https://sputnikportal.rs/20260327/vazno-otkrice-u-svemiru--podatke-obezbedila-kineska-letelica-1197420667.html

Важно откриће у свемиру – податке обезбедила кинеска летелица

Важно откриће у свемиру – податке обезбедила кинеска летелица

Sputnik Србија

Нова студија заснована на подацима кинеског лунарног лендера Чанге-4 открила је подручје смањеног интензитета космичких зрака у близини Месеца. Ови налази... 27.03.2026, Sputnik Србија

2026-03-27T23:00+0100

2026-03-27T23:00+0100

2026-03-27T23:00+0100

наука и технологија

друштво

наука

свемир

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/11/1181717366_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_3ae993c6d3f9cc7711db0d1e6b33751e.jpg

Научници су идентификовали оно што изгледа као „шупљина“ са смањеним космичким зрачењем у близини Земљиног природног сателита. Ово откриће могло би смањити изложеност астронаута штетном зрачењу током будућих лунарних мисија, тако што би се одређене активности на површини планирале у локалним јутарњим сатима.Откриће, засновано на подацима кинеског лендера Чанге-4, указује на то да Земљино магнетно поље може утицати на удаљености у свемиру веће него што се раније мислило. Према истраживачима, ово доводи у питање дугогодишњу претпоставку да су галактички космички зраци приближно равномерно распоређени у простору између Земље и Месеца, изван заштитног магнетног поља наше планете.Студија, објављена у часопису Сајенс адвансес, анализирала је мерења из експеримента за неутроне и дозиметрику на лендеру Чанге-4. Истраживачи су забележили област смањених галактичких космичких зрака током локалног јутра на Месецу, неколико сати након лунарног изласка Сунца.Космички зраци представљају једну од највећих опасности од зрачења за астронауте који путују изван ниске Земљине орбите. Ове честице високе енергије могу продирати кроз свемирске летелице и људско ткиво, оштећујући ДНК и повећавајући ризик од рака.Пошто се планира све више мисија са људском посадом ка Месецу истраживачи истичу да би прецизнија мапа интензитета зрачења могла помоћи у смањењу изложености астронаута током боравка на површини.„Следећа слетања ће вероватно бити у поларним регионима“, рекао је Роберт Вимер-Швајнгрубер, професор на Институту за експерименталну и примењену физику Универзитета у Килу у Немачкој и један од аутора студије. Навео је да се лунарно јутро чини као најбоље време за излазак на површину, јер смањује количину зрачења којој је кожа астронаута изложена за око 20 одсто у односу на просечне вредности на Месецу.Рачунање космичких зракаДа би открили ову „шупљину“, истраживачи су анализирали податке прикупљене током 31 лунарног циклуса од јануара 2019. до јануара 2022. Фокусирали су се на мирне фазе Сунчевог циклуса, када је зрачење у свемиру углавном потицало од галактичких космичких зрака. Посматрали су понављајуће промене у броју протона које је мерио Чанге-4, док се Месец кретао кроз различите делове своје орбите око Земље.Инструмент за неутроне и дозиметрику регистровао је протоне у два енергетска опсега, које су истраживачи потом груписали према локалном времену на Месецу. Открили су да је број протона ниже енергије (од 9,18 до 34,14 мегаелектрон-волти) опадао за око 20 одсто током лунарног јутра, у фази раста Месеца (између младог и пуног Месеца), у поређењу са каснијим сатима.Пошто се смањење јављало у одређеном, понављајућем делу лунарне фазе, а не у свим периодима, тим је закључио да Месец пролази кроз стварно подручје смањеног зрачења космичких зрака. Сматрају да настаје тако што Земљино магнетно поље блокира део високоенергетских протона. Да би проверили ову идеју, спровели су симулације кретања протона кроз орбиту Месеца и добили исти резултат.„Нисам очекивао да ћу видети ову ‘сенку’ или шупљину. Има савршеног смисла када се погледа уназад, али био сам веома скептичан када сам први пут видео овај резултат“, истакао је Вимер-Швајнгрубер.Ширење утицаја Земљиног магнетног пољаНалази указују на ново разумевање понашања космичког зрачења између Земље и Месеца. Научници су раније сматрали да се галактички космички зраци, након што пређу Земљину магнетосферу, равномерно распоређују у простору између Земље и Месеца и да су само минимално под утицајем Земљиног магнетног поља.„У суштини, овај резултат значи да Земљина магнетосфера утиче на свемир чак и изван својих граница“, рекао је Вимер-Швајнгрубер. Тим је очекивао да Земља утиче на Месец у магнетном репу – дугом току магнетног поља који се пружа од ноћне стране планете – али нису предвидели сличан ефекат на страни окренутој ка Сунцу.Додао је да би будућа истраживања са већим скуповима података могла прецизније дефинисати величину и понашање ове „шупљине“, што би отворило пут практичнијој ери истраживања Месеца.„Најбоље је да астронаути излазе на површину Месеца у локалним јутарњим сатима – баш као и људи на Земљи!“, предложио је Вимер-Швајнбургер, преноси „Лајв сајенс“.

2026

Вести

sr_RS

друштво, наука, свемир