https://sputnikportal.rs/20260328/kao-akcionarsko-drustvo-sta-to-tramp-sprema-za-nato-1197466023.html
Као акционарско друштво: Шта то Трамп спрема за НАТО
Као акционарско друштво: Шта то Трамп спрема за НАТО
Sputnik Србија
Најава Доналда Трампа да ће реорганизовати НАТО по принципу „плати да учествујеш“ потврђује тезу да се Сверноатлантска алијанса претвара у акционарско друштво... 28.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-28T18:01+0100
2026-03-28T18:01+0100
2026-03-28T18:01+0100
свет
свет
свет – политика
нато
доналд трамп
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111483/51/1114835118_0:200:2933:1849_1920x0_80_0_0_598d038239a2d25e9e6a993299c56b6a.jpg
Модел „плати да учествујеш“ ограничио би право савезника да доносе одлуке уколико не испуњавају америчке захтеве за финансирање. Према изворима блиским Трампу, такав модел би могао да спречи савезнике да одлучују о мисијама, проширењу НАТО-а или активирању Члана 5, уколико не троше циљаних пет одсто БДП-а на одбрану, преносе западни медији.Трамп изговара оно што сви мислеПрема речима новинара Милорада Вукашиновића овакав захтев не изненађује јер се налази на фону Трампових најава још из 2016. године. Међутим, оно што је важно истаћи јесте да овакав Трампов захтев није део његове личне политичке агенде или републиканских конзервативаца.Трамп став да државе морају да плате да би их Америка штитила само изговара отвореније него што би то учинио било који демократа, али поента је иста – ради се о ставу читавог америчког политичког естаблишмента из а кога стоји војно-индустријски комплекс.НАТО постаје корпорација за ратовањеДакле, уколико би правило „плати да учествујеш“ било примењено, НАТО би био претворен у формално акционарско друштво за вођење ратова, што би у значајној мери променило његов будући ратни ангажман и физиономију будућих ратова, сводећи једну војну организацију на то да она штити само интересе корпоративних кругова, сматра наш саговорник.Европа не може да поднесе америчке захтевеТрамп је мишљења, како каже наш саговорник, да европске државе нису у стању да испуне америчке захтеве за одвајање пет одсто БДП-а за одбрану. Пре свега, стање европских економија хронично је лоше – САД су успеле да почетну економску кризу из 2008. прелију на Европу, која је под великим теретом спољних, а нарочито унутрашњих дугова.Европске политичке класе, без обзира под коликим су утицајем Вашингтона, ипак су много више од америчких странака принуђене да воде рачуна о расположењу својих бирача.Какве год да су европске политичке структуре, оне морају да излазе у сусрет захтевима бирача – у противном губе сваку врсту легитимитета, што се и догодило у Француској, Великој Британији и Немачкој, под теретом њиховог ангажмана у Украјини, закључује Вукашиновић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, нато, доналд трамп
свет, свет – политика, нато, доналд трамп
Као акционарско друштво: Шта то Трамп спрема за НАТО
Најава Доналда Трампа да ће реорганизовати НАТО по принципу „плати да учествујеш“ потврђује тезу да се Сверноатлантска алијанса претвара у акционарско друштво за вођење ратова.
Модел „плати да учествујеш“ ограничио би право савезника да доносе одлуке уколико не испуњавају америчке захтеве за финансирање. Према изворима блиским Трампу, такав модел би могао да спречи савезнике да одлучују о мисијама, проширењу НАТО-а или активирању Члана 5, уколико не троше циљаних пет одсто БДП-а на одбрану, преносе западни медији.
Трамп изговара оно што сви мисле
Према речима новинара Милорада Вукашиновића овакав захтев не изненађује јер се налази на фону Трампових најава још из 2016. године. Међутим, оно што је важно истаћи јесте да овакав Трампов захтев није део његове личне политичке агенде или републиканских конзервативаца.
„Око тог става постоји општи консензус у америчком политичком дуополу. Дакле, потпуно је погрешно веровати да би се демократе или неки њихов председнички кандидат, понашали другачије, о чему је, подсећам, такође било речи током кампање 2016. када је председнички кандидат демократа била Хилари Клинтон. Она је тада такође најављивала да ће морати да се плати за чланство у НАТО-у и америчку војну заштиту“, подсећа Вукашиновић.
Трамп став да државе морају да плате да би их Америка штитила само изговара отвореније него што би то учинио било који демократа, али поента је иста – ради се о ставу читавог америчког политичког естаблишмента из а кога стоји војно-индустријски комплекс.
НАТО постаје корпорација за ратовање
Дакле, уколико би правило „плати да учествујеш“ било примењено, НАТО би био претворен у формално акционарско друштво за вођење ратова, што би у значајној мери променило његов будући ратни ангажман и физиономију будућих ратова, сводећи једну војну организацију на то да она штити само интересе корпоративних кругова, сматра наш саговорник.
„Тамо где је нафта, где је гас, где је пољопривредно земљиште, где су природни ресурси, ту ће се водити рат. И то је нова врста унутрашњег разграничења на Западу, која се догодила још пре десетак година, а коју Трамп сада отворено испољава“, истиче Вукашиновић.
Европа не може да поднесе америчке захтеве
Трамп је мишљења, како каже наш саговорник, да европске државе нису у стању да испуне америчке захтеве за одвајање пет одсто БДП-а за одбрану. Пре свега, стање европских економија хронично је лоше – САД су успеле да почетну економску кризу из 2008. прелију на Европу, која је под великим теретом спољних, а нарочито унутрашњих дугова.
Европске политичке класе, без обзира под коликим су утицајем Вашингтона, ипак су много више од америчких странака принуђене да воде рачуна о расположењу својих бирача.
„Проблем остатака социјалне државе оцењен је као највећи проблем европских „демократија“. Под ударима глобализације Европа грца – социјални системи, здравствени системи, пензиони системи се урушавају, али у Европи, за разлику од Америке, постоји традиција социјалне државе која произилази из погледа на свет, који је таквог карактера да постоје јаки социјални покрети и на левици, и на десници“, објашњава Вукашиновић.
Какве год да су европске политичке структуре, оне морају да излазе у сусрет захтевима бирача – у противном губе сваку врсту легитимитета, што се и догодило у Француској, Великој Британији и Немачкој, под теретом њиховог ангажмана у Украјини, закључује Вукашиновић.
