https://sputnikportal.rs/20260327/krnji-ustavni-sud-bih-proglasio-se-nenadleznim-za-izbor-vlade-republike-srpske-1197432283.html
Крњи Уставни суд БиХ прогласио се ненадлежним за избор Владе Републике Српске
Крњи Уставни суд БиХ прогласио се ненадлежним за избор Владе Републике Српске
Sputnik Србија
Крњи Уставни суд БиХ одбацио је као недопуштен захтев 11 чланова Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ за утврђивање постојања спора између БиХ и... 27.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-27T19:55+0100
2026-03-27T19:55+0100
2026-03-27T19:55+0100
регион
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/11/1171221904_0:346:2763:1900_1920x0_80_0_0_294c009873987712967da7857d0e9e25.jpg
Крњи Уставни суд је у образложењу одлуке истакао да доношење оспорених одлука није проузроковало спор у смислу члана ВИ/3.а) Устава БиХ јер је реч о питању правилности процедуре избора председника и чланова Владе Републике Српске које је регулисано Уставом Републике Српске, а не Уставом БиХ и за које је надлежан Уставни суд Републике Српске, а које ни на који начин не доводи у питање поделу надлежности између различитих нивоа власти или институција у БиХ, за које је искључиво надлежан Уставни суд, наведено је у саопштењу Уставног суда БиХ, пренела је РТРС.Одлучујући о захтеву 31 посланика Народне скупштине Републике Српске за оцену уставности Одлуке о оснивању канцеларије и процедури именовања главног преговарача и заменика главног преговарача БиХ за вођење преговора о приступању ЕУ, тај суд је закључио да оспорена одлука није у складу са Уставом БиХ.Суд је истакао да оспорену одлуку није потврдио Дом народа јер Устав прописује да све законодавне одлуке морају да одобре оба дома.Наводи се да одлука коју је донео један дом законодавног тела не представља одлуку Парламентарне скупштине и да таква одлука не може да произведе правно дејство јер није у складу са Уставом БиХ.Одлучујући о захтеву Дарка Бабаља, првог заменика председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, за оцену уставности Закона о финансирању политичких организација, Уставни суд је закључио да спорни закон није у складу са чланом ИИ/3.и) Устава БиХ и чланом 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (који штите право на слободу удруживања) јер укидање буџетског финансирања представља несразмерно мијешање које, у одсуству доказа о "хитној друштвеној потреби", нарушава принцип једнаких могућности и политички плурализам као темеље слободе удруживања у демократском друштву.Уставни суд је истакао да је у конкретном случају реч о законима које је донела Народна скупштина Републике Српске и да због тога није реч о две институције БиХ које би могле да имају конкурентну надлежност у односу на исто питање, па да због тога не постоји ни спор о том питању.Одлучујући о захтеву 11 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, крњи Уставни суд БиХ утврдио је да одлука о утврђивању Нацрта устава Републике Српске није у складу са Уставом БиХ јер "одредбе које представљају основ уставног уређења Републике Српске нису усклађене са одредбама Устава БиХ и коначним и обавезујућим одлукама Уставног суда".Крњи Уставни суд БиХ наложио је Народној скупштини Републике Српске, свим надлежним органима у Српској, као и свим службеним или одговорним лицима у тим институцијама да обуставе све активности које предузимају на основу Одлуке о утврђивању Нацрта устава Републике Српске.Додаје се да Одлука о утврђивању Нацрта устава Републике Српске престаје да важи наредног дана од дана објављивања одлуке Уставног суда БиХ у "Службеном гласнику БиХ".Крњи Уставни суд БиХ утврдио је да су неуставне одредбе Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске у делу који се односи на дигитално потписивање и издавање квалификованих дигиталних сертификата и персонализацију докумената, као и заштиту инфраструктуре.Захтев за оцену уставности одредби Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске поднео је заменик председавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Кемал Адемовић.У образложењу се наводи да Република Српска ове одредбе није ускладила са Законом о Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размену података БиХ, Законом о личној карти БиХ и Законом о путним исправама БиХ.Погледајте и:
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих)
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих)
Крњи Уставни суд БиХ прогласио се ненадлежним за избор Владе Републике Српске
Крњи Уставни суд БиХ одбацио је као недопуштен захтев 11 чланова Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ за утврђивање постојања спора између БиХ и Републике Српске у вези с доношењем одлука о избору председника и чланова Владе Републике Српске због ненадлежности овог суда за одлучивање.
Крњи Уставни суд је у образложењу одлуке истакао да доношење оспорених одлука није проузроковало спор у смислу члана ВИ/3.а) Устава БиХ јер је реч о питању правилности процедуре избора председника и чланова Владе Републике Српске које је регулисано Уставом Републике Српске, а не Уставом БиХ и за које је надлежан Уставни суд Републике Српске, а које ни на који начин не доводи у питање поделу надлежности између различитих нивоа власти или институција у БиХ, за које је искључиво надлежан Уставни суд, наведено је у саопштењу Уставног суда БиХ, пренела је РТРС.
Одлучујући о захтеву 31 посланика Народне скупштине Републике Српске за оцену уставности Одлуке о оснивању канцеларије и процедури именовања главног преговарача и заменика главног преговарача БиХ за вођење преговора о приступању ЕУ, тај суд је закључио да оспорена одлука није у складу са Уставом БиХ.
Суд је истакао да оспорену одлуку није потврдио Дом народа јер Устав прописује да све законодавне одлуке морају да одобре оба дома.
Наводи се да одлука коју је донео један дом законодавног тела не представља одлуку Парламентарне скупштине и да таква одлука не може да произведе правно дејство јер није у складу са Уставом БиХ.
Одлучујући о захтеву Дарка Бабаља, првог заменика председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, за оцену уставности Закона о финансирању политичких организација, Уставни суд је закључио да спорни закон није у складу са чланом ИИ/3.и) Устава БиХ и чланом 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (који штите право на слободу удруживања) јер укидање буџетског финансирања представља несразмерно мијешање које, у одсуству доказа о "хитној друштвеној потреби", нарушава принцип једнаких могућности и политички плурализам као темеље слободе удруживања у демократском друштву.
Уставни суд је истакао да је у конкретном случају реч о законима које је донела Народна скупштина Републике Српске и да због тога није реч о две институције БиХ које би могле да имају конкурентну надлежност у односу на исто питање, па да због тога не постоји ни спор о том питању.
Одлучујући о захтеву 11 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, крњи Уставни суд БиХ утврдио је да одлука о утврђивању Нацрта устава Републике Српске није у складу са Уставом БиХ јер "одредбе које представљају основ уставног уређења Републике Српске нису усклађене са одредбама Устава БиХ и коначним и обавезујућим одлукама Уставног суда".
Крњи Уставни суд БиХ наложио је Народној скупштини Републике Српске, свим надлежним органима у Српској, као и свим службеним или одговорним лицима у тим институцијама да обуставе све активности које предузимају на основу Одлуке о утврђивању Нацрта устава Републике Српске.
Додаје се да Одлука о утврђивању Нацрта устава Републике Српске престаје да важи наредног дана од дана објављивања одлуке Уставног суда БиХ у "Службеном гласнику БиХ".
Крњи Уставни суд БиХ утврдио је да су неуставне одредбе Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске у делу који се односи на дигитално потписивање и издавање квалификованих дигиталних сертификата и персонализацију докумената, као и заштиту инфраструктуре.
Захтев за оцену уставности одредби Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске поднео је заменик председавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Кемал Адемовић.
У образложењу се наводи да Република Српска ове одредбе није ускладила са Законом о Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размену података БиХ, Законом о личној карти БиХ и Законом о путним исправама БиХ.
