Види ли ово Запад? Хаос и пустош у Приштини – отвара неку нову шансу за Србе
© REUTERS Valdrin Xhemaj
Пратите нас
Политичке несугласице међу Албанцима у такозваном косовском парламенту показатељ су да они нису зрели да имају своју државу и да им је она наметнута. Ово показује да међусобно имају личне проблеме које ће врло тешко превазићи, а ми треба да искористимо ту њихову неслогу како бисмо из свега тога извукли неку благу предност.
Овако безбедносни аналитичар др Ратомир Антоновић тумачи актуелну политичу ситуацију на Косову и Метохији. Такозвана председница самопроглашеног Косова, Вјоса Османи, покушала је да покрене распуштање скупштине и тиме отвори пут за нове изборе. Међутим, такозвани Уставни суд Косова оценио је да за то нису испуњени уставни услови.
Антоновнић каже да из свега тога треба извући корист за наш народ, али и да би након свега међународни субјекти можда коначно могли да схвате да смо ми озбиљнији преговарачи, да нам укажу веће поверење и поштовање од оног које указују Албанцима. Ипак, додаје он, гледано на краће стазе, албанска трвења утичу негативно и на нас.
Сва та дешавања утичу ипак врло негативно на Србе. Мислим да смо до сада видели да и та њихова међусобна трвења и несагласности утичу негативно по нас. Нажалост, они имају одређене Србе који су склони сарадњи са њима, па онда стварају једну лажну слику да су Срби заступљени у институцијама, што апсолутно није тачно, каже Антоновић за Спутњик.
Лични политички интереси
Овакве свађе на албанском фронту значе и заустављање преговора Београда и Приштине, каже наш саговорник. Уколико се буду расписивали нови избори и ако се поново уђе у политичку несигурност, то апсолутно значи корак или два уназад, а Срби онда поново немају с ким да разговарају, односно остају без респектабилног саговорника. То је показатељ да се и они међусобно не слажу и да међу њима влада потпуна нетрпељивост и политичка неконзистентност, а Антоновић каже да је ово већ ко зна који пут да се дешава слична ситуација, што је јасан показатељ да нема ни јасне политичке већине, ни јасне политичке воље.
Лично мислим да су ту пре свега у питању лични политички интереси међу Албанцима. Имамо Куртија који већ дуго влада без јасне политичке воље, али и друге који сматрају да су много заслужнији за ту косовску независност. Постоје озбиљне струје које Куртија доживљавају као издајника косовских интереса. Када читате њихове медије, видите да се многи албански аналитичари о Куртију изражавају веома негативно. Тако да мислим да је ту пре свега борба међу њима, у жељи за преузимањем превласти.
Што се тиче страног фактора, Антоновић подсећа да је та такозвана држава и настала под утицајем страних фактора, те да су они од једне терористичке творевине направили такозвану државу. Њихови утицаји свакако су присутни, али наш саговорник сматра да суштински проблем више лежи у међусобним албанским односима.
Вјоса Османи, такозвана председница самопроглашеног Косова
© AP Photo / Yuki Iwamura
Закон о странцима
Антоновић каже да овакви сукоби не могу да се одразе на закон о странцима и сличне одредбе, јер они и нису воља Приштине, већ Европске уније. По његовом мишљењу, закон о странцима је стара албанска идеја и начин на који би Албанци протерали и оно мало Срба и српских институција што су остали на Косову и Метохији.
Продужење односно одлагање закона о странцима је плод деловања Европске уније, која је коначно преузела на себе одређене ингеренције и одговорности. Срби су овог пута тражили заштиту од њих и, за промену, добили су је. Искрено се надам да то неће бити само на 12 месеци, већ да ће постојати неки дугорочан механизам за опстанак Срба и српских институција на Косову и Метохији.
Антоновић упозорава да се албански међусобни сукоби преливају на нас, али да увек треба тежити да из њих извучемо оно што је најбоље и најкорисније за наш народ.
Погледајте и:
