https://sputnikportal.rs/20260328/kad-nemoguce-postane-moguce-ruski-gas-za-spas-evrope-video-1197421609.html
Кад немогуће постане могуће: руски гас за спас Европе /видео/
Кад немогуће постане могуће: руски гас за спас Европе /видео/
Sputnik Србија
После хаварија на индустријским постројењима највећег гасног поља у Катару, за чије ће оправљање требати три до пет година, Европа ће бити у највећем проблему... 28.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-28T12:25+0100
2026-03-28T12:25+0100
2026-03-28T12:25+0100
економија
економија
свет – економија
русија
европа
природни течни гас
катар
сукоб на блиском истоку
енергија спутњика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0a/1182473386_0:320:3073:2048_1920x0_80_0_0_9c14b640d51f3925ffa6224538e20d37.jpg
У емисији Енергија Спутњика на то указује стручњак за енергетику, магистар нафтног и гасног инжењерства, Небојша Обркнежев.Питање је, само, да ли би Русија после свега што је доживела од Европе, а нашла је нове купце за свој гас, на то и пристала.Без катарског гасаЕвропа је остала без могућности снабдевања катарским течним природним гасом (ЛНГ) у истом дану када је у ЕУ стартовала примена Уредбе о поступном укидању увоза гаса из Русије који је у ЕУ прошле године чинио 13 одсто укупно увезеног. Према одлуци Брисел, ЕУ би до краја 2027. године требало у потпуности да искључи руски гас са свог тржишта, односно 80 одсто увоза чинио би амерички ЛНГ, а 20 одсто катарски.Шта у овој ситуацији када је на израелско бомбардовање највећег иранског гасног поља, Јужни Парс, Иран одговорио бомбардовањем Рас Лафана, тачније два од 14 постројења највећег произвођача течног природног гаса (ЛНГ) у Катару? Тиме је, како су одмах израчунали у Катар енерџију, највећој државној енергетској компанији у Катару, њихова могућност извоза скраћена за 17 одсто.Катар је, после САД, други највећи произвођач ЛНГ у свету, а Рас Лафан, производи око петине светских залиха течног природног гаса.Виша сила ће, како су саопштили у Катару, онемогућити реализацију дугорочних уговора.Том Марзек-Мансер, директор за европски гас и течни природни гас у компанији Вуд Макензи, напомиње да, за разлику од нафте, нема вишкова у производњи ЛНГ-а на глобалном нивоу: сва оперативна постројења производе колико год могу.Иран није изашао са проценама колико ће трпети производња гаса гађањем Јужног Парса. Обркнежев каже да сукоб који се дешава на Блиском истоку дефинитивно значи 15-17 одсто мање гаса на светском тржишту, а ако говоримо о ЛНГ-у то је око 35 одсто мање тог гаса.Он напомиње да што се руског гаса тиче једини крак који функционише према Европи јесте Балкански ток односно онај који пролази кроз Републику Србију где смо ми фактички транзитна земља за гас и за Мађарску и за Словачку.Притом је цена гаса ових дана вртоглаво отишла у вис.И немогуће је могуће„Имамо ситуацију да је сада цена гаса дупло већа него пре почетка сукоба на Блиском истоку, преко 700 долара за 1000 кубика гаса. Кад погледамо Европу, пазите, преко 700 долара по 1000 кубика колико то само утиче на привреду. Имате ситуацију у Немачкој да се, поготово аутомобилска индустрија, обратила немачкој влади и конкретно Бриселу. Речено је- радите шта знате и умете, крените да увозите гас из Руске Федерације, или ми одосмо одавде“, указује Обркнежев.С обзиром на изјаве ЕУ званичника такав развој ситуације тренутно изгледа сасвим упитан, колико год да су енергетски стручњаци већ израчунали да ће потпуно одрицање од руског гаса Европи од 2027. до 2030. године донети мањак од 35 милијарди кубних метара гаса годишње.Саговорник Спутњика, међутим, сматра да је све могуће.„Чини ми се да уколико узавреле главе, поготово европских лидера, не схвате да је сасвим природно да, ма колико сад то било чудно, али у данашњем свету све немогуће постаје могуће и могуће постаје немогуће, чини ми се да ће морати да схвате и да ће се, како год знају, вратити на ситуацију до пре 2022. године. У другом случају њихова привреда је у озбиљном проблему“, каже стручњак за енергетику.А да је и немогуће ипак могуће он подупире тиме што су САД, свесне ситуације са иранском блокадом Ормуског пролаза и немогућности транспорта нафте из Персијског залива која чини петину укупне у свету, решили да ублаже санкције руској и иранској нафти како би ублажили раст цена који погађа и њих.У међувремену, ЕУ је одложила усвајање закона о потпуној забрани увоза руске нафте због кризе на Блиском истоку. Европска комисија га неће поднети до 15. априла, како је било предвиђено због, како је објашњено, тренутних геополитичких дешавања.Неснађеност ЕвропеТакав сценарио и са гасом неки у ЕУ очигледно прижељкују. Белгијски премијер Барт де Вевер је ових дана забринуто констатовао како ЕУ сада увози амерички ЛНГ који је много скупљи од руског гаса и да су већ у веома тешкој ситуацији.Пољски премијер Доналд Туск је, пак, изричит да не долази у обзир да због рата на Блиском истоку и претеће енергетске кризе Европска унија попусти у санкцијама на руски нафту и гас.Саговорник Спутњика каже да је видна неснађеност Европе па и са сопственим мерама.„Ја искрено мислим да би колико толико разум морао да овлада њима јер проблем је становништво, проблем је привреда, проблем је социјална и друштвена стабилност било које земље Европе. Не говорим само о Европској унији, него о читавој Европи. Европа је до сада слушала САД. Сада видимо да ту постоје одређени проблеми, али уколико покуша да буде суверена, дефинитивно да размишља о себи, нафтоводе и гасоводе према Руској Федерацији, отвориће ма шта се дешавало у самој Украјини“, сматра Обркнежев.Није само рачун проблемОн истиче да је нама битно да Европа буде стабилна, јер то директно утиче на Србију чија је привреда у најврећој мери ослоњена на европску.Србија није осетила гасну кризу управо захваљујући аранжману са Русијом, плаћајући гас 290 до 300 долара, за 1000 кубика и ту се, како каже, заправо види колико то помаже привреди, директно економији, а економија директно имплицира ка сваком грађанину. Он очекује да ће и нови гасни аранжман са Русијом од 1. априла, бити једнако повољан.У првих десет дана израелско-америчке агресије на Иран, цена електричне енергије произведене из гаса у ЕУ је порасла чак 50 одсто.Фајненшел тајмс је ових дана упозорио да је Европа опет суочена са већ виђеним енергетским шоком, при чему скупља енергија поново отвара питање инфлације, државне помоћи и раста приноса на обвезнице. Европска централна банка је још раније показала да енергетски скокови погађају цео производни ланац: од раста инпут трошкова, преко пада куповне моћи, до слабљења инвестиција и конкурентности. Зато европски проблем није само рачун за гас, већ и питање колико још буџетског простора постоји да се домаћинства и предузећа поново субвенционишу. Притом, како закључује лист, Европа данас није у истој политичкој и фискалној позицији као 2022, што је можда и њена највећа слабост.А хоће ли Руси пристатиЗбог тога Обркнежев не види други излаз за Европу него да закуца на врата Руске Федерације.„Чини ми се да ће, ако буде иоле разума, некако ставити прст на чело и рећи - добро што је било, било је, закуцаћемо. А с друге стране, онда се морају и по том питању водити преговори за столом шта ће и како ће Русија одговорити и да ли ће пристати на испоруку и нафте и гаса кад су све ово време заправо желили да доведу њихову економију у рецесију“, приметио је стручњак за енергетику.Многи су, како каже, прогнозирали да ће ове године Руска Федерација доживети рецесију, али не само што се то није десило него су дешавања на Блиском истоку још додатно подигла руску економију показујући да свет без руских енергената не може нормално да функционише.Погледајте и:
европа
катар
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, свет – економија, русија, европа, природни течни гас, катар, сукоб на блиском истоку, енергија спутњика, анализе и мишљења
економија, свет – економија, русија, европа, природни течни гас, катар, сукоб на блиском истоку, енергија спутњика, анализе и мишљења
Кад немогуће постане могуће: руски гас за спас Европе /видео/
После хаварија на индустријским постројењима највећег гасног поља у Катару, за чије ће оправљање требати три до пет година, Европа ће бити у највећем проблему. Нове изворе снабдевања гасом је немогуће наћи јер је код свих производња на максимуму. Једино што је разумно је повратак руском гасу.
У емисији Енергија Спутњика на то указује стручњак за енергетику, магистар нафтног и гасног инжењерства, Небојша Обркнежев.
Питање је, само, да ли би Русија после свега што је доживела од Европе, а нашла је нове купце за свој гас, на то и пристала.
Европа је остала без могућности снабдевања катарским течним природним гасом (ЛНГ) у истом дану када је у ЕУ стартовала примена Уредбе о поступном укидању увоза гаса из Русије који је у ЕУ прошле године чинио 13 одсто укупно увезеног. Према одлуци Брисел, ЕУ би до краја 2027. године требало у потпуности да искључи руски гас са свог тржишта, односно 80 одсто увоза чинио би амерички ЛНГ, а 20 одсто катарски.
Шта у овој ситуацији када је на израелско бомбардовање највећег иранског гасног поља, Јужни Парс, Иран одговорио бомбардовањем Рас Лафана, тачније два од 14 постројења највећег произвођача течног природног гаса (ЛНГ) у Катару? Тиме је, како су одмах израчунали у Катар енерџију, највећој државној енергетској компанији у Катару, њихова могућност извоза скраћена за 17 одсто.
Катар је, после САД, други највећи произвођач ЛНГ у свету, а Рас Лафан, производи око петине светских залиха течног природног гаса.
Виша сила ће, како су саопштили у Катару, онемогућити реализацију дугорочних уговора.
Том Марзек-Мансер, директор за европски гас и течни природни гас у компанији Вуд Макензи, напомиње да, за разлику од нафте, нема вишкова у производњи ЛНГ-а на глобалном нивоу: сва оперативна постројења производе колико год могу.
Иран није изашао са проценама колико ће трпети производња гаса гађањем Јужног Парса. Обркнежев каже да сукоб који се дешава на Блиском истоку дефинитивно значи 15-17 одсто мање гаса на светском тржишту, а ако говоримо о ЛНГ-у то је око 35 одсто мање тог гаса.
Он напомиње да што се руског гаса тиче једини крак који функционише према Европи јесте Балкански ток односно онај који пролази кроз Републику Србију где смо ми фактички транзитна земља за гас и за Мађарску и за Словачку.
Притом је цена гаса ових дана вртоглаво отишла у вис.
„Имамо ситуацију да је сада цена гаса дупло већа него пре почетка сукоба на Блиском истоку, преко 700 долара за 1000 кубика гаса. Кад погледамо Европу, пазите, преко 700 долара по 1000 кубика колико то само утиче на привреду. Имате ситуацију у Немачкој да се, поготово аутомобилска индустрија, обратила немачкој влади и конкретно Бриселу. Речено је- радите шта знате и умете, крените да увозите гас из Руске Федерације, или ми одосмо одавде“, указује Обркнежев.
С обзиром на изјаве ЕУ званичника такав развој ситуације тренутно изгледа сасвим упитан, колико год да су енергетски стручњаци већ израчунали да ће потпуно одрицање од руског гаса Европи од 2027. до 2030. године донети мањак од 35 милијарди кубних метара гаса годишње.
Саговорник Спутњика, међутим, сматра да је све могуће.
„Чини ми се да уколико узавреле главе, поготово европских лидера, не схвате да је сасвим природно да, ма колико сад то било чудно, али у данашњем свету све немогуће постаје могуће и могуће постаје немогуће, чини ми се да ће морати да схвате и да ће се, како год знају, вратити на ситуацију до пре 2022. године. У другом случају њихова привреда је у озбиљном проблему“, каже стручњак за енергетику.
А да је и немогуће ипак могуће он подупире тиме што су САД, свесне ситуације са иранском блокадом Ормуског пролаза и немогућности транспорта нафте из Персијског залива која чини петину укупне у свету, решили да ублаже санкције руској и иранској нафти како би ублажили раст цена који погађа и њих.
У међувремену, ЕУ је одложила усвајање закона о потпуној забрани увоза руске нафте због кризе на Блиском истоку. Европска комисија га неће поднети до 15. априла, како је било предвиђено због, како је објашњено, тренутних геополитичких дешавања.
Такав сценарио и са гасом неки у ЕУ очигледно прижељкују. Белгијски премијер Барт де Вевер је ових дана забринуто констатовао како ЕУ сада увози амерички ЛНГ који је много скупљи од руског гаса и да су већ у веома тешкој ситуацији.
Пољски премијер Доналд Туск је, пак, изричит да не долази у обзир да због рата на Блиском истоку и претеће енергетске кризе Европска унија попусти у санкцијама на руски нафту и гас.
Саговорник Спутњика каже да је видна неснађеност Европе па и са сопственим мерама.
„Ја искрено мислим да би колико толико разум морао да овлада њима јер проблем је становништво, проблем је привреда, проблем је социјална и друштвена стабилност било које земље Европе. Не говорим само о Европској унији, него о читавој Европи. Европа је до сада слушала САД. Сада видимо да ту постоје одређени проблеми, али уколико покуша да буде суверена, дефинитивно да размишља о себи, нафтоводе и гасоводе према Руској Федерацији, отвориће ма шта се дешавало у самој Украјини“, сматра Обркнежев.
Он истиче да је нама битно да Европа буде стабилна, јер то директно утиче на Србију чија је привреда у најврећој мери ослоњена на европску.
Србија није осетила гасну кризу управо захваљујући аранжману са Русијом, плаћајући гас 290 до 300 долара, за 1000 кубика и ту се, како каже, заправо види колико то помаже привреди, директно економији, а економија директно имплицира ка сваком грађанину. Он очекује да ће и нови гасни аранжман са Русијом од 1. априла, бити једнако повољан.
У првих десет дана израелско-америчке агресије на Иран, цена електричне енергије произведене из гаса у ЕУ је порасла чак 50 одсто.
Фајненшел тајмс је ових дана упозорио да је Европа опет суочена са већ виђеним енергетским шоком, при чему скупља енергија поново отвара питање инфлације, државне помоћи и раста приноса на обвезнице. Европска централна банка је још раније показала да енергетски скокови погађају цео производни ланац: од раста инпут трошкова, преко пада куповне моћи, до слабљења инвестиција и конкурентности. Зато европски проблем није само рачун за гас, већ и питање колико још буџетског простора постоји да се домаћинства и предузећа поново субвенционишу. Притом, како закључује лист, Европа данас није у истој политичкој и фискалној позицији као 2022, што је можда и њена највећа слабост.
Због тога Обркнежев не види други излаз за Европу него да закуца на врата Руске Федерације.
„Чини ми се да ће, ако буде иоле разума, некако ставити прст на чело и рећи - добро што је било, било је, закуцаћемо. А с друге стране, онда се морају и по том питању водити преговори за столом шта ће и како ће Русија одговорити и да ли ће пристати на испоруку и нафте и гаса кад су све ово време заправо желили да доведу њихову економију у рецесију“, приметио је стручњак за енергетику.
Многи су, како каже, прогнозирали да ће ове године Руска Федерација доживети рецесију, али не само што се то није десило него су дешавања на Блиском истоку још додатно подигла руску економију показујући да свет без руских енергената не може нормално да функционише.
