталих неандерталаца могли су значајно да утичу на њихово коначно изумирање пре око 40.000 година.
